Gost 20. izdanja emisije Belgrade Intro bio je Dejan Milićević.
Čovek koga ne treba posebno predstavljati, jedan je od naših najboljih i najuspešnijih DJeva.
Počeo je sa DJ-ingom početkom 1995. kao petnaestogodišnjak, u malom i legendarnom beogradskom klubu „Omen“. Sredinom 1996. godine nastaju Teenage Techno Punks. Zajedno sa Markom Nastićem, a kasnije i sa Milošem Pavlovićem izgradio je prepoznatljivi stil koji je izrastao u jedinstveni miks housea i techna.
Danas je on internacionalno poznati umetnik čiji DJ setovi donose fantastičnu atmosferu u klubove i na festivale širom sveta, od Ibize do Ukrajine.
Milićević je do sada nastupao u gotovo svim svetskim metropolama u najpopularnijim klubovima i na festivalima. Njegova produkcija godinama dobija odlične kritike.
Deki, veoma mi je drago što si deo Belgrade Intro emisije, hvala što si ovde!
„Hvala vama na pozivu“
Sa 13 godina si prvi put ušao u legendardnu Industriju?
„Recimo da sam imao 14“
Kako su te pustili?
„Imali smo varijantu, moj drugar Mladen i ja. Preko mog burazera smo nekog poznavali na ulazu. Ufurali smo se, uspeli smo prvo u subotu, kada je bila komercijala. Tada smo se malo tu odomaćili, da bi počeli da izlazimo i četvrtkom i petkom, kod Suzane na „Divine“ i kako je već to dalje išlo, tu smo se zatekli i ostadosmo“.
U vezi sa tim, kako pamtiš te prve dane formiranja scene i tu energiju?
„Ludilo energija. Mi smo baš bili klinci, sećam se. Odjednom, pojavio se techno u gradu, postojao je već, bila je ekipa koja je radila žurke na Akademiji, Slavka je radila, Boris. Bio je tu Šule, pa pokojni DJ Avalanche. Bila je tu već oformljena ekipa koja je radila taj zvuk od, čak kraja osamdesetih, početkom devedesetih godina. Mi smo se zatekli u priči 1994. godine na nekom prvom bumu te elektronike kod nas, gde su se radile neke ludilo žurke. Baš jedna je bila ovde u Košutnjaku, zvala se „Enlightenment“, bila je te devedeset četvrte godine, u junu ili julu. Bilo je potpuno ludilo, 15 DJeva, sedam, osam, deset hiljada ljudi. Svi su bili potpuno ludi, sa nekim nenormalnim kapama i naočarima. Klasični rejveri. Sećam se da je jedan od aktera bio Barney York, pa Lady B, Mark Williams. Neka imena koja su tada meni bila, wow, ko su ovi ljudi. Sećam se jednog tipa, koji je razbijao bongose i sve to pratio elektronikom, potpuna egzotika“.
Da li možemo sa našim slušaocima da podelimo i to, kako su tih godina nastali TTP?
„Naravno. Šta se desilo zapravo. Ja sam počeo da se bavim elektronikom i jako sam se zainteresovao za taj zvuk. Počeo sam da nabavljam ploče i da idem na sve strane. Upoznao sam kao neki „community“ DJ eva gde se razmenjuju ploče. Tako upoznam Marka. On je bio sa Laletom u ekipi, radili su žurku u Sinangogi na Tošinom Bunaru. Već sam upoznao Marka, znali smo se na ćao ćao. Ulazim na tu žurku a on pušta Tobaja Šmita, neki track koji sam ja jako voleo. Taj track je svojevremeno puštao DJ Warlock, recimo 1995. godine u Domu Omladine. Bio je taj čuveni miks između tog tracka i jednog Nila Armstronga. Ja ulazim i on pušta to, a ja da umrem na licu mesta! Dolazim do njega i pitam ga, odakle ti ova ploča? On car izvadi tu ploču i da mi je, gotovo, kupio si me za sva vremena. Tu je polako krenulo, korak po korak. Već sledeće godine, krenula je Industrija i krenula je cela priča“.
