Nakon hita “Can’t Leave You”, koji mu je zasluženo doneo svetsku slavu, za sve fanove koji su se u njega kleli i uvek tražili kartu više — on je bio predvodnik novog zvuka. Romantik, bog, legenda, sve su to bili epiteti kojima je opisivan Eric Estornel, i koje je u potpunosti zaslužio u vreme kada se pojavio, kao i godinama kasnije. „Nema seksa bez Maceo Plexa.” Ta rečenica godinama je odzvanjala društvenim mrežama i plesnim podijumima, postajući simbol jedne ere klupskog hedonizma. Ali, da li je to još uvek tako?
OVAJ ČOVEK NE MOŽE DA POGREŠI
Ukoliko se sećate Erika Estornela iz njegovih slavnih dana — vremena kada je hitove nizao do besvesti i kada smo iskreno verovali da taj čovek ne može da napravi lošu traku — onda znate o čemu govorim. Čak i kada bi traka bila prosečna, kakvi smo bili fanatici, govorili bismo: „VRH VRHOVA!“ Sećam se kako sam trčao na voz iz Novog Sada samo da bih stigao u Beograd, pa direktno sa stanice do kluba THE TUBE, kada je Plex nastupao sa Tini. Čekao sam na vratima satima, na najvećoj hladnoći — samo da uđem i čujem ga uživo.
Estornel je nizao hitove i trake pod svojim alijasima Maetrik i Maceo Plex, a kasnije, kada su breakbeat i electro ponovo postali popularni, oživeo je i projekat Mariel Ito. Njegove edit verzije i remikse indie hitova slušao je ceo svet i besomučno „vrteo na repeat“. Erikovi nastupi uživo i DJ setovi bili su među najslušanijima na planeti, a DJ-evi i najverniji fanovi neprestano su tražili inspiraciju u njegovim listama, uz kultni komentar koji se pojavljivao ispod gotovo svakog snimka: „TRACK ID?“
PROMENA
Kako je Erik Estornel postajao sve poznatiji, tako je postajao i sve komercijalniji. Šarenolikost njegovih setova počela je da se odražava i na kvalitet i na konzistentnost. Zvuk kojim je Maceo nekada vladao planetom ostao je prisutan samo u tragovima, suština je preživela, ali nedovoljno da to bude onaj pravi Plex doživljaj.
Postao je samo još jedan DJ i producent koji se trudio da zadrži sebe na vrhu, te je za njega igra tronova postala realnost. Kako ni najvatreniji fanovi nisu uspeli da ga prepoznaju, tako ni poistovećivanje Plexa sa energijom strasti i telesne ekspresije je postala samo fusnota u istoriji elektronske muzike.
Ono što je zapravo bilo očigledno i prepoznatljivo jesu njegovi podočnjaci koje je „ponosno“ pokazivao i koristio u svojim press fotkama. Tvrđi i mračniji zvuk su ga obuzeli, najverovatnije usled želje da ostane u toku sa vremenom i trendovima, koje više nije diktirao. Tehno je preuzeo, a romantika je ostala u tragovima.
STAGNACIJA I PAD
Nakon 2017. godine i albuma „Solar“, Estornel je počeo da eksperimentiše sa svojim zvukom – serija Mutant, izdanja na Ministry of Sound, Drumcode i Dynamic music su počela da dokazuju da je Plex postao drugačiji od onoga što je bio, i to ne na dobar način. Ovom najbolje svedoči njegov remix kultne himne „Insomnia“. Da li uopšte možete da nađete nešto što je u celoj toj verziji imalo dodir Maceo Plexa?
Pričajući sa ljudima koji su se kao ja kleli u zavodljivi zvuk, dobio sam isti feedback – ja ne znam više ko je taj čovek. Od manjka izdanja, kao i kvaliteta, većini nas je Plex počeo da ispada iz fokusa nakon 2016., u šta smo mogli da se uverimo uživo na svakom narednom EXITu. Nakon 2018. i 2019. je potpuno ispao iz igre, jer više nismo mogli da ga prepoznamo.
Čini mi se da je Eric prošao pun krug. od anonimnog tipa koji je imao neverovatne trake i setove, još pre nego što je postao poznat (setite se „Sleazy E“ i njegovog Ketoloco seta u Londonu) – do globalne zvezde koja je, postajući sve komercijalnija, morala da nastupa širom sveta ne bi li održala taj status. Ali, umor na kraju stigne svakog.
Eric Estornel danas nastupa više nego ikad, ali uz diskutabilan kvalitet. Čak ni renomirani svetski magazini, koji su ga nekada slavili i posvećivali mu naslovne strane, više ga ne spominju, niti su njegova nova dela predmet recenzija i članaka, te se postavlja pitanje – Da li je strast izbledela, postala precenjena ili se sada sve svodi na puko ponavljanje dok još traje.
