Talenat i posvećenost Monike Kruse učinili su je jednim od najznačajnijih imena na sceni, dok je ona tokom svoje karijere duge preko dve decenije inspirisala mnoge. Pokrenula je etiketu Terminal M 2000. godine koja do danas predstavlja jednu od najprestižnijih u svojoj branši. Ova techno legenda velikog srca nastavlja da oduševljava fanove širom sveta svakim svojim nastupom i izdanjem. Imali smo priliku da razgovaramo sa Monikom Kruse pre njenog dugoočekivanog nastupa u Beogradu a ona je govorila o svojoj etiketi, humanitarnim žurkama koje organizuje i svojoj muzici, o čemu više čitate u nastavku.
Zdravo Monika, hvala na vremenu izdvojenom za The Clubber! Za početak reci mi kako se trenutno osećaš i gde si nastupala proteklih dana i nedelja?
Zdravo! Upravo sam se vratila iz Kine i Australije, što je bilo veoma napeto i sjajno. Uvek je lepo istražiti nove kulture i ljude i lepo se provesti! Na kraju godine putujem u Argentinu i Brazil, srećna sam što idem tamo takodje.
Jedna si od najcenjenijih didžejeva i producenata na svetu sa karijerom koja traje dvadeset pet godina, kako si dugo prisutna na sceni možeš li da napraviš presek scene nekada i sada? Šta se promenilo na bolje a šta je postalo lošije?
Definitivno su zvučni sistemi postali mnogo bolji, što je sjajno! Nekada se didžejevi i publika nisu oblačili samo u crno. Postojalo je više eksperimentisanja – i u setovima i što se tiče oblačenja. Ali, naravno, postoje i promene koje su dobre. Današnja scena je veoma rasprostranjena i techno nas je sve spojio.
Kako si zadovoljna radom svoje etikete Terminal M i možeš li nam reći na koja izdanja treba da obratimo pažnju?
Veoma sam zahvalna što moj lejbl i dalje dobro radi. Upravo je izašao remiks trake Felix Kröcher-a koji potpisuje Victor Ruiz-a,i koji je se našao na Beatport Top 10 čartu. Prošle nedelje sam izdala novi EP talentovanog Metodi Hristova. Njegov sam veliki fan i ovaj EP pokazuje njegovu raznovrsnost u produkciji. Obratite pažnju na izdanje Drunken Kong koje stiže u januaru – njihova traka ‘Chanted’ je nešto veliko. Puštala sam je u Boiler Room-u i bilo je previše onih koji su se pitali koja je to traka.
Znamo da si uvek na putu, pa koliko ti je teško pronaći vremena za studio? Da li trenutno radiš na novoj muzici?
Počeću sada da radim na novim trakama. U prebukiranom letnjem periodu nemam vremena da idem u studio. Ali sada se vraćam.
Kako vidiš muziku i šta ona tebi predstavlja?
Muzika je bila moja prva ljubav. Čini me srećnom. Ne mogu da zamislim život bez muzike. Uvek postoji melodija koja me oraspoloži i koja me seti na neke posebne trenutke. Mislim da je svakome poznat taj osećaj kada čuješ nešto posebno u pesmi ili traci, i pritom se odmah setiš vremena ili trenutka prvog poljupca, lepog odmora ili neverovatne noći.
Imaš li neka lična predvidjanja o tome kako će muzika evoluirati u budućnosti?
Muzika će uvek biti važna. Ali ne znam koji će se novi stilovi pojaviti. To je ono što je uzbudljivo kada je muzika u pitanju. Nikada ne znaš kuda ide i kako će evoluirati.
Veoma si posvećena svojim humanitarnim žurkama koje si pokrenula 2000. godine, No Historical Backspin. Reci našoj publici nešto više o tome.
No Historical Backspin su humanitarni dogadjaji koji prikupljaju novac za direktnu pomoć ljudima koji su ugroženi diskriminacijom izbeglica i migranata, homofobijom i rasizmom, antisemitiznom. Započela sam No Historical Backspin 2000. godine kada je bilo puno rasističkih i homofobičnih napada koji su se dogodili u Nemačkoj, čak su neki od mojih kolega i gej prijatelja bili napadnuti. Niko ne sme biti diskriminisan, ponižen ili povredjen zbog svoje prošlosti, rase, pola, verovanja, fizičkih karakteristika ili seksualne orijentacije – u Nemačkoj ili bilo gde drugde. Volim da proslavljam raznolikost društva kroz muziku, radost i osećaj zajedništva i setovi su primer tolerancije za zajedničku i mirnu budućnost, to razlog iz kojeg sam pokrenula te žurke. Saradjivala sam sa nekoliko organizacija, gde sam donirala novac i pravila humanitarne žurke koje su se održavale širom Nemačke.
Da li postoje neke traje koje si puštala u svojim setovima na početku karijere koje i danas puštaš?
Započela sam karijeru puštajući hip hop, funk i soul i neke deep house stvari od Frankie Knuckles-a i Mr. Fingers-a. Da, i dalje neke od ovih traka puštam, ali samo u veoma posebnim prilikama.
Postoji li nešto što u dosadašnjoj karijeri nisi učinila, a želela bi?
Naravno, postoji još puno gradova i država koje želim da posetim!
Šta je ono što ti se najviše dopadalo kod organizovanja rejvova na neobičnim mestima u devedesetim?
Kada sam organizovala ilegalne žurke u to vreme, birala sam neobične lokacije. Kao što je bunker iz Drugog Svetskog rata, prazne kuće, tramvaj… Bila je to veoma posebna i velika avantura. Doživeli smo mnogo smešnih trenutaka. Jednom smo bili u tramvaju koji je bio u pokretu i kretao se po Minhenu, zaustavila nas je policija jer su mislili da se tramvaj zapalio, ali to su bile samo mašine za dim, koje su radile odličan posao za atmosferu u tramvaju 😉
Imaćemo priliku da te čujemo u Beogradu, kakva su tvoja očekivanja od žurke ?
Veoma sam srećna i uzbudjena što ću nastupiti u Beogradu! Jedva čekam da upoznam ljude u Beogradu i osetim energiju publike!
Za kraj, koji savet bi dala mladim didžejevima koji pokušavaju da se probiju u techno industiji?
Ne kopirajte druge didžejeve kao ni njihove stilove, izgled ili modu. Budite jedinstveni. Pustite muziku da govori iz vašeg srca.
You must be logged in to post a comment.