Atish Mehta je jedna od omiljenih figura deep house scene San Franciska, inženjer u jednoj IT kompaniji i ma koliko ta reč danas zvučala ofucano, najviše od svega – umetnik. Njegov pristup muzici značajno se razlikuje od trenutno vladajućeg principa „izbacuj ili nestani“ s obzirom na to da do sada nije izbacio ni jednu traku, a po njegovim rečima i ne namerava da to uradi. Ipak, način na koji bira trake za njegov mesečni mix ukazuju na žestoki trud i strastvenu posvećenost jer se u njima nalaze trake i po nekoliko godina stare koje stoje rame uz rame sa najnovijim trakama koje još nisu stigle do ušiju publike, a način na koji ih povezuje priča intimnu priču ispunjenom toplim emocijama.
Kako si počeo da se baviš DJ-ingom i koje su bile najteže odluke koje si morao da doneseš u to vreme?
Muzika je skoro oduvek bila deo mog života, još od kada sam imao 5 ili 6 godina. Počeo sam sa violinom ali sam kasnije prešao i na druge instrumente i svirao u bendovima tokom srednje škole i koledža. Ali tek kada sam se preselio u San Francisko sam zavoleo dens muziku i čitavu tu kulturu. I pre nego što sam se preselio u San Francisko sam sakupljao ploče ali tek kasnije sam kupio veliku kolekciju ploča od prijatelja. U toj kolekciji nalazile su se fenomenalne trake i dva plejera zbog čega sam pomislio da bih mogao i da naučim kako da umiksujem te trake, nakon toga je zaista jedna stvar vodila drugoj.
Kada sam počinjao da puštam na žurkama, najteže mi je bilo da se iskažem kao samostalni umetnik, da budem samouveren u ono što jesam i da se opustim i prihvatim potrebu za samopromocijom. I dalje ne volim deo koji se tiče samopromocije u svemu tome, posebno zbog toga što ume da bude veoma egoistična ali to je nešto što morate da prihvatite i neprestano učite.
Kako bi u nekoliko reči opisao sebe i svoj stil miksovanja?
To je teško pitanje ali ukoliko moram da izaberem nekoliko, rekao bih melodičan, emotivan, narativan i ponekad duhovan.
Ti si visoko obrazovani IT inženjer i DJ ekspert za muziku punu osećanja koji svira i violinu, trubu, gitaru, bubnjeve i bas. Da li ti je teško da se neprestano prebacuješ između ovih poziva? Kakva je veza između emocijama vođenog muzičara i kompjuterskog štrebera u tebi?
Preskakanje između karijera je mač sa dve oštrice. S jedne strane, to što imam dve karijere pomaže mi zato što DJ-ing mogu da shvatam kao hobi i ne moram da se oslanjam na prihode od toga što mi daje ono što volim da nazivam umetničkom slobodom. Ne moram da razmišljam o tome da li ću se kompromitovati radeći na žurkama koje nisu strava ili da idem za novcem. Zbog toga mogu da lutam svojim putem, što je uvek super i tako uživam u svemu. Ako se odjednom desi da ljudima prestane da se sviđa muzika koju puštam, to može da bude težak udarac za moj ego ali ću imati sigurna primanja koja dolaze od mog dnevnog posla, što i oblikuje moj vajb i sam stav prema miskovanju i DJ-ingu. Poslednjih nekoliko godina sam razmišljao o tome da „postanem ozbiljan“ kada je u pitanju muzika i da perstanem sa mojim svakodnevnim poslom ali se uvek zapitam kako bi to uticalo na mene u umetničkom smislu – na bolje ili lošije, još uvek ne znam. Još uvek možda napravim tak korak ali ne želim da žurim i o tome ću razmišljati kada dođe taj trenutak.
