Marshall Jefferson, americki muzičar, radi na house muzici, preciznije na podžanrovima čikaški house i deep house. Poznat uglavnom kao otac house muzike, Jefferson je prvestveno producent u Universal Recordinig sudijima u Čikagu, gde je sreo vlasnika Trax Records-a, Larry-a Sherman-a. Jefferson-ov singl objavljen za Trax Records, „Move Your Body (The House-Music Anthem),“ je prva house pesma u kojoj je korišćen klavir, bila je popularna i uticajna pesma u ovom žanru.
Tokom kasnih 80-ih godina, u uzvišenju u house muzicike on je snimao solo i sarađivao pod pseudonima kao što su Virgo, Jungle Wonz, Truth i OnThe House. Jefferson-ova produkcija deep house muzike uključuje pesme CeCe Rogers-a i Sterling Void-a i prva dva albuma Ten City-ja. U martu 1987 godine, britanski muzički magazin NME je objavio da su Jefferson i Frankie Knuckles nastupali u Velikoj Britaniji u okviru prve turneje house muzike.
The Clubber: Smatrani ste za jednog od prvih pravih zvezda house muzike, za internacionalnu zvezdu housa. Mozete li nam reci kako ste u uopšte ušli u svet house muzike?
Marshall Jefferson: Imao sam sjajan posao u Američkoj poštanskoj službi i kupio sam plejere, miksere i ozvučenje 1982 godine i postao sam DJ. Opredelio sam se za house muziku kada sam video Ron-a Hardy-ja kako vrti u klubu Music Box, kada me je devojka sa posla odvela tamo. Počeo sam da pravim muziku zato što su Jesse Saunders i Vince Lawrence napravili prvu house traku i mislio sam da i ja imam šanse, zato sam kupio opremu i počeo da pravim muziku i pišem pesme.
The Clubber: Možete li nam reći koja je vaša predstava duha house muzike. Da li mislite da je house postao bolji ili lošiji?
Marshall Jefferson: Duh house muzike? Ne znam baš kako to da ti odgovorim. Mislim da se house muzika podelila na više podžanrova, i čini mi se da dj-ejevi više imaju ograničeniju plejlistu zato što većina pokušava da se drži jednog žanra ceo svoj set. Danas vidim da puno dj-ejeva koji ignorišu svoju publiku i to nije zdravo za scenu. Pa ću reći da je lošije zato što je ekstremno preplavljena dj-ejevima i malo je hitova zbog te preplavljenosti pa nema mnogo upornih koji bi počeli da se bave dj-ingom jer smatraju da ne mogu bez hitova da opstanu na sceni.
The Clubber: Živite u Engleskoj već nekoliko godina da li ljudi slušaju drugačiju muziku u Evropi u odnosu na Ameriku?
Marshall Jefferson: U Americi ne puštaju toliko širok spektar dance muzike na radiju kao što to rade u Evropi.
The Clubber: Šta razlikuje od ostalih DJ-ejeva kada je u pitanju muzika?
Marshall Jefferson: Nisam video nikoga da pušta toliko širok spektar žanrova u jednom dvočasovnom setu kao ja. Trudim se da puštam trake koje su potupuno različite jedna do druge, za razliku od drugih koji puštaju trake istog žanra zbog lakšeg mikovanja. Različitnost stvara uzbuđenje na podijumu zato što lako možeš da primetiš kada se neka nova traka pušta I da reagujes na nju. Ako dve trake zvuče previse slično to nije tako jasno i dobija se slabija reakcija od publike.
The Clubber: Pretpostavljamo da imate velike kolekcije traka. Kako obnavljate tu kolekciju?
Marshall Jefferson: Pa mnogo je teže sada puno je nove muzike koja stalno izlazi, iako čujem 600 traka nedeljno, možda odaberem 2 ili 3 koje ću staviti u svoj set. To je 597 loših traka koje moram da čujem da bi došao do onih kvalitetnih.
The Clubber: Stojite za dj pultom već četvrt veka, to vam je sigurno donelo mnogo iskustva. Recite nam da li i dalje osećate isto uzbuđenje?
Marshall Jefferson: Da, svaki put kada odem tamo zabavno je i uživam u tome.
The Clubber: Šta mislite o trenutnom stanju u DJ kulturi? Da li prihvatate svu novu tehnologiju?
Marshall Jefferson: Ja puštam CD-ove. Prestao sam da puštam vinile zato što su se oštetile na putovanjima i ne postoje zamene za oštećene ploče zato što muzička kompanija vise ne proizvodi 20 000 kopija vinila. Takođe, vinil mnogo lose zvuči na digitalnom sistemu. Digitalni sistem mi takođe omogućava da poboljšam zvučni kvalitet neke trake, tako da mi se mnogo sviđa. Međutim, ne volim da puštam sa kompjutera jer ne volim takve nastupe. Izgleda kao da šaljem mejlove tamo.
The Clubber: Pre dvadeset godina u Čikagu, da li je postojala neka vrsta zajednice za dj-eve i producente?
Marshall Jefferson: Svi smo izlazili u iste klubove i bili deo iste scene. Da, svi smo se dobro poznavali I družili se kao braća.
The Clubber: Kakva je bila muzička scena u Čikagu tada? Da li je varirala, da li je bilo konkurentnost između klubova? Da li je bilo nadmetanja između producenata o tome ko ima bolju neizdatu traku?
Marshall Jefferson: Ako govorimo o periodu 1992-93 sve je bilo house muzika, a sada kada je varirala svi uglavnom pustaju isti stil muzike. Ako govorimo o ranim 80-tim stvari su veoma razlicite.
The Clubber: Kao jedan od pionira i lidera ovog žanra, da li osećate određenu potrebu da pomognete mladim talentima i postoji li neki mladi muzičar na koga se fokusirate u ovom trenutku?
Marshall Jefferson: Trudim se da pomognem davajući savet, ali uglvanom novi muzičari imaju svoje mišljenje o tome kako nešto treba da bude odrađeno i slede svoja mišljenja. Volim da sarađujem sa grupom producenata pod nazivom House Of Virus, veoma talentovanim momcima.
The Clubber: Nastupali ste u Srbiji vise puta. Dakle mogu li Vas fanovi očekivati u Srbiji uskoro?
Marshall Jefferson: Ne znam ali se iskreno nadam, volim da nastupam u Srbiji i u celom regionu, u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji i Bosni.
