Francois X je svetski priznati DJ i producent, te jedna od ključnih ličnosti francuske elektronske scene. Njegova prva izdanja na kojima je radio i čuveni DJ Deep, a pre svih numeru „Rising“, Marcela Dettmana je uvrstio na miks izdanje „Fabric 77“ i od tad neprestano sarađuju. Francois X je vodeći rezident kluba Concrete, a ima redovno mesto za miks pultom u Berghainu i Fabricu. Njegov miks za pariski „Boiler Room“ smatra se jednim od najboljih iz francuske prestonice.
Uoči njegovog nastupa u subotu, 9. jula, na najboljem evropskom festivalu, EXIT, popričali smo sa ovim šarmantnim francuzom o pariskoj sceni, legendarnim Concrete žurkama, kao i o njegovom predstojećem izdanju za Dement3d, „Unicorn Paranoia“.
Zdravo Fransoa. Kao jedna od ključnih figura pariske elektronske scene, šta mi možeš reći o rastućem tehno pokretu „grada svetlosti“?
Pariz je definitivno živ i zdrav! Energija je veoma intenzivna, uprkos užasnim događajima koji su se desili ne tako davno. Ljudi zaboravljaju, ali Francuzi su u suštini revolucionarni ljudi. Scena cveta, sa dosta novih promotera i producenata, ponekad kažem sebi da je sve što se dešava pomalo i hajp, ali prilično sam siguran da to nije sasvim tačno. Mogli bismo da pogledamo sve sveže francuske producente koji su međunarodno poznati, kao što su Voiski, Antigona, Bambounou, Roman Poncet & DJ Deep, Jeremy Underground, Lazare Hoche … i lista ide dalje.
Poznati Sandwell District nastup kojeg se seća veliki broj ljudi, ostavio je veliki uticaj na ljude. Šta je bilo toliko specijalno oko tog jednog seta?
U to vreme Dement3d je bio brend žurki, održan u poznatom klubu koji je činio samo jezgro francuske elektro scene (Justice, Brodinski…), The Social Club. Osećali smo se kao pirati tamo,ali u jednom trenutku povremena publika je postala stalna publika i žurka sa SD je oduševila sve! Morate da razumete momenat, njihov album je upravo bio izdat i prodat u jednom danu, svi su odlepili za njima. SD je jedan od poslednjih koji je imao svoj tehno kult u tadašnjem pokretu. Bili su zvezde! Šta se desilo te večeri bilo je prljavo, perverzno i žešće seksi. Ostaviću vam da sami zamislite sliku!
Kako je Concrete nastao i kako je teklo njegovo putovanje do priznanja kao jednog od najboljih brendova žurki na svetu?
Concrete se desio pre 5 godina, kao celodnevna žurka u Parizu po imenu TWISTED bez ikakvog ozbiljnog plana. Ali polako je postajao poznato mesto nalaska koje su hvalili pariski ljubitelji klabinga. Jednog dana su tražili mesto i našli taj mitski brod i tako je priča počela. Žurka je postala jedan od glavnih gradskih trendova, hvaljena po svom nenormalnom izboru DJeva, celodnevnim žurkama sa tipičnom francuskom seksi atmosferom. Stvorena je legenda.
Marcell Detmann je uvrstio tvoj „Rising“ u svoj poznati Fabric 77 mix, I kasnije izdao tvoje
radove na svom MDR. Kako je nastala saradnja sa Berghain ikonom?
Veoma prirodno. Moj prijatelj DJ Depp je pozvao Bena I Marcella na njihov prvi gig u Francuskoj. Bila je to legendarna žurka u Rex klubu. Od tog dana smo stalno u kontaktu I postali smo dobri prijatelji. Ukazala mi se šansa da me remixuje 2011. na Deeply Rooted etiketi. Jedan je od retkih DJeva koga stvarno volim i svaki put kad sviramo osećam se inspirisano. U jednom trenutku me je naterao da mu pošaljem svoju muziku.
Nisi ljubitelj Function One zvučnog sistema. Zašto više voliš old school zvuk? Nostalgija?
