Sa bazom u Londonu i korenima u Južnoj Africi, Esa Williams je DJ, producent i kustos čiji rad briše žanrovske i geografske granice. Rođen u Kejptaunu, svoju muziku gradi na kulturnom nasleđu, globalnim putovanjima i ljudima koje susreće, pozicionirajući se kao autentičan glas južnoafričke scene u evropskom klupskom kontekstu.
Nakon preseljenja u Veliku Britaniju, njegova karijera dobija snažan zamah, od saradnje sa legendarnim Harri & Domenicom u Sub Clubu, preko osnivanja etikete Rememory Music, do mesečne emisije na Worldwide FM kod Gillesa Petersona. Danas, Esa Williams kroz DJ setove, produkciju i edukativne projekte širom sveta dosledno gradi muzička putovanja zasnovana na znanju, razmeni i zajedništvu.
Većina publike u Srbiji nema jasnu predstavu odakle da krene sa otkrivanjem južnoafričke muzike. Možeš li da izdvojiš pet najvažnijih stanica u istoriji južnoafričke muzike, iz svog ugla?
Odrastao sam u Južnoj Africi tokom osamdesetih, u vreme kada je aparthejd bio surova realnost. Muzika je tada bila naša radost, naš identitet i naš oblik otpora. Moj otac je bio DJ sa mobilnim ozvučenjem i gledajući kako se čitave zajednice bude i povezuju uz muziku koju je puštao, prvi put sam shvatio emotivnu snagu zvuka. Taj duh i danas stoji u samom centru svega što radim.
1 — Džez, soul i uticaj afroameričke muzike
Ti zvuci su prešli okean i postali deo našeg muzičkog jezika — preoblikovani u nešto autentično južnoafričko.
2 — Cape Jazz i inovacija iz townshipa
Improvizacija, pripovedanje i kreativnost zajednica koje su stvarale lepotu od onoga što im je život dao.
3 — Kwaito i nova era
Devedesetih je Kwaito postao glas mladih — ponosno lokalni zvuk, duboko ukorenjen u svakodnevni život.
4 — Afro-house i globalna povezanost
Dublji ritmovi i duhovnost koji govore o kretanju, identitetu i osećaju doma, gde god da se nalaziš.
5 — Gqom i Amapiano — savremeni talas
Od sirovog minimalizma do soulful groovea sa džez prizvukom, naši ritmovi danas odjekuju širom sveta.
I posle 20 godina života van zemlje, ovi zvuci i dalje snažno oblikuju muziku koju stvaram.
Gde se trenutno nalaziš u svojoj karijeri? Šta ti sada oduzima više vremena, rad u studiju sa bendom, DJ-ing ili nešto sasvim treće?
2025. godina je za mene bila izuzetno posebna, i lično i kreativno. Postao sam otac, što je na najbolji mogući način potpuno promenilo moj ritam i pogled na život. Ovo je ujedno i period refleksije, prošlo je 20 godina otkako sam napustio Kejptaun, od čega sam 12 godina proveo u Londonu, gradu koji me je duboko oblikovao i kao umetnika i kao osobu.
Upravo sam završio svoj prvi dugosvirajući album, čije je izdanje planirano za april 2026. godine. To je veoma ličan projekat koji se nadovezuje na moj rad kao dizajnera zvuka i kompozitora za dokumentarne formate, uključujući i moj nedavni Audible Original Cursed, koji prati priče tri žene pogođene trgovinom ljudima. Album je povezan i sa mojim istraživanjem afro-meksičkih zajednica, radom u Istočnoj Africi, kao i kontinuiranim saradnjama — posebno sa mojim koautorom, izuzetnim multiinstrumentalistom Robinom G Breezeom.
Na mnogo načina, ovaj album mapira moje putovanje kroz kontinente, putovanja, slušanje, građenje zajednice i deljenje priča kroz zvuk. Trenutno najveći deo energije ulažem u oblikovanje i pripremu ovog projekta za objavljivanje, uz balansiranje DJ i live nastupa. Osećam da je ovo zaista lep trenutak tranzicije i rasta.
Tvoj prvi nastup u Karmakomi nije bio i tvoj prvi kontakt sa Srbijom. Zapravo, tvoj čest saradnik je dizajner Marko Vuleta-Đukanov, poznat kao Floating Bastard. Kako si došao do njegovog rada i šta ste sve radili zajedno?
Prvi put sam se susreo sa Markovim radom oko 2017. godine, preko zajedničkih prijatelja. Tada sam tek započeo rezidenciju u londonskom Phonoxu i tražio snažan vizuelni identitet. Njegov stil je odmah iskočio — svež, hrabar i potpuno u skladu sa muzikom.
Povezali smo se na prilično neobičan način. Bio sam u Los Anđelesu i sasvim slučajno upoznao Nevenu Jeremić, koja je takođe deo NYE line-upa, u jednom dispanzeru. Pomenuo sam koliko mi se dopada rad jednog umetnika iz Beograda, a ispostavilo se da ga ona lično poznaje. Odmah ga je pozvala telefonom. Bio je to onaj osećaj saradnje koja je jednostavno bila suđena.
Od tada smo zajedno radili omote izdanja, vizuale za rezidencije i razne druge projekte. Njegov dizajn je postao važan deo načina na koji moja muzika živi u svetu, i izuzetno cenim kreativnu hemiju koju smo izgradili.
S obzirom na to da je veliki deo tvog opusa povezan sa onim što se često olako naziva „world music“, koliko znaš o srpskoj tradicionalnoj muzici? Da li ćemo morati da te vodimo u potragu za vinilima kada dođeš?
Još uvek nisam duboko zaronio u srpsku tradicionalnu muziku, ali sam počeo da istražujem regionalne kompilacije, poput Dancing Behind the Yugoslavian Velvet Curtain, koja mi je otvorila čitav svet neverovatnih sint i eksperimentalnih zvukova sa prostora bivše Jugoslavije.
Jedno od skorijih otkrića bio je jazz-fusion album Jazz Kajmak, koji mi je pokazao koliko toga još ima da se otkrije. Rekao bih da sam tek na početku svog muzičkog putovanja kroz Srbiju — i definitivno želim da idem dublje.
I da… ako se organizuje vinyl digging dok sam tamo, sto posto sam za.
Pozovi ljude koji će Novu godinu dočekati u Karmakomi na žurku uz jednu pesmu.
Svoj poslednji nastup završio sam pesmom „Long Train Running“ od Trakka i čini mi se da je to savršen izbor za Novu godinu. Ima u sebi taj prelepi momentum, kretanje, povezanost i radost, energiju koju želiš da poneseš sa sobom u novu godinu.
Voleo bih da istu tu energiju unesem u 2026. zajedno sa mojim prijateljima u Srbiji, u Karmakomi, više ljubavi, više dobre energije i osećaj da se zajedničko putovanje nastavlja.
You must be logged in to post a comment.