U poređenju sa tom situacijom, kakav bi danas bio savet nekim mladim ljudima koji ulaze u sve ovo?
„Nezgodna je stvar dati savet. Sto ljudi – sto ćudi. Neki ljudi bi hteli sve i odmah, a neki ljudi su opet strpljivi igrači, kreativni su, rade na sebi i trude se maksimalno da bi se prezentovali na najbolji način. Za jedne i za druge postoje neki saveti. Nezgodno bi bilo da to grupišemo i kažemo radite to i to. Ono što je osnovno, verovati u sebe i verovati u to što radiš, pre ili kasnije rezultati dolaze“.
Kako danas izgleda domaća scena?
„Scena izgleda ludilo. Imaš jedan, dva, tri, velika eventa svakog vikenda, plus deset manjih žurki po klubovima. Ja sam srećan što se scena posle toliko godina nekog našeg zajedničkog rada, neke old school ekipe, pretvorila u ovo na šta liči danas. Ima puno mladih ljudi, puno talentovanih mladih ljudi, koji stvarno daju svoj maksimum i stvarno veruju u to. Ja verujem da će da naprave neki napredak i da će za njih da se čuje i šire od ove naše scene. Svakako mislim da ova scena ima jako veliku ponudu, definitivno ako čovek želi da izađe u Beogradu, ima gde da izađe, nema greške, nismo dosadan grad nikako“.
Šta misliš o producentima kod nas?
„Ima ih puno. Kao što sam malo pre rekao, neki bi hteli sve i odmah, a neki su strpljiviji. Ima tih nekih stidljivih, neće da se pokazuju, a užasno su talentovani. Ima tu svega i svačega. Taj neki mladalački entuzijazam defnitivno postoji. Ljudi žele time da se bave, pogotovo uz današnju tehnologiju, sa tim setup om, dva zvučnika, kompjuter i zvučna kartica, ti imaš mali studio i možeš da praviš muziku. Definitivno se desio taj bum da ima jako puno producenata i jako puno muzike. O ukusima se ne raspravlja, pa ne bih hteo da pričam o kvalitetu. Ipak, par artista bih izdvojio kao kvalitetne. Nemanja Krstić, čiji sam ja fan, onda je tu mali Manjane koji je isto talentovan i njegov sam fan. Tu je Mene koji ima svoj super stil, on je u tom nekom minimalnijem zvuku i prati to nešto što je trend u toj muzici danas. Ima par ljudi koje neviđeno rispektujem i očekujem puno od njih“.
Sarađivao si sa mnogim umetnicima, nastupao si i sa gudačkim orkestrom, šta danas radiš?
„Imam projekat na kom sam radio protekle dve godine. To je moj novi album koji će slušaoci premijerno imati priliku da čuju večeras u emisiji Belgrade Intro. Gostuju mi različiti artisti, muzičari i producenti. Ima tu vokala, Detroita i techna. Ima i minimala i dub a i house, to je neka suma svega što sam slušao do sada. Radim i na mom label u, sledeće izdanje koje je spremno je izdanje sa mojim originalom i dva remiksa. Jedan remiks je Gramofondžija koji je sigurno uradio ludački posao. Imam i jednog britanskog producenta, newcomer, zove se Gerry Read, poznat je po tim opskurdnim aranžmanima i upravo je za taj remiks uradio za mene, uradio je i taj najluđi aranžman, mislim da će se ljudima to dopasti. Vinil je izdanje, najverovatnije će biti u septembru, postoji taj ceo proces kroz koji mora da se prođe, dakle, septembar ili oktobar“.
Hvala ti što si bio deo Belgrade Intro!
Hvala puno na svemu!
Poslušajte novi album Dejana Milićevića na BeIgrade Intro mixcloudu.
