Radial je pseudonim čoveka po imenu Jeroen Liebregts. Počeci u elektronskoj muzici ovog holandskog pionira techno zvuka datiraju još od 90-ih godina. Zajedno sa Bas Mooyem otvorio je izdavačku kuću Audio Assault koja danas broji preko 40 izdanja. Oduvek je bio fasciniran muzikom koja ga je terala da zađe duboko ispod površine i otkrije nešto novo, što je rezultovalo četvorogodišnjim školovanjem na Sonološkom Konzervatoriju u Hagu gde je dobio ogromno znanje o kompoziciji elektronske muzike, kompjuterskom programiranju, analognoj sintezi zvuka i dizajnu elektronskih instrumenata. Konstantna radoznalost o novim tehnologijama pomogla je oblikovanje zvuka iza koga stoji i ponosno prezentuje.
Popričali smo sa Radialom uoči njegovog gostovanja u klubu Tunnel 26. februara. Razgovarali smo o njegovim počecima, šta smatra da dobar di-džej poseduje, kao i o tome šta je andergraund.
Zdravo Jeroen. Možeš li mi reći nešto o svojim počecima, kako je bilo kad si počeo 1998.?
Tada sam se preselio iz malog grada i odrastao sam u Roterdamu gde sam studirao ekonomiju. Tu sam došao u kontakt sa elektronskom muzikom i svim njenim andergraund muzičkim pod žanrovima. Oduvalo me je i navukao sam se. Moj cimer u Roterdamu je posedovao gramofone i prilično finu kolekciju klasika na pločama, pa sam stalno koristio njegove vinile za vežbanje. Ubrzo nakon sam upoznao Bas Mooya i lepo smo se našli u muzičkom smislu. Tada smo odlučili da pokrenemo Audio Assault.
Zašto si pohadjao na studije sonologije na Haškom konzervatorijumu?
To je bilo vreme kada sam učio osnove muzičke produkcije i stvarno sam želeo dublje da zađem i naučim više o tome. Još uvek sam studirao ekonomiju ali mi je muzika stalno bila u glavi, pa sam odlučio da prekinem. Tako da sam nakon tri godine počeo da radim nešto što me stvarno privlači. Sonološki program me je baš privukao kad sam saznao za njega: kompjutersko programiranje, analogna sinteza zvuka, dizajn instrumenata, elektronika… Konačno sam našao nešto u čemu ću uživati dok studiram.
Kako izgleda tvoj omiljeni instrument?
Modularni sintisajzer je nešto najbliže tome. Mora biti fleksibilan instrument koji može da se prilagodi tvojim idejama u svakom datom momentu. Naravno, modularna sinteza ima svojih mana, npr. nemogućnost da sačuvate vaš rad kao što može kompjuter.
Kako bi opisao svoju muziku ne koristeći se žanrovima ili pod-žanrovima?
Apstraktno, bazirano na sintezi, suvo, grubo ali „funky“, ponekad smešno.
Šta podrazumevaš pod dobrom trakom? Koje kvalitete poseduje dobra traka po tvom mišljenju?
Teško je to objasniti taj osećaj u stomaku. Dobra traka može biti loše isproducirana, ali retko je tako. Za mene sve je u atmosferi i originalnosti, specijalna kombinacija zvukova koju pre nisam čuo.
Šta je za tebe andergraund?
Nešto što nije na površini, tako da se mora načiniti napor kako bi izašlo. Nešto što ne mora da ti se svidi na prvo slušanje, ali kad si dovoljno zainteresovan da o tome saznaš više, zavolećeš to.
Kad bi poredio globalnu techno scenu kada si počinjao i sada, šta je napredovalo a šta nazadovalo?
Mislim da kada sam počinjao tada je sve se vrtelo oko jedne stvari, dok sada ima njih više. Techno se razvio u mnogo smerova, zbog čega je i poseban toliko. Činjenica da možete da napravite toliko varijacija jedne izvorne stvari daje vam toliko mogućnosti da napravite svoj žanr. Ne mogu da se setim trenutno ni jedne loše strane, iako je nekoliko godina techno bio toliko u trendu i dosadan za mene, dok se razvijao u jednom ili dva pravca, ali sad smo sa tim završili.
Gde nalaziš svoju inspiraciju?
Standardno „ne znam“ pitanje. Samo znam da je u studiju kao jedan neprestani tok. Počnem sa malom idejom, ili se samo igram sa mašinama. Kad mi to da rezultata, dobijem ideju za naredni korak. Uvek se trudim da budem u toku sa muzikom, nikako suprotno od njega, jer tako dobijem uputstva od zvuka kako dalje. Neki zvukovi jednostavno žele da budu spore house ili ambijentalne trake, dok drugi žele da budu agresivni techno. Ne znam da li je to inspiracija, možda je samo metod.
Neki ljudi nazivaju di-džejeve šamanima koji otvaraju umove, drugi zabavljačima koji teraju ljude na ples, neki ih nazivaju delom mase. Šta je po tvom mišljenju di-džej i šta je to što bi on trebalo da bude dok kontroliše muziku?
Za mene je lični izazov da budem deo mase. Da ugrabim njihov vajb i dodam to trakama koje puštam.