Meni nije bitna toliko glasnoća, koliko sound sistem mora da bude fizički- trebate da osetite bass u svom stomaku. Trebate da prihvatite vibracije. U tom slučaju doživećete veoma seksualno iskustvo. To je način kako se vibrira kroz muziku. Veoma mi se sviđao NY zvuk GSA Audio Equipment-a. Posebno se sećam jednog nastupa u gradu., Bio je veoma mali klub koji se nalazio u pordumu bara. Ne više od 200 ljudi, drmao je Gary Stewart System sa Urei miksetom i potrebnim izolatorima. Bilo je masivno, napucano basom i seksualno. Ovako bi trebalo da bude uvek. Kako je bilo tokom zlatne ere Njujorka sa Richard Longom i Larry Levanom u Paradise Garage klubu.
Nastupićeš na ovogodišnjem Exitu, tačnije, na No Sleep Novi Sad bini koja je posvećena promociji nezavisne elektronske muzike i savremene kulture. Da li smatraš da ljudi iskorišćavaju termin “umetnosti” u andergraund muzici danas?
Andergraund je reč koju svi koriste na pogrešan način. Ona znači da bi trebalo da se ponašate na neki skriveni način jer je stvar koju radite nekako zabranjena. Tako da je poželjno koristiti reč subkultura. Sa ove tačke gledišta reč umetnost možete koristiti na mnogo načina. Šta je umetnost, zeznuto pitanje, za neke je čin stvaranja, za druge je dovođenje nekog kreativnog posla do savršenstva. U svakom slučaju, umetnost za mene je kreativnost, sloboda, mogućnost prenošenja svojih misli u stvarnost i da prebacite svoju emociju na druge ljude.
Tvoj Boiler Room je jedan od najboljih setova iz “grada svetlosti”. Kako biraš muziku koja ti završi u “kejsu”?
Samo instinktom. Nema veze kakav je gig, uglavnom se oslanjam na svoju inspiraciju i emocije. I hvala za lepe reči o tom setu!
Šta tražiš kada je u pitanju Dement3d? Koja se priča krije iza tvoje etikete?
Demet3d je u početku bila žurka gde smo pozvali sve najveće glave elektronske scene: Dettmann, Planetary Assault System, Scuba, Shackleton, Moritz van Oswald. Nakon dve godine promovisanja žurki, izdavačka kuća je počela sa radom. Muzika je već bila sređena i bili smo okruženi mnogim prijateljima koji su hteli da stvaranju. Posvećeni smo vizuelnom aspektu lejbla, koji je uradio odlični Matthieu Cannavo. Ime dolazi iz trake koju su uradili sjajni Laurent Garnier i Carl Craig – TRES DEMENT3D!
“Unicorn Paranoia EP” će uskoro biti izdat na tvom lejblu pomenutom u prošlom pitanju. “Vivid Dreams” je naš favorit. Reci mi nešto tvom novom izdanju. Zašto se zove tako?
„Unicorn Paranoia” je nekakva mentalna utopija koju doživljavam kad sam u klubu i generalno kako gledam na ceo pokret elektronske muzike. Ono što sam pokušao da prenesem u ovih par traka su dnevna sanjarenja koja mi se dese ponekad, na ulici u Njujorku u sumrak. Ova slika je za mene inkarnacija momenata bega, koji sa proživeo toliko puta. To je ta specifična fantazija koju sam preneo u “Vivid Dreams”. Muzika koja će izaći na toj ploči je bez sumnje sirovi tehno. Ostale dve “Dreams” i “Utopia”, reflektuju delikatni aspekt koji koristim u svojim pesama. One imaju centralno mestu u mojim kompozicijama. Dreams se okreće ultimativnom zadovoljstvu i strasti koju nam pruža muzika, i Utopia koja nas tera da uživamo u konstantnom osećaju nostalgije, tuge i ponekad gorkih trenutaka.
Šta publika može očekivati od tebe na EXITu?
Ljubav, melanholiju, Utopiju. Nešto mistično.
Fotografije: Manu Obadia
You must be logged in to post a comment.