Kada se festivalska euforija malo stiša i kada se podsetite koliko ne volite ponedeljak zbog obaveza koje vas ponovo zovu, siguran sam da ćete ovaj najlakše prebroditi. Mnogi od nas su se sa EXIT-a vratili nešto ranije nego što bi to voleli kako bi napisali vest za svoj online časopis, spremali kafe neuljudnim gostima, učili za ispite ili dizajnirali aplikacije za firme kojima nije jasno šta tačno žele. Ipak sve to ostaje u drugom planu jer čim se radni dan završi i približi vreme za spavanje, utisci sa najboljeg evropskog festivala prevladavaju žestoko.
Bilo da ste vreme provodili na Main Stage-u uz nežnu atmosferu koju su pravili Emeli Sande, John Newman ili Tom Odel svojim magičnim glasovima, bilo da ste skakali sa masom oko vas u haosu koji su kreirali Manu Chao, Faithless i Leftfield, bilo da ste provodili sate na World Chill-Inn-u, blejali na Reggae-u ili cirkali na Jack-u, siguran sam da ste se provodili nezaboravno. Međutim, ono zbog čega nas je najveći broj karte rezervisao i po nekoliko meseci unapred, jeste upravo lineup na Dance Areni.
Obećavajući Techno Thursday otvorila je domaća ekipa izvođača od kojih su kormilo preuzele ikone dance muzike – Adam Beyer i Joseph Capriati. Trake koje su se zavrtele za vreme njihovog seta kao što su Terence Fixmer – Aktion Mekanik Theme (Kobosil 44 version), Joy Marquez – Black Hole i Queemose – Promise (Dave Pad Remix) su uz vernu publiku učinile tih dva sata veoma intenzivnim iskustvom. Criss Liebing je svoj zvuk prilagodio piskavim i brzim trakama njegovih uvodničara dok je Nicole Moudaber raspalila publiku sa onih nekoliko promo izdanja koje su nas terale da poskočimo i podignemo ruke u vazduh.
Pravi klaberi verovatno su izbegavali da narednog dana skoče do svog omiljenog mesta do kasnih jutarnjih časova ali je Kolsch nagradio njihovo strpljenje. Uspeo je da odgovori na zahteve domaće publike za tvrdim zvukom nadovezujući se pesmama na nedavne nastupe majstora kao što je Maceo Plex i Oxia, dok je uz par svojih hitova kao što su Goldfisch, Loreley i Cassiopeia uspeo da masu privuče na melodičniju i mekšu stranu. Njegov nastup izgledao bi ozbiljnije da zvučnici nisu počeli da otkazuju kada je pokušao da zaoštri atmosferu iako se on i sam tome prilagodio. Nakon njega su dva poljaka, Greg i Voitek, poznatiji kao Catz ’n Dogz preuzeli na sebe zadatak da završe veče. To su učinili na poseban način napravivši kratko putovanje kroz istoriju poslednje decenije techno i house muzike, vraćajući nas na hitove kao što su Oxia – Domino, Deetron – The Afterlife i njihovo pištavo ludilo They Frontin’. Nakon njihovog nastupa ukazala nam se prilika da sa njima pomalo i razgovaramo dok se Arena polako praznila, a intervju ćete moći da pogledate uskoro.
Nakon Garixovog nastupa, negde oko 4 ujutru, čuveni MK je zavrteo svoje ploče. Otvorivši sa svojim remixom i velikim hitom ’My Head Is A Jungle’, stavio je do znanja publici da namerava da im priušti posebno zadovoljstvo. Ubrzo su usledili još uvek nepoznat remix Hot Natured-ove trake ’Reverse Skydiving’ i Mark Fanciulli-jev remix Secondcity-jeve ’What Can I Do’. Groovy atmosfera razmrdala je i one koji su se tu zatekli slučajno. Marko Nastić se, kao i uvek do sada, nije najbolje pokazao. Trake su uglavnom bile pristojne iako nije bilo nekih pržilica koje bi učinile da nam se Arena ruši pred očima, a o načinu mixovanja najviše govori to da je u jednom trenutku potpuno promašio beat što je zvučalo kao kada slučajno pustite dve trake u isto vreme, kao i to da od crossfade-ovanja nismo videli ni sekunde. Francesca Lombardo je stvari odvela u tripoznijem i uvrnutijem smeru što nam je i bilo potrebno, a njeni noviteti sa Crosstown Rebels etikete naišli su na veliko odobravanje ovdašnjih klabera.
Poslednje veče ostaće obeleženo po dva nastupa – prvo je na Main Stage-u od ponoći Faithless napravio show slaveći svojih 20 godina postojanja, da bi zatim na Dance Areni berlinski dvojac Tale Of Us napravio neverovatnu žurku. Kada je Faithless počeo sa svojim hitovima, cela publika pevala je i skakala kao jedan. Određene negativne reakcije prouzrokovane pomalo jazzy ritmom novih traka svakako da nisu opravdane već predstavljaju samo impulsivnu reakciju na novo i nepoznato. Leftfield-ov nastup takođe će ostati posebno zapamćen s obzirom na atmosferu tokom performansa traka sa novog albuma. Kada je veče krenulo u mračnijem, melodičnijem i strastvenijem pravcu, publika kao da se potpuno otkačila. Rečima se ne mogu opisati reakcije na novitete koje su izbacivali Mateo i Karm. Kada je Dixon nastavio da vozi, cela Arena se istopila i zatresla u jednom ritmu, da bi veče zatvorili Simian Mobile Disco i Roman Flugel koji su se nadovezali na zvuk svojih prethodnika ali i učinili stvari malo žešćim.
Naravno, kako ste se preveli ne zavisi presudno od nastupa različitih izvođača već od toga sa koliko ste pozitivne energije krenuli na tvrđavu i sa kakvim društvom ste se na njoj zatekli. Exit je uvek bio mesto na kojem se stiču nova poznanstva ili počinju nove ljubavi, a da li će tako i ostati zavisi presudno od nas. Zato se postarajte da pozitivnu energiju koju ste na Petrovaradinu pokupili prenesete i u svoje domove, slušaonice i kancelarije.
You must be logged in to post a comment.