Kirk Degiorgio razgovarao je sa najboljim detroitskim di-džejevima i za magazin The Wire otkrio koliki je uticaj Prins imao na tehno muziku.
Kada je 2000. godine Prins nastupao u Detroitu u State Theatre-u u trećem redu bili su niko drugi do tehno producenti Richie Hawtin i Carl Craig. Hawtin je prvi put slušao Prinsa 1984. godine kada je nastupao u okviru svoje legendarne Purple Rain turneje. Hawtin je tada imao 14 godina. Nakon koncerta ofarbao je svoj krevet u crno i imao je ljubičastu posteljinu kako bi se slagala sa novom bojom zidova na kojima su se nalazili Prinsovi posteri. „Sedeo sam tu svake noći sušajući njegove albume, čitajući reči sa omota udubljen u njegovu muziku i tekstove.“ rekao je Hawtin.
Kako je objasnio Gerald Mitchell iz Underground Resistance i Los Hermanos, njegovi raniji albumi nisu davali mnogo indikacija umetnika koji će redefinisati rok, pop i fank muziku. Ali Prinsov treći abum „Dirty Mind“ stvarno je pridobio pažnju Detroita. „Nakon što sam čuo „Party Up“ i ostale pesme počeo sam da čitam omote njegovih albuma i saznao da je sam aranžirao, napisao i producirao sve! Bio je drugačiji. Postao je vodeća sila mnogih grupa u Detroitu, uključujući i mene i grupu moje braće Lamborghini. Počeo sam da učim iz njegovog materijala i pravim pesme koje su bile u njegovom stilu.“ dodao je Mitchell.
Kako se seća jedan od osnivača tehno muzike, Juan Atkins, bio je to legendarni di-džej detroitskog radija The Electrifying Mojo koji je doveo Prinsovu muziku u Detroit. Eklektičan zvuk Prinsa bio je mikrokosmos otvorenog pristupa muzici koji je bio karakterističan za njegove emisije. Koliko je Detroit bio bitan Prinsu može se videti u ekskluzivnim intervjuima. U jednom telefonskom intervjuu posle koncerta Prins je ponosno nazvao Detroit svojim drugim domom, a Mojo je Prinsovu muziku pribižio publici pre nego što su to učinile ostale stanice – „Mojo je bio najveći Prinsov pobornik u Sjedinjenim Državama.“ kaže Craig, „Nije samo probio njegovu muziku nego ga je i stvarno obožavao – a svi smo zavoleli Prinsa preko njega.“
Za detroitsku tehno zajednicu – okruženje koje je uvek prihvatala raznovrsnost od svojih korena u disku pa dalje u house muzici – on je bio savršena pop ikona. Koristio je studio kao instrument, sam je svirao većinu instrumenata i radio sa dram mašinama i sintisajzerima. Pokrenuo je uradi-sam moto u tehnu. Zaista, njegova oštra odbrana umetničke nezavisnosti je bila još jedna inspiracija umetnicima poput Carl Craig-a, za koga je dvadesetominutna verzija pesme „Purple Rain“ u State Theatre-u naglasila važnost nezavisnosti umetnika i kontrole svog kvaliteta. „Pravljenje muzike pod razičitim alijasima je nešto što sam preuzeo od Prinsa.“ rekao je Craig.
Prinsov album „1999″ sa svojim vozećim elektronskim ritmovima je album koji se najčešće nalazio u setovima detroitskih tehno producenata. Ironično, Juan Atkins se seća da je baš njegova traka „Alleys Of Your Mind“ sprečavala Prinsovu pesmu „Little Red Corvette“ da dospe na mesto broj jedan na top listi lokalne radio stanice.
Sliku umetnika koji kasno u noć u svom studiju sa uključenim dugmetom za snimanje, koji ima slobodu i tehnologiju da bude kreativan, je ono što Detroit uzeo od Prinsa. On je bio vrhunac primera sobnog producenta.
Izvor: The Wire