Najteža stvar u svemu tome je organizacija vremena. Skoro da uopšte nemam slobodnog vremena i, moram da priznam, prenatrpanu glavu. Iskreno, moram reći i da mi je poslednjih par meseci bilo izuzetno teško s obzirom da sam imao česte nastupe što je odlično, naravno! Svi dani koje mogu da iskoristim za godišnji odmor odlaze na žurke i putovanja. Uživam da puštam na žurkama van San Franciska ali sve ređe izlazim i ostajem do kasno pošto moram da budem u kancelariji i dovoljno produktivan u ponedeljak ujutru. Sve to zaista predstavlja izazov, ali molim vas nemojte misliti da se žalim – ja sam veoma srećna osoba. Imam tu sreću da sam u poziciji u kojoj mogu da radim obe stvari koje volim i da ne gledam na to putovanje zdravo za gotovo.
Iznenađujuća stvar kada je u pitanju IT jeste da on uključuje veoma mnogo kreativnosti. Dat vam je problem sa nekoliko ograničenja, a vaš zadatak je da ga osmislite kreativne načine da ga rešite što angažuje veoma slične delove mozga kao kad puštam muziku ili radim na mixu. Kao programer možete smisliti rešenja koja su prelepa i elegantna, upravo kao i u pravoj umetnosti. Kao DJ, rad na mixu je učestali proces sa dosta pokušaja, baš kao i pisanje kompjuterskog programa, gde se neprestano oslanjaš na prethodno praktično znanje i iskustvo.
Ima jedan esej sa naslovom „Hakeri i slikari“ koji objašnjava ovo bolje od mene, iako je poprilično dugačak. Ali ima jedan citat koji uspeva da sumira sve što je potrebno:
„Kao i slikarstvo (ili bilo koja druga vrsta umetnosti), većina softvera je namenjena ljudskoj publici. Stoga, hakeri, kao i slikari, moraju imati empatiju kako bi uradili zaista dobar posao. Morate biti u stanju da stvari posmatrate iz ugla korisnika“.
Za svaki mix koji spremaš, pratiš prvobitnu ideju ili flou koji želiš da postigneš. Takođe, poznat si po upornosti i perfekcionizmu kada su u pitanju prelazi između pesama jer ti je ponekad potrebno i nekoliko dana da ih učiniš onakvim kakvim si poželeo. Šta ti je u svemu tome najizazovnije i u čemu najviše uživaš?
Mislim da je ono u čemu najviše uživam upravo to što je izazovno. Pošto želim da redovno izbacujem mixeve sa novom muzikom, tesnim prelazima i što je najvažnije, sa narativnim pristupom mixu kako biste zadržali slušaočevu pažnju, to jesu stvari koje me guraju i koje se trudim da postignem.
Najčešće mi je potrebno oko mesec dana da završim mix, i kao što ste pomenuli, ponekad mi je potrebno nekoliko dana samo da izaberem sledeću traku koju ću da ubacim. Na primer, u mom poslednjem, oktobarskom mixu, zaglavio sam se na trećoj traci – Anton Ishutin & Leusin – Sincerity (Lars Moston Remix) – skoro čitavu nedelju. Svakoga dana te nedelje sam kupovao trake I kopao po svojoj kolekciji pokušavajući da nađem nešto što će odgovarati osećanju koje sam želeo da postignem sa četvrtom trakom i čitav taj proces bio je neverovatno frustrirajući s obzirom da nisam uspevao da nađem šta mi je trebalo. Ponekad možda nađem traku koja mi odgovara ali onda postanem svestan da je traka previše popularna kada vidim koliko ima pregleda na youtube-u i odmah sam ponovo na početku (zaista moram da prestanem da radim ovo, mislim da nije zdravo). Neki drugi put, našao bih traku koja se savršeno uklapa u mix ali čak i nakon nekoliko sati provedenih pokušavajući da napravim dobre prelaze ne mogu da ih uskladim kako treba zbog čega je izbacim i krećem ispočetka. Ponekad bih se isfrustrirao i izbacio prethodne trake i odlučio da moram da krenem u drugom pravcu kada već ništa ne funkcioniše. U neku ruku, mučim sam sebe, ali to je mučenje u kojem uživam. Valjda sam pomalo i mazohista.
