Ovog petka u hangaru Matrez na No Sleep festivalu imamo priliku da čujemo kakav nam je set pripremio vrsni poznavalac tehna, hausa i „svega između“. DVS1, odnosno Zak Khutoretsky, prošao je mnoge etape u svom muzičkom putu dugom skoro tri decenije – podigao je američku rejv scenu ’90-ih, postao i ostao rezident Berghaina i Panorama bara, krajem 2020. je objavio svoj prvi album, a sada nastavlja niz projekata koji čuvaju autentičnost scene.
Zakov muzički profil predstavili smo nedavno, a sada u saradnji sa No Sleep festivalom donosimo intervju sa ovom legendom iz Mineapolisa, u kojem, između ostalog, govori o svojim muzičkim projektima, novom albumu, izvođaču koju ga je najviše inspirisao i o tome šta očekuje od publike na No Sleepu.
Razgovarala: Dijana Babić
– Da krenemo od svežih vesti, a to je tvoj novi projekat. Šta je njegov cilj i kakav će doprinos dati zajednici?
Projekat se zove Aslice (A slice of the pie / Parče pite). Radio sam na njemu poslednje dve godine sa posvećenom grupom ljudi. Cilj projekta je da se pronađe način za rebalans muzičkog ekosistema i zarade di-džejeva i producenata.
Činjenica je da mnogi di-džejevi na turnejama zarađuju za život puštajući tuđu muziku, a trenutni modeli za zaštitu prava autora ne funkcionišu dobro kada je u pitanju isplata stvarnim kreatorima nekog dela. Projektom Aslice preuzimamo stvari u svoje ruke i obavezujemo se da ćemo učiniti da stvari budu malo pravednije. Za mnoge producente, ovo bi mogla biti prva isplata koju su ikada dobili za svoju muziku, a za druge ovo jednostavno može biti dodatna motivacija da nastave da se bave onim što vole.
– Tvoj projekat Support. Organize. Sustain. je aktuelan već tri godine. Koliko je ta inicijativa dala rezultate i kakvi su dalji planovi?
Pokrenuli smo S.O.S. (Support. Organize. Sustain) kao novu inicijativu za promociju zajednice i umetničkog izraza u elektronskoj muzici. Projekat je nastao iz razloga što, iako sam više puta pozivan da govorim na određenim događajima, teme su obično bile opšte i fokusirane na industriju.
Umesto toga, naša prva konferencija u 2019. bavila se etičkim smernicama scene, politikama zabrane snimanja nastupa, pronalaženjem umetničkog glasa, izraza, pronalaženjem prostora za marginalizovane zajednice i globalnom politikom u vezi sa narkoticima.
Sastavljanje te prve konferencije je bilo veoma zabavno, a dobili smo i odlične reakcije. Nažalost, najava i puštanje u promet sadržaja koji je nastao na prvoj S.O.S. konferenciji otišli su u drugi plan sa početkom pandemije. Nadamo se da ćemo se vratiti ovom projektu u narednoj godini i ponovo ga pokrenuti sa obnovljenom energijom! Sav sadržaj je i dalje dostupan na našem sajtu: www.supportorganizesustain.com.
– I da ostanemo na tragu još jednog projekta – Wall of Sound, koji je zanimljiv na mnogo nivoa. Ovaj koncept događaja odskače od žurki na koje smo navikli, jer DJ-eve stavlja po strani, uz potpuni fokus na ozvučenje i muziku. Kakve su reakcije densera kada su na tim žurkama, a kakav utisak one ostavljaju na izvođače?
Čitav ovaj koncept, kao što ste spomenuli, uklanja smetnje i stavlja sav fokus na ključne elemente. Publika pronalazi svoje mesto i dobija mogućnost da doživi zvuk i vibraciju na nivou koji je drugačiji od ostalih iskustava. Kada izvođači shvate moć ozvučenja, to bi moglo promeniti njihovu perspektivu i omogućiti im da se fokusiraju i na to kakav osećaj muzika stvara, a ne samo kako zvuči.
– Kako zamišljaš svoju idealnu žurku, bilo da puštaš ili ideš kao posetilac?
Volim mala, intimna i moćna iskustva, i kao izvođač i kao posetilac.
-Koji izvođači su te muzički inspirisali? Čije nasleđe nikako ne smemo zaboraviti?
Mnogi od izvođača prvog i drugog talasa na našoj sceni imali su jak uticaj na mene, ali ako bih morao da izdvojim samo jednog, to bi bio Jeff Mills. Mnogi izvođači iz tog doba poseduju izvesnu magičnu energiju bez obzira na to što se po starosnoj dobi približavaju penziji. Mislim da je važno da prepoznamo njihov uticaj i da se potrudimo da uživamo u ovim legendama dok su još sa nama.
– Prvi album „Beta Sensory Motor Rhythm“ objavio si 2020. i on u sebi ima ambijentalan, meditativan i intrigantan vajb. Kakve su reakcije kolega i publike, jesi li zadovoljan? Šta tebi predstavlja ovaj album?
Nikada nisam očekivao da ću napisati album, jer sam pre svega DJ i uglavnom pišem muziku za plesni podijum. Međutim, kada me je Jeff Mills zamolio da sastavim ovaj album, prihvatio sam izazov i neverovatno sam ponosan na rezultat. Počastvovan sam što sam izdao svoj prvi LP za izdavačku kuću jednog od mojih uzora.
DVS1 – Hypnagogia, It’s All In My Mind (Axis Records)
– Imaš gust raspored. Ponekad i tri nastupa za 30 sati! Različiti gradovi, drugačiji klubovi i setovi. Kako sve to izdržavaš fizički i psihički? I odakle i dalje dolazi tvoj hajp, zahvalnost i radost pred nastupe?
Jednostavno volim to što radim. Koliko god da je ovo posao prema kojem se odnosim profesionalno, takođe je i terapija i prilika za oslobađanje tenzije. Uvek jurim te magične trenutke i za sebe iz a slušaoce.
– Uskoro ćeš nastupati na No Sleep festivalu u hangaru „Matrez“ u Luci Beograd, industrijskom delu grada koji je kao stvoren za techno žurke. Šta poručuješ No Sleep publici osim tvojih poruka na koje smo navikli: „Dress to sweat“, „Come early and stay late“ i „Take Monday off“.
Zaboravili ste „Enjoy Right Now“ i da drže telefone podalje od plesnog podijuma. Mislim da bih ih jednostavno zamolio da budu otvorenog uma, da nemaju očekivanja, i da shvate da im možda neću pružiti ono što žele, ali ću im dati ono što im je potrebno.
