Put Terensa Fiksmera kroz promenjive tehno pejzaže proteklih 20 godina bio je sve osim direktan. Zaista, francuski producent, muzičar i osnivač „Planete Rouge“ etikete dugo je bio pod uticajem podžanrova plesne muzike periferne kontinentalne Evrope EBM-a, new beat-a i acid-a pre nego što ih je iskombinovao u svoj pionirski hibrid, futuristički tehno inficiran EBM-om na klasičnim izdanjima kao što su Muscle Machine 2001 ili saradnji na Between the Devil LP-u sa frontmenom grupe Nitzer Ebb, Daglasom MekKartijem.
Iako je zvuk poslednjih godina ponovo otkriven i od strane nove generacije producenata preoblikovan u različite kontekste, na albumu Trough The Cortex Fiksmer naginje ka drugačijoj vrsti elektronike upletene u industrial zvuk predvodjene ne toliko bubnjem i perkusijama koliko analognim sekvencerima, melodijama i ultra zasićenim zvukom sintisajzera. Sa osam traka, kompaktni ali raznovrsni EP dug 40 minuta dotiče estetiku nagoveštenu nedavnim izdanjima za Ostgut Ton (Beneath The Skin EP iz 2016. i Force EP iz 2017.) otkrivajući zvučni narativ kroz bučne, sintetičke vokalne rifove sa oštrim gitarskim post-pank senzibilitetom.
Apok razgovara sa Fiksmerom o tome kako je nastao Techno Body Music i kako umetnik lako može postati zarobljenik svoje kreacije. Neke od narednih Fiksmerovih nastupa možete doživeti u Berghain-u zajedno sa Nitzer Ebb i Marcel Dettmann-om kao i njegov debi u beogradskoj tehno katedrali-klubu Drugstore sa Remco Beekwilder-on na žurci organizacije Polygon.msc.
Šta je to što te je privuklo EBM-u?
Kada sam bio tinejdžer tehno još uvek nije postojao. Kao dete shvatio sam da zapravo ne postoji muzika koja mi se stvarno dopada, osim novog talasa zvuka koji su doneli bendovi kao što su Depeche Mode, Visage i The Human League. Tada sam shvatio da je ono što mi se u toj mužici svidja je upotreba elektronskog zvuka. Zato sam dao ime onome što volim-elektronski zvuk.
Dok sam živeo u blizini granice sa Belgijom pojavilo se puno nove muzike- novi pokret, novi zvuk sa bedovima kao što su Front 242, Klinik, A Split Second a taj njihov gruv zvao se EBM. Taj EBM zvuk je bio nešto za čime sam tragao i nešto što sam jako zavoleo. Svidela mi se atmosfera, energija, tama i naravno-upotreba elektronskog zvuka.
Kako je tehno ušao u celu priču?
Oko 88-e, 89-e, iz Belgije je došao novi zvuk, novi pokret nazvan New Beat. To je više bila muzika za djuskanje sa sličnim vajbom kao EBM ali malo modernija. Bila je to nova vrsta klupske muzike, svojevrsna evolucija EBM-a i ja sam se ugrabio ovaj novi zvuk. Tehno se polako pojavio a da nisam ni shvatio. Moderniji, više plesni, sa manje vokakla i težim kick-om- tako se rodila moja strast prema tehnu. Ja sam samo pratio evoluciju elektronske muzike ali moja kultura počela je sa EBM-om.
Zašto si postao lajv izvodjač umesto DJ?
Devedesetih godina sam kupovao puno ploča. Nažalost, po mom mišljenju zvuk na vinilu je fiksiran a postojali su i delovi koji mi se nisu dopadali. Nakon dve ili tri nedelje morao si da kupiš nove ploče. Posao Dj-a je bio jako skup. Bio sam student i to nisam mogao da priuštim. Onda sam pomislio kako umesto puno ploča mogu kupiti sintisajzer kojim bih pravio elektronski zvuk bez kraja i ograničenja-što je bolje, zar ne? U mojim očima to je bila dugoročna investicija. Tako sam kupio svoj prvi sint Roland JD-800. Bio sam tako ponosan jer sam mogao da reprodukujem zvuke koje bih čuo u klubu. Dj-ingom sam se bavio početkom 90ih ali samo za svoje prijatelje, ništa ozbiljno, ali kada su počele stizati ponude da puštam u inostranstvu osetio sam se sigurnije i sa više samopouzdanja u lajv setu. Sigurnije sa mašinama nego sa vinilom.
Koje su prednosti nastupa sa lajv setom?
Prednosti? Danas, u poredjenju sa Dj-ingom nema nekih prednosti. Moraš da odradiš zvučnu probu, moraš da nosiš tešku opremu do aerodroma i nazad, pritom se neke mašine ošete. Kada radiš lajv, mnogi ljudi ne shvataju da slušaju lajv nastup, nekad se mogu desiti tehnički problemi u sred seta, što samo pojačava čitav stres. Na kraju Dj dobija svu ljubav i pažnju. Sa umetničke tačke gledišta smatram da je lajv nastup daleko kompletniji. Ja predstavljam svoj zvuk, svoju umetnost. Ja sam umetnik, ja nastupam i to je za mene veće dostignuće.