Tvoji mixevi se često razilkuju I pokreivaju širok spektar stilova, ali svaki od njih predstavlja nezaboravno iskustvo. Koja je tvoja tajna i šta te tera da nastaviš da se trudiš?
Prosto, volim muziku i ono što mogu da ispričam sa njom. Na DJ-ing gledam kao na samoizražavanje i imam poriv da podelim muziku koju pronalazim sa pto više ljudi. Slušati jedan sat istog zvuka postane dosadno zbog čega se interesujem za različite stilove i osećanja koje muzika može da prenese i to pokušavam da komuniciram kroz svoje mixeve.
Moram da priznam da to ima veze i sa egom – ljudi mi govore da su moji mixevi postali deo njihovih života: slušaju ih na radnom mestu, dok vežbaju, dok vode ljubav ili kada pozovu društvo na žurke i aftere. Jako je dobar osećaj kada znaš da možeš da budeš deo nečijeg života kroz ovu vrstu umetničke forme i to me tera da se trudim sve više i više.
Puštao si na poznatim svetskim festivalima širom sveta kao što su Burning Man, Distrikt i BPM kao i nekim od najboljih svetskih klubova. Gde više voliš da praviš žurku i zbog čega?
Volim različitos u svemu – a različitost okruženja predstavlja drugačiji izazov. Ali zasigurno, omiljno mesto na kojem volim da pušta je Burning Man. Uopšteno, DJ-ing nije samo u vezi puštanja određenih traka – to je pre u vezi sa uspostavljanjem veze sa vajbom na densfloru; a vajbovi nekih densflorova kao što je Burning Man, su najbolji koje sam osetio.
Ironično, čini mi se da u velikoj meri razlog zbog kojeg je dens vaj na Burning Man-u tako dobar jeste baš zato što sam festival nije zapravo festival dens muzike. Ljudi su tamo iz veoma različitih razloga – umetnosti, kulture, zajedništva, obrazovanja, poklanjanja i tako dalje. Tamo ima mnogo manje techno snobizma i kuloće nego u tipičnom klubu (nemojte me shvatiti pogrešno, možete i to naći ukoliko tražite) već se uglavnom radi o smejanju, zezanju i zagrljajima. Kada sve to uzmete i stavite na densflor, puštanje muzike za te ljude postaje još veća radost.
Pominjao si takođe da zaista uživaš da radiš duže setove, zbog čega?
Na čisto logićkom nivou, potpuno je suludo leteti preko sveta, trošeći vreme na taksije, vozove i budeći se džet-legovan da bi vas neko platio da puštate ukupno dva sata! Ja sam srećan ako mogu da radim više!
Ali na umetničkom nivou, verujem da dobar DJ publiku vodi na putovanje. Teško je uspostaviti čvrstu vezu sa publikom za samo dva sata šetajući kroz zvukove i žanrove. Ponekad pokušavam da napravim dvočasovno putovanje ali radeći to rizikujem da izgubim flou zbog čega ispada da je najsigurnije raditi jednodimenzione setove što ne deluje tako podsticajno kao što je to postepeno pitovanje kroz različite zvukove i vajbove tokom čitave večeri.
Ali razumem i drugu stranu, u dens muzici nema mnogo novca i konkurencija među promoterima je veoma žestoka. Omi moraju da stavljaju nekoliko DJ-eva na čajnapove kako bi privukli ljude na njihove događaje i kako bi isplatili svakoga, tako da se i ne ljutim kada puštam kraće od 6 sati J
Koje je tvoje omiljeno ili najdraže iskustvo koje si doživeo puštajući na festivalu ili u klubu?
Rekao bih da je moj odgovor kombinacija odgovora na prethodna dva pitanja: neki od mojih produženih setova koje sam puštao na Burning Man-u svakako su mi najdraža iskustva, na primer u Panda Lounge-u. Neverovatan vajb, intimna atmosfera od 100 do 200 ljudi, prelep pogled na festivalsku dekorativnu postavku i žurke koje traju duže od 10 sati, iz noći u dan. Šta drugo može DJ poželeti?
