Intervju: Tommy Four Seven

No Sleep Novi Sad, druga po veličini elektronska bina Exita, prošlog leta tokom četiri noći iza tunela u skrivenom zaleđu Dance Arene, predstavila je neke od vodećih svetskih klubova i izdavačkih kuća u okviru novog programskog koncepta. Svoje premijerno veče na Exitu imao je jedan od vodećih svetskih klubova, Concrete iz Pariza, koji je održao svoju planetarno poznatu žurku u subotu 9. jula. Njihovu programsku noć na Exitu predvodio je famozni techno vunderkind i zvezda nove generacije Tommy Four Seven, dok su ga u stopu pratili vodeći Concrete rezidenti i aktuelni lideri pariske techno scene Antigone i Francois X, te zvezda u usponu Shlømo koji je na No Sleep binu doneo svoj intenzivni nastup uživo!

Tommy Four Seven je britanski producent koji se selidbom u Berlin 2008. brzo etablirao kao jedan od najistaknutijih predstavnika njegove ultimativne i veoma konkurentne techno scene. Omiljeni je izvođač Chrisa Liebinga i jedan od njegovih vodećih producenata na etiketi “CLR”, te vlasnik nove, sve popularnije izdavačke kuće “47”. Poznat je po ultimativnim techno singlovima “131”, “Ratu”, “OX1” i brojnim drugim, na kojima je sarađivao sa imenima kao što su Regis, Robert Hood ili Perc. Sa Tomijem smo popričali dan nakon njegovog sjajnog nastupa na No Sleep Novi Sad bini.

 

Zdravo Tommy. Tvoj prošli nastup u Srbiji je objavljen kao “miks dana” na Resident Advisoru. Kako ti se svideo set u klubu Drugstore?

Hvala! Bilo je jako uzbudljivo i publika je bila strastvena i otvorenog uma, što se uvek ceni. Odličan prostor!

 

Zovemo ga “tehno katerdrala”.

Osećaj ulaska u prostoriju je jako dramatičan i reverbacija sobe mu definitivno daje taj šmek nekog skladišta.

 

Ko najviše utiče na tebe muzički?

Uvek mogu da računam na Ancient Methods koji je stvorio svoj nadaleko prepoznatljivi zvuk. Takođe, ljudi kao što su Powell (koji se može čuti u pozadini), koji je odličan primer nekoga koga ne zanima da se prilagođava i uklapa. Za mene, ovo je jedan od najefektivnijih načina za pomeranje granica onoga što muzika može da bude.

 

Nakon što si se preselio u Berlin, postao si jedan od omiljenih umetnika Chrisa Liebinga. Kako se to desilo?

Pre oko osam godina, Chris mi je prišao zbog neke muzike. U to vreme sam živeo u Londonu i zavšavao sa univerzitetom. Januara 2009. sam se preselio u Berlin i nakon šest meseci Chris me je pitao da se pridružim njegovoj agenciji i da izdajem za njegovu izdavačku kuću. Uskoro sam počeo da idem na turneje sa CLR ekipom i kasnije sam završio svoj debitantski album “Primate”. Bio je to odličan momenat u mojoj karijeri i jako sam mu zahvalan na podršci koju mi je pružio.

 

Vodiš svoju etiketu “47”. Koji je njen fokus?

Trenutno, “47” služi kao podrška serijalu žurki koji vodim u berlinskom klubu Arena. Svaki gost koji nastupa doprinosi jednom trakom koja završava na izdanju. Na primer, na prošloj žurci su gostovali Headless Horseman, Phase Fatale, i Stephanie Sykes, te trenutni EP (koji se nalazi u prodaji) sadrži po pesmu od svakog umetnika, kao i jednu moju. Koncept izdanja sa različitim razumetnicima je ograničen i izdavačka kuća će se razvijati u 2017. Očekujte više!

tommy-four-seven-03

Kakve zvukove trenutno tražiš?

Oduvek su me privlačili zvuci naprednog razmišljanja.

 

Kako poimaš tehno? Da li ima više veze sa plesom ili samim zvukom i filozofijom?

Dobro pitanje! Mislim da danas reč tehno znači mnogo više, jer obuhvata širok spektar muzičkih stilova i ideja. Na kraju, svako ide u klub da se dobro zabavi, što uključuje plesanje sa prijateljima ili možda neko spiritualno iskustvo. Ništa ne treba posmatrati kao “više vredno” od nečega drugog, dokle god se uživa u njemu. Verujem da je prosta filozofija koja uključuje dobru muziku i dobro iskustvo.

 

Da li misliš da je tehno postao žanr koji se kopira do besvesti?

Kao većina stvari u životu, ljudi su skolni kopiranju i uplivavanju u hajp nečeg popularnog, što na kraju definitivno vodu do replikacije i repeticije ideja i zvukova. Na sreću, postoji dobar broj ljudi unutar scene koji odbijaju ovakav pristup muzici i pomažu da zvuk tehna evoluira.

 

Veoma si kreativan u studiju. Jako mi se sviđa priča o mašini za pranje veša koja te je inspirisala da napraviš “Talus”. U čemu tražiš inspiraciju za svoje trake?

Hvala! Trudim se što više da ne ponavljam ideje i u studiju uvek krećem od nule. Pre kompozicije obično napravim svoju paletu zvukova uz pomoć zvučnih snimaka okoline ili se jednostavno igram sa mojim modularnim spravama. Sveži zvuci su hrana za moju inspiraciju.

 

Šta misliš o publici današnjice?

Mislim da su veoma otvoreni za novu muziku, što mi pomaže da guram sebe dalje i eksperimetišem mnogo više.

 

Da li misliš da ljudi previše potenciraju na analognoj opremi i gramofonima ovih dana?

Po meni, jedini koji su u opasnosti od prevelikog dizanaja prašine oko analogne opreme su promoteri događaja. Stvari kao što su nastupi di-džejeva koji isključivo puštaju sa vinila ili nastupi uživo rađeni samo na hardverskoj opremi zapravo ne pomažu.  Iako ne nstupam na ovakav način, ljudi su slobodni da se umetnički izraze kako žele. Umesto da se muzici sudi po alatima koji su korišćeni tokom njenog stvaranja, smatram da bi ljudi trebali da posmatraju krajnji produkt. Mnogi pričaju da je bitno ono što izazi iz zvučnika i sa time se slažem.

 

Nastupio si kao zvezda Concrete večeri na No Sleep Novi Sad bini festivala Exit. Kako ti se svidelo?

Bilo je to epsko iskustvo, posebno nastup tokom izlaska sunca. Podijum je bio pun strastvenih i pozitivnih ljudi, a Concrete ekipa je mnogo zabavna. Jedva čekam da se vratim u decembru!

Foto: Stefan Danilović
Foto: Stefan Danilović