Beograd ima tu čudnu naviku da svoja najbolja mesta drži u tajnosti. Ne iz snobizma, nego iz nekog kolektivnog instinkta samozaštite, kao da grad zna da pažnja ubija ono što voli. Bigz je jedno od tih mesta. Brutalistička kula koja decenijama stoji kao interpunkcijski znak na beogradskom horizontu, previše poznata da bi bila tajna, a ipak nekako uvek van domašaja.
Kada je tranzicija ugasila izdavačko preduzeće spontano su ga naselili umetnici, muzičari i stvaraoci koji su u njegovim hodnicima pronašli nešto što grad nije znao da im ponudi drugačije. Danas se situacija ponovo preokrenula, ali i u tom novom ruhu zadržao je ono što se ne može renovirati, gravitaciju mesta koje grad prepoznaje kao svoje.
Bigz 011 bio je najprirodniji izbor za Ljubav, koja se izgleda desila na prvi pogled izmedju ovo dvoje, i nijedna druga žurka nije imala pravo da ga predstavi gradu. Poslednje izdanje ovog kultnog beogradskog okupljanja odigralo se na novom omiljenom urbanom platou koji se uzdiže iznad gradske panorame. Mesto nije slučajno. Bigz nosi onu specifičnu arhitektonsku brutalnost koja Beogradu daje karakter.
Ljubav žurka ne funkcioniše po pravilima tržišta zabave. Nema slobodne prodaje karata, nema sponzorskih banera, nema algoritmom optimizovane liste gostiju. Postoji spisak, i jedan uslov da se na njemu nađete. Taj uslov je humanitarnog karaktera. Tri SMS poruke upućene osobi ili udruženju kojima je pomoć u tom trenutku najpotrebnija. Gest koji košta manje od kafe, a koji žurki daje moralni gravitacioni centar. Moramo da napomenemo da ovo nije marketing filantropije, vec arhitektura zajednice i taj tihi dogovor između organizatora i publike da se ulazak zasluži ne novcem, nego pažnjom prema drugome. Dobro znamo da je u svetu pristup ekskluzivnim prostorima gotovo uvek pitanje privilegije, medjutim, ljubav pronalazi subverzivan odgovor, ekskluzivitet solidarnosti. I ako se svaki nastup u gradu najavljuje nedeljama unapred, a iščekivanje postaje deo marketing strategije, ovaj format insistira na drugačijoj vrsti pažnje, i onda te muzika iznenadi.
Ovog puta, uvod u veče dirigovao je M.U.T.O.R , beogradski selektor koji zna vrednost postepenog zagrevanja u šta smo imali prilike da se uverimo još od samo početka u 15 časova kada smo pristigli. Dancefloor se kuvao polako, u vrelom majskom danu, dok je kulminacija kasnog popodneva i večeri bila prepuštena Marku Milosavljeviću. Marko je zasigurno jedan od najcenjenijih domaćih disk-džokeja scene. Svira setove koji su dijaloški čin. Ta vrsta poetike u zvuku koju on isporučuje kroz muzicke kutije i nas stare znalce ostavlja bez teksta. Ceo set do samog kraja zvučao je smisleno kroz priču koju je dočaravao svima koji su pazljivo pratili svaki takt i plesali uz vetar koji je rashlađivao uzavrelu atmosferu ljubavi na BIGZ-u.
Sledeće izdanje Ljubav žurke održaće se 20. juna kod amfiteatra ispred Muzeja istorije Jugoslavije.
You must be logged in to post a comment.