Karmakoma je prošle subote uspešno proslavila svoj drugi rođendan! Pun klub i odličan muzički program obeležili su subotu.
Pre nego što sam ušao u Karmakomu, naišao sam na dvojicu tipova koji su iznosili svoje jakne kako bi ih ostavili u kolima. Shvatio sam da više nema mesta u garderobi, što je signaliziralo da je klub bio pun.
Nakon što sam prošao obezbeđenje, koje je bilo jako prijatno i profesionalno, ušao sam u prostor koji se dosta promenio od poslednjeg puta kada sam ga posetio – tada se vodio kao letnji Dragstor i bio mnogo više u DIY stilu. Redizajniran i sređen, u subotu je izgledao kao nešto o čemu sam maštao godinama u Beogradu.
Spoljašnji prostor ostao je gotovo nepromenjen, ali je enterijer značajno unapređen. Dodata su dva chill out dela (od kojih jedan ima dodatni zvučnik za one koji žele da predahnu van gužve ili izbegnu prepun dancefloor), ubačena je odlična ventilaciju, toalet je sređen i proširen, dok je vrhunski zvučni sistem primetno unapredio ukupni doživljaj.
Publika, pretežno starija od trideset godina, potvrdila je da je Karmakoma izrasla u mesto za iskusniju klupsku ekipu — onu koja dolazi sa stilom, navikama i ozbiljnim stažom u noćnom životu. Ovo su potvrdili prisutni koji su se sa osmehom na licu izvinjavali za skoro svako gaženje i prolaženje pored vas.
Po našem dolasku u klub, Feel Fly je već držao podijum u pokretu energičnim techy, groovy zvukom sa primesama devedesetih i režećim bas linijama. Imao sam prilike da popričam o trendovima sa njim, koji je rekao da te večeri, baš kao i u svetu, publika nije bila ekstatična, već se njihala i uživala u atmosferi.
Kao čest posetilac Panorama Bara, istakao je svoju podelu savremenog dancefloor ponašanja na dva tipa plesa: onaj koji proizilazi iz želje za fotografisanjem i društvenim statusom, i onaj koji dolazi iz unutrašnje potrebe da se „nestane u mraku“, u čistom ličnom zadovoljstvu.
Kako je Soyoon vrtela brzi hardgroove, oštriji electro techno sa primesama brejkova i sci-fi elemenata, kao i puniji zvuk u odnosu na prethodnog DJa, tako je ovo postala savršena podloga za eksperimentisanje – da li mogu da pokrenem ljude jednim prostim korakom?
Moja pretpostavka je da ljudi ne igraju ili se minimalno pokreću, jer im fali ljudski dodir iako su okruženi sebi sličnima, kao i afirmacija da je ono što slušaju dobro, jer se neki plaše da ispadnu neuki, te budu odbijeni od društva.
Najbolje reagujemo na prisutne i njihove reakcije, te se opuštamo kada znamo da je ljudima oko nas lepo. Kako sam uz par glasnih povika u brejkovima pokazao da mi se sviđaju trake, tako se masa opustila i počela sa mnom u glas da iskazuje zadovoljstvo, te je vidno počela da djuska.
Set Marie Pravde zvučao je kao Sasha u svojim slavnim danima – mračni tribalni progressive, acid house i brdo ambijelntalnih/beatless traka prožetih zvukom didžiridua i psihodelije istoka pri kraju držali su ljude do ranih jutarnjih časova. Njen set je fenomenlano pokazao da je povratna informacija od prisutnih neophodna kako bi DJevi znali da bolje ispričaju svoju priču muzikom.
Kako se podijum polako praznio, atmosfera je postajala opuštenija i više je ljudi igralo. Ovom stanju uma je sudila sve veća razmena nežnosti između ljudi koji su poljupcima i zgrljajima otvoreno pokazivali da ih je žurka opustila i dozvolila im da budu svoji.
Napolju sam razgovarao sa Džejmsom, koji je petnaest godina bio jedan od ključnih ljudi iza festivala SXSW u Ostinu (Teksas, SAD). Složio se sa mnom da je žurka na izuzetno visokom nivou, ali je dodao i da bi voleo da iskusi „običnu“ noć u Karmakomi — večeri koje nisu premium ili flagship događaji, kako bi stekao potpuniju sliku o klubu i njegovoj atmosferi.
You must be logged in to post a comment.