Gosti 17. izdanja emisije Belgrade Intro bili su Monosaccharide. Ovaj eksperimentalni duo čine Dragana Milinković i Sreten Savić. Kao producenti i DJ-evi predstavili su se albumom Unity, za EXIT Label pre tačno tri godine.
Monosaccharide iza sebe ima nekoliko EP izdanja, a do sada su svoj eksperimentalni techno predstavili publici na nastupima koji zavređuju pažnju. Sarađuju sa domaćim autorima, a trenutno rade na remiksima koje ćemo uskoro moći da čujemo.
Draganu i Sretena pitali smo kako danas vide scenu, šta misle da je potrebno popraviti i kako izgleda live nastup bez računara…
Pozdrav ljudi, hvala vam što ste deo Belgrade Intro!
Hvala što ste nas pozvali!
Na početku razgovora, da li se techno vraća “na velika vrata” kao pravac na našu scenu?
Dragana: Ono što se dešava u ovom trenutku je nešto fantastično i fenomenalno. Meni je drago što smo svi deo toga, na neki način. Mislim da je Srbija zaslužila da ima svoju scenu, a scena, po prvi put, izgleda, budi se, postoji, dešava se… To je fenomenalno!
Sreten: Ja mislim da je techno sve vreme tu. Možda je malo techhouse uzeo primat, ali je techno sve vreme tu.
Pitanje za oboje, kako vidite razvoj scene od vašeg početka, pa do danas?
Dragana: Razvoj, kao i početak svega, bio je težak. U našoj zemlji bio je pomešan i sa nekim drugim stvarima koje su se dešavale na svim nivoima, socijalnom, političkom, javnom. Od onog trenutka od kada je sve počelo, pa do dana današnjeg, ono što je definitivno doživelo najveću ekspanziju jeste broj klubova. Od trenutka kada si elektronsku muziku mogao da slušaš jedanput mesečno u nekom klubu koji prima 60 – 70 ljudi, do toga da praktično danas možeš da biraš od toliko dešavanja u toku jedne večeri, da je pitanje da li to neko materijalno, fizički i vremenski može da podnese.
Sreten: Ja se slažem sa Draganom apsolutno u svemu, klubovi su ključna stvar koja se desila. Pored klubova, tu su i producenti. Desili su se producenti i to ozbiljni producenti, u raznim žanrovima elektronske muzike. Pošto smo mi techno, ja ću da pohvalim techno producente, na prvom mestu LAG, Locomatica, Scalameriya, Filip Xavi i mnogi, mnogi drugi. To je velika stvar za Srbiju.
Kako danas izgledaju klubovi u Beogradu i u kom je stanju srpska scena?
Dragana: Velika je razlika u razvijenosti elektronske scene u Beogradu i u ostalim gradovima u Srbiji. U Beogradu postoji širok spektar izbora koji je pružen Beograđanima, da mogu da izađu u klubove koji imaju potpuno različite tematski uređene programe, u zavisnosti kakvu muziku slušaju, mogu da izaberu gde će izaći. U manjim gradovima u Srbiji je situacija potpuno obrnuta. Događaji sa elektronskom muzikom su svedeni na nekih par događaja godišnje ili jedan događaj mesečno. Scena je različito razvijena, ali ono što je poenta cele stvari je sama namera. Ljudi uživaju i konzumiraju elektronsku muziku, u svim ostalim prilikama kada imaju mogućnost da se okupe, na nekim većim događajima, oni u stvari predstavljaju jednu muzičku zajednicu. Klubovi u Beogradu, kao i bilo gde u svetu, okrenuti su ka zarađivanju novca, što je sasvim logično. Ako ste deo šoubiznisa i deo nečega gde ljudima nudite zabavu, logično je da ćete gajiti žanrove, praviti događaje i programe koji odgovaraju odgovoru u tom materijalnom smislu. Ono što donosi najviše novca, najviše se i gaji kao program.
Sreten: Ja mislim da je scena sada u super stanju, za razliku od pre deceniju. Ima dosta producenata, dobrih novih klubova, žanrovski različitih. Ako pričamo o techno sceni, dobar klub je Drugstore, Tunel u Novom Sadu… To su mesta koja gaje scenu. Oni obraćaju pažnju na kvalitet domaćih producenata i DJ eva, ali i stranih. Ne mora svaki put da bude Zabiela, nemam ništa protiv njega, ali ne mora svaki put isti hedlajner, četiri puta, svake godine za redom. Ima toliko kvalitetnih svetskih DJ eva i producenata, a svi znamo da ti producenti i DJ evi nisu skupi za bukiranje. Moglo bi se malo više poraditi na programu, ali programi su sve bolji i bolji.
Koga bi voleli da vidite u Beogradu?
Eric Prydz kao Cirez D, definitivno! To bi bilo fenomenalno.
Pitao sam predhodne goste, pa ću i vas. Da li je Srbiji potrebno udruženje svih ljudi koji se bave elektronskom scenom i da li to može da pomogne kako bi se sve podiglo na veći nivo?
Dragana: Apsolutno da, ali… To mora da se posmatra na nivou posla. To bi možda bilo moguće kada bi sve to organizovao jedan advokat, a ne umetnik, ne artist, performer, nego neko ko dobro poznaje zakone. Na kraju, cela ta zajednica i nema smisla ako nisu zaštićena osnovna prava ljudi koji rade u industriji zabave kao radnika. To je ono, socijalno, zdravstveno i na kraju krajeva, nešto što se zove radni staž.
Sreten: Ja se ne slažem. Mislim da je našoj sceni potrebna jedna ozbiljna buking agencija, ako ne i dve. Zna se kako se radi posao u svetu, apsolutno to svi znaju. Znaju i ovde mnogi ljudi kako se radi posao, ali su zainteresovani na nivou iventa, a ne na nivou scene, klubova… Ozbiljna agencija, pojavom ozbiljnih producenata u Srbiji, mogla bi da se napravi ozbiljna stvar na svetskom nivou.
Šta se trenutno dešava kod vas kada su u pitanju neka nova izdanja?
Sledeće što izlazi jesu dva remiksa, jedan za TKNO za traku 110 koja izlazi na Tauten records, a drugi za TZ Project za traku Tzakaniprojekat 10 na labelu Dangerous Minds.
