Poslednji put kada sam pokušala da slušam nešto „mekanije” uštekala sam sluške u lap i pustila Boiler Room set Art Department-a. Nedelju dana nakon toga Kenny Glasgow odlučio je da napusti duo, a, njegova druga polovina Johny White, zadržao je alijas i nastavio da gilja sam. Uzela sam to kao znak odozgo.
Godinu raspada (ili raskida?) umetničkog odseka kasnije, obreh se u Hali 5 Beogradskog sajma. Ideja: izaći iz zone tvrd-tehno-komfora. Poslati osobu koja jede hardtehno za doručak da sluša tech house je kao poslati zver u odgajivačnicu leminga. Nije da sam zver… ali ono!
Nakon mesec dana što privatnih žurki, što žurki u klubovima (i propuštene Nicole Moudaber jer fakultet), priišlo mi se na kakvu golemijadu. Hoću reći dve iljade ljudi golemu žurku. Prvi ovogodišnji Raveolution bio je prilika koju sam tražila, sa sve polovičnim Art Department-om i Olivier-om Domino Raymond-om iliti Oxia-om.
Na ulazu u Halu 5 okupila se ekipica, ljudi iz različitih krajeva Srbije, a Alternativa je već bila za pultom. Duo je giljao, a ljudi se sabirali pred binom. Kada smo ušle, u Hali je bilo možda 40 ljudi raštrkanih naokolo. Prostor mi je već na prvu loptu bio totalno osveženje. I ne, ne kažem to zbog ovog teksta.
Kao i uvek na velikim žurkama uvodne setove sam odsanjala. Ovog puta i Alternativin i dobar deo Molnarovog. Najupečatljiviji doživljaj tokom njihovih setova bilo je manijakalno skakutanje neke devojke u šarenim helankama sa neon farbom na faci. Ah da, to sam bila ja.
Bilo je oko dvojke kada je Art Department stao iza pulta. Tada sam već bila u zadnjem delu dvorane iza publike, jer sam skontala da u gužvi ne mogu da igram. Iz polusna me je trgla vika mase i šljaštanje ekrana na kom je krupnim slovima pisalo Art Department. Da te čujemo Džoni Beli – pomislih i pokajah se.
Sledi niz rečenica koje ne treba da doživite kao gradaciju bola i patnje i dosade, već naprosto moj pokušaj da iskažem sopstveno nezadovoljstvo.
Imam skoro pa neiscrpni entuzijazam i volju da čujem, doživim i preživim sve što mi padne pred uvo. White je u petak uspeo da posrče sav taj entuzijazam do kraja svog seta. Ne, on nije „zapalio masu”, ja sam htela da se zapalim koliko mi je bilo dosadno. Čovek definitivno nije bio polovina Art Departmenta – bio je, možda, petina, ostatak je sve na Glasgow-ovim plećima.
Početkom seta sam se dobro držala, jer sam mislila da će se nešto desiti. Na kraju, desilo se jedno veliko, otegnuto, jednolično ništa. Toliko sam se trudila da mrdnem iz tog osećaja sumorne dosade. Šetala sam kroz masu, kroz njeno mestimično dobro, povremeno sunčano raspoloženje, ali nije pomoglo. Završavalo se time da se još više ispijena vraćam u zadnji deo prostorije, gde je nekoliko ljudi đuskalo uprkos svemu.
Kada je Kanađanina za pultom zamenio Francuz, praktično nisam znala šta i dalje tražim na Sajmu. Onda sam počela da slušam muziku i lagano se popravila. Manje jednoličnosti, interesantniji izbor traka i publika koja konačno učestvuje u trenutku. Onaj napaćeni trun (da ne kažem mali trun) preostale snage za đuskanje, iskoristila sam da se još malo gibam kroz masu. Nekima je 4 ujutru već bilo kasno (ili su, možda, bili deprimirani prethodnim setom) pa su počeli da odlaze. Oni koji su ostali, vratili su se u kolosek. Osetila sam da je masi bolje pa je bilo i meni.
Izabrao je nekoliko baš jakih traka, koje su tako prelepo vraćale pre toga iscrpljenu energiju. I onda je pala domina. Jedna od onih što nam je majka pevala kad smo imali dve godine. Što kaže RA maltene nema di-džeja koji je nije zavrteo. Mnogo mi se dopao izbor traka oko Domino, poprilično je dobro pripremio ljude za nju. Vera u sveti petak – povraćena. Entuzijazam – na mestu.
Pred kraj Oxia-jinog seta, odlučile smo da se priključimo rejv busu koji je vozio na after. U busu je u tom trenutku pičio ‘tropical house’. Ova traka. Možda vam bacimo i snimak iz istog ako budemo posebno hrabre.
Nažalost, od aftera smo videle samo red ispred Tube-a. Nakon pola sata čekanja u redu i smrzavanja, odlučile da ima nešto bolje tog jutra od Vuka Smiljanića, Alternative (opet), Zwein-a i John Belk-a. After s jogurtom (stari alijas John Belk-a) smo zamenile jogurtom i pohovanim kačkavaljem i odlučile da žurka, na kraju, nije bila toliko loša koliko je mogla da bude da smo otišle pre nego što je Oxia preuzeo stage. Haus nacija se zahvaljuje. Čovek je spasio petak.
Foto: Lilit Andrić
You must be logged in to post a comment.