Mladi – posebno Gen Z i milenijalci – sve češće zamenjuju klasične dejtove izlascima na rejv žurke, koncerte i tematske evente, birajući „zajedničko iskustvo“ umesto “dejta“. Podaci to potvrđuju: Eventbrite u svom izveštaju „Niche to Meet You“ beleži više od 1,5 miliona pretraga za „singles & dating“ događaje i jasnu migraciju iz aplikacija ka oflajn susretima, dok su prisustva na ovim eventima porasla za oko 49% u odnosu na prethodnu godinu, što su preneli i Bloomberg i drugi mediji. Ukratko, mladi žele da se upoznaju u realnom okruženju, oko muzike i interesovanja, a ne kroz umesto neprekidnog “skrolovanja“ kroz profile.
Motivi su prilično dosledni: autentičnost, i manje pritiska nego na formalnom dejtu. Kontekst šireg dejting pejzaža to podupire – prema Pew Research Center-u, 57% samaca u SAD uopšte trenutno ne traži ni vezu ni dejt, što skida pritisak sa „obaveznog“ izlaska udvoje i preusmerava energiju ka događajima gde je druženje spontano i neformalno.
Istovremeno, kultura živih događaja je u punom zamahu kod mlađih. Luminate beleži da su Gen Z žene u SAD dosledno češće od muškaraca posećivale makar jedan koncert u prethodnih 12 meseci tokom svakog kvartala od 2023 do 2025, a i namera da se ide na koncert u narednih godinu dana ostaje visoka. Sličan impuls vide i tržišni analitičari: gotovo tri četvrtine mladih od 18 do 29 godina planirala je najmanje jedan koncert tokom leta 2025, što signalizira da su uživo iskustva realan prioritet uprkos cenama.
Da plesni podijum snažnije povezuje od stola za dvoje potvrđuje i nauka. Istraživanje Oksfordskog tima (Bronwyn Tarr, Robin Dunbar) pokazuje da sinhrono kretanje i fizički napor tokom plesa podižu prag bola i pojačavaju osećaj socijalne povezanosti – fiziologija praktično „naglašava“ zajedništvo, olakšavajući razgovor i smanjujući socijalnu anksioznost. Nije slučajno što se mnogi lakše otvaraju posle zajedničkog rejva nego na formalnom dejtu.
Ekonomija noćnog života i elektronske muzike takođe odražava ovaj pomak. Prema IMS Business Report 2025, globalna industrija elektronske muzike dostigla je rekordnih 12,9 milijardi dolara, uz napomenu da upravo mlađa publika i novi obrasci učestvovanja (od klubova do festivala) preoblikuju scenu. Drugim rečima, potražnja za rejvocima – a time i za „prirodnim“ mestima za upoznavanje – ostaje visoka.
Na društvenim mrežama kruže anegdotske tvrdnje da prosečan klaber godišnje „odsluša 40 setova, a ima manje od 10 dejtova“ ili da „četvoro od petoro“ ode na nastupe više DJ-eva nego što ode na sastanke. Te brojke zasad nisu akademski potvrđene, ali smer kretanja je jasan: mlađe generacije prioritet daju zajedničkim, intenzivnim doživljajima – muzici, plesu i sceni – gde se povezanost rađa organski. U tom smislu, podijum je za mnoge postao novo mesto za upoznavanje, a rejv – često bolji „dejt“ od samog dejta.