Pravi si zaluđenik za analognu opremu. Koliko ti je trebalo da opremiš svoj studio? Čime je sve opremljen?
Opremu sam počeo da kupujem 90-ih, u to vreme nije bilo digitalnih dodataka tako da si morao kupiti pravu analognu opremu. Nije bilo drugod izbora ako si hteo da praviš elektronsku muziku. To je naravno bilo skupo tako sa si morao da kupuješ po jednu stvar…tako sam polako opremio svoj studio iz 91-e i počeo da produciram. U jednom trenutku, krajem 98-e počela je Plugin era sto sam ja doživeo kao budućnos i potpuno revolucionarno tako da sam počeo da prodajem svoju opremu-zbog čega sam se kasnije pokajao i opet počeo da kupujem analogne mašine. Uvek sam zadržao neke bitne mašine kao što su kompletni System 100, Korg MS 20, mini Korg 700S , Arp2600, Arp sequencer. One odlično idu uz noviju opremu kao što je Modal 02, puno Eurorack modula, OB6 itd.
Na koji nacin je TBM uticao na tebe?
Teško je reći. Počeo sam sa ovim zvukom 98 i radim to već 10 godina. Smešno mi je što iznenada postoji ogromna paznja na ovoj muzici, ali ponekad je moj um već negde drugo. Ne volim da se osećam kao zarobljenik zvuka. Od kasnih devedesetih do 2001, bio sam vrlo fokusiran na tehno EBM zvuk. Danas volim da budem slobodan u izražavanju sebe, bez obzira da li je to neka hipnotišuća traka ili nešto sasvim drugacije. U sadašnjem TBM ne otkrivam ništa novo. Znam da napravim tehno EBM, mislim da sam dobar u tome, tako da je jako teško mene impresionirati. Ali uvek postoje neki novi producenti koji nađu neku novu svrhu TBM. Na kraju, to je trend na kom ljudi mogu da rade i fokusiraju se.
Kako se desilo partnertsvo sa Daglasom MekKartijem?
Kada sam izbacio svoj prvi album Muscle Machine-ovaj album je zaista predstavljao tehno EBM zvuk u 2001.-on je otvorio mnoge puteve i uši. Mute Records je pronašao neke zajedničke stvari(teme) sa Nitzer EBB i zamolili su me da ih remiksujem. Uradio sam remiks ali sam se pitao šta će njihov pevač da radi tu. Nakon što se NItzer EBB razdvojio, stupio sam u kontakt sa Daglasom MekKartijem jer sam mislio da će njegov glas savršeno pristajati mojoj muzici. Počeli smo da komuniciramo, upoznali se i uskoro počeli sa projektom Fixmer/McCarthy. Naše prvo izdanje bilo je Freefall/Destroy-2002, mislim i odlučili smo da napravimo album Beetwen The Devil. Potom smo započeli turneju i eto nas, novoosnovani Nitzer EBB.
U našem prethodnom razgovoru za Vice Serbia, rekao si da si u jednom momentu osetio da si rob TBM zvuka. Kako je to uticalo na tvoj producentski rad?
Kada sam počeo da se bavim produkcijom elektronske muzike i izdao “Electrostatic“, mislio sam da radim samo tehno muziku. Mediji su trebali da kategorišu moj zvuk, da stave ime na njega i tako je nastao TBM kao Techno Body Music. Za mene je to bilo ok, pošto se video uticaj EBM. I voleo sam da koristim EBM energiju na tehno način. Ali sam i dalje bio tehno umetnik. Kada sam uvideo da pravim čiste tehno trake a mediji i dalje govore da je to tehno EBM, shvatio sam sledeće: sve što uradim imaće TBM pečat. Niam to želeo jer volim tehno i elektronsku muziku uopšte, i samo sam želeo da izrazim svoj tehno zvuk. Ako želim da napravim hipnotišuću, muziku za razmišljanje ili čak dub-tehno, dozvoliću to sebi, posebno unazad 8 do 10 godina. Dozvolio sam sebi više slobode. ne želim biti zarobljenik zvuka. Želim da izrazim sebe slobodno-u svakom zvuku koji koristim, bilo da je tehno, tehno EBM, hipnotik tehno i tako dalje. Pokušavam da zadržim svoj personaliti.
Izdaješ svoj šesti album, u oktobru ove godine, za Ostgut Ton. Šta te privuklo da postaneš jedan od Berghain ambasadora tehna?
Za mene je Berghain i njegova etiketa Ostgut Ton, neka vrsta svetog grala tehno muzike. To je verovatno najbolji klub na svetu, dizajniran da uživate u zvuku i atmosferi. Posvećen je tehnu. Posetiti Berghain je jdinstveno iskustvo, odličan vajb, mnoštvo zvuka a i etiketa im je takva. Ostgut Ton daje slobodu umetnicima da se izraze, što mi je veoma važno, a i imaju profesionalan i strastven tim. Kao strastveni umetnik, potrebno mi je ovakvo okruženje.
