Iako su danas poznati kao jedni od začetnika detroitskog techna, momci koji su postavili temelje ovog žanra ne dolaze iz ovog poznatog grada. Bellevilee three je sastav koji čineJuan Atkins, Derrick May i Kevin Saunderson, sva trojica su odrasli i živeli u Belleville-u, industrijskoj varošici na obroncima detroitske oblasti, dovoljno daleko od centra zbivanja ali dovoljno blizu da osete čari novog talasa elektronike koje Detroit nosi sa sobom.
Atkins je bio tvorac, May inovator, dok je Saunderson imao osećaj kako da tada novi i prepoznatljivi žanr popularizuje. Druženje a kasnije i saradnja izmedju ova tri momka počela je jos u srednjoj školi u Belleville-u. Gajeci istu strast prema elektronskoj muzici, počeli su sa razmenjivanjem kaseta. Na taj način Atkins je upoznao Maya sa sastavima poputParliamenta i Kraftwerka. Elektro i fanki zvuk koji je imao primarni uticaj na Bellevilee three bio je radio show ,,The midnight funk association’’ koji se emitovao u Detroitu. Muziku na tom radiju pustao je DJ Charles Johnson, čovek koji je Atkinsa kako on sam kaže: ,,Zarazio Krafterkom i ranim synth-popom.” Upravo je taj isti Charles ,,Mojo’’ Johnson prvi pružio sansu tada mladim i kreativnim momcima puštajuci njihove mikseve na radiju.
Nakon nekoliko poseta Chicagu, Atkins, May i Saunderson postaju opčinjeni haus muzikom i DJ-evima poput Frenki Naklsa i Rona Hardlija (Frankie Knuckles-a i Rona Hardy-ja) koji su u to vreme nastupali u poznatim klubovima Chicaga kao što su ,,Music box’’ i ,,Power plant”. Nakon toga, ovaj trio počinje da objedinjuje haus-disko zvukove sa elektronskim sintovima stvarajući nešto novo i jedinstveno. Inspirisani energijom, dobrim okruženjem i scenom koja vlada u haus klubovima Chicaga, Belleville three se vraća u Detroit sa željom da naprave nešto slično i u svom okruzenju. Ubrzo nakon toga otvaraju svoj klub pod imenomMusic Institute. Klub je pomogao da se stvori i ujedini scena koja je do tada bila rastrzana i nedovoljno jaka. To je imalo pozitivan efekat jer su se po prvi put, mladi i kreativni ljudi sa istim ili makar sličnim željama mogli okupiti na jednom mestu, razmenjujući ideje i iskustva medju sobom. Ovo je nagovestilo i olakšalo dolazak drugog talasa techno DJ-eva iz detroitske oblasti od kojih su danas najpoznatiji Carl Craig, Kenny Larkin, Stacey Pullen kao i mnogi drugi. Što se tiče komercijalnog uspeha i ostvarivanja karijere, sva trojica su stvarali kolektivno i pojedinačno. Juan Atkins je prvi počeo sa snimanjem i promovisanjem svoje muzike. Prvi njegov hit je usledio 1981. godine pod umetničkim imenom Cybotron a ime trake je ,,Alleys if your mind’’. Nakon toga stvarao je muziku pod mnogim imenima a neki od njih su Model 500, Infiniti i dr.
Od pomenutog trija, Saunderson je napravio najveći komercijalni uspeh snimajući pod imenom Inner city, u saradnji sa Paris Grey, simpatičnom vokalilstkinjom koja je u to vreme radila kao prodavačica u Čikagu, i napravio je hitove kao što su ,,Big fun” i ,,Good life’’ koji su bili na vrhu dance chartova u Britaniji sredinom i krajem 80-ih. Što se tičeDerricka May-a iako se bavio miksovanjeim i pravljenjem traka, malo toga je objavljivao početkom 80-ih.
Tek nakon hita Atkinsa 1981. godine, May je postao motivisan da počne sa snimanjem. Na sceni je debitovao sa hitom ,,Let’s go” a nakon toga je osnovao svoj label. Pod imenomRhytim is rhytim izbacuje hit trake kao sto su ,,Freestyle’’, ,,Strings of life’’ i ,,Kaos’’. Trek ,,Strings of life’’ postaje hit u Britaniji (po mom mišljenju ostala je do danas u svetu elektronike) i May postaje jedan od prvih američkