Sjajni duo Soul Clap kojeg čine Eli i Lonely C nastupili su 16. jula na Sea Dance Festivalu, ovim povodom razgovarali smo sa njima i njihove odgovore čitate u nastavku.
Pre svega, hvala vam na neverovatnom setu. Verujem da su svi uživali. Hvala vam i na vremenu koje ste izdvojili za mene. Možete da mi kažete kako ste se došli na ideju da pravite muziku zajedno?
Eli: Dakle, mi smo Soul Clap. Dolazimo iz Bostona, sa istočne obale SAD-a i nekih 3 sata vožnje od NY. Počeli smo da puštamo muziku još kao klinci. Tokom 90-ih smo išli na rejvove. Slušali smo svakakvu muziku, posebno house. I učili smo još od malih nogu o tome kako house može da ima mnogo različitih kapa. To znači da house može da bude mnogo što šta. I tokom godina učili smo od mnogih ljudi i mentora, ali i slučajući muziku i po žurkama o disku, džezu, fanku, hip-hopu, tehnu… o svakakvoj elektronskoj muzici.
Lonely C: ne bih mogao da kažem to bolje. I to je bilo drugačije vreme. Na žurke na koje smo išli, rejvovi, oni su bili jako underground. To je bilo mnogo pre nego što je EDM bio i na vidiku. Zapravo, čak i ako od tog vremena ubrzate deset godina i dalje ćete imati umetnike i DJ-eve koji dolaze u Evropu kako bi napravili ime za sebe i kako bi puštali. Tako da mislim da su promene zaista velike u poslednjih 15-ak godina od kako smo u industriji.
Šta biste rekli da je najviše uticalo na vas kada ste počinjali?
Lonely C: Paa tokom 90-ih, baš raznorazno. Slušali smo džez, fank, soul, rege, rok, pank itd, itd. Zapravo, obojica smo neko vreme slušali i džangl i dram kao neke od prvih oblika elektronske muzike.
Eli: što se tiče house muzike, tu su Masters At Work, oni su imali neverovatan uticaj na nas. I taj zvuk koji je dolazio in NY. Pa i neke britanske stvari kasnih 90-ih.
Lonely C: Ali morate da shvatite, ti rejvovi na koje smo išli, a bili smo premladi za klubove, tamo je često bilo mnogo soba, jedan za house, druga za techno, treća za trance, četvrta za chill-out. I mnogo različitih DJ-eva koji su puštali različitu vrstu muzike. Toga danas nema toliko, čak i na festivalima često imate mnogo slične muzike. Raznovrsnost je zaista obeležila taj period elektronske muzike.
Snimili ste poslednju kompilaciju Tempo Dreams za Bastard Jazz etiketu i izdali svoj novi hit ’So Sedated’. Recite nam nešto o tome i šta da očekujemo sledeće?
Eli: to je zaista bilo jako zabavno! Imali smo priliku da dublje zaronimo u svet underground fanka i moderne scene. I naši prijatelji su za nas uradili par traka. Bastard Jazz je mala i sjajna etiketa. Sada radimo 19. mix za Watergate etiketu. To bi bila naša nešto više housey strana.
Vaša Soul Clap etiketa radi fantastičan posao. Na koja izdanja biste nam ukazali da ih ne propustimo i šta se još sprema?
Lonely C: izbacili smo Ep od Funcadelica, uskoro ide i George Clintonovo izdanje. Na to smo najponosniji za sada i zaista morate da ih overite. Tu su i novi umetnici, ti je John Camp, naš prijatelj iz NY i njenov novi EP. Davis iz brazila takođe. Trudimo se da se nešto dešava i da izbacujemo ponešto kvalitetno. A i radimo na novom albumu.
Eli: Uskoro će i neki rege. Hahaha samo se šalim.
Što se tiče albuma, šta možete o tome da nam kažete? Da li možemo da očekujemo neke nove artiste sa kojima sarađujete? I kada možemo da ga očekujemo?
Lonely C: Zapravo još uvek ne znamo koje trake će se naći na njemu, pa ne znamo ni kada. Ali spremamo dosta saradnji i sa mnogim umetnicima. Imamo nešto materijala sa Dayonne Rollins s kojom smo radili na ’So Sedated’, tu je i nova Emili Houston i sa njom smo radili nekoliko traka. Radili smo i sa našom prijateljicom Sadi Ali i Life On Planets.
Ovde ste već nekoliko dana. Kako vam se sviđa Sea Dance festival i šta bi ste izdvojili?
Lonely C: Daa ovde je prelepo! Mislim da smo juče bili u Kotoru i popeli smo se na tvrđaju gde smo čekali zalazak sunca, bilo je prelepo. Danas me zbog toga malo bole noge, ali je zaista bilo super. Jako je vruće ali smo se lepo okupali J i hrana je super! Mislim da sam preboleo okeane, od sada za mene samo mora.
Vaša sledeća stanica je Minhen, pa London, Berlin? Kako se prilagođavate svim ti mestima i šta vam najviše odgovara?
Eli: Minhen, puštamo u jednom malom klubu tamo. A onda idemo u Lovebox u London. Pa Melt festival u Berlinu. Pred mana je naporan vikend. Prilagođavamo se tako što slušamo masu i svuda je drugačije. Ako biste nas pratili neko vreme, desilo bi se da danima ne čujete istu pesmu. Zavisi od mesta i raspoloženja. Što nas vraća na početak i naše brojne uticaje sa svih strana. Isreno, najbolje je na plaži. Šuma takođe može da bude dobra, brod…
Lonely C: Napolju uvek! Zamak. REKA! Definitivno moramo da posetimo Beograd.
Kako vam se svidela ovdašnja publika? Plaža i zalazak?
Lonely C: Danas smo puštali pred veoma pozitivnom publikom ali je bilo jako vruće. A čuli smo da nije bilo piva i vode. Još smo morali da završimo pre zalaska sunca. To je šteta jer su ljudi tek počeli da đuskaju i sve. Tek sada je počelo da zahladnjuje. Da je žurka počela kasnije, to bi verovatno bilo bolje.
Eli: skoro sam naleteo na citat, mislim da je od Frankie Knuckles-a gde kaže da kada puštaš, uvek treba da se fokusiraš na onu osobu koja đuska i za koju vidiš da oseća šta radiš i da puštaš za nju. I na ovakvim mestima, mislim da je to najbolji način da se radi.
You must be logged in to post a comment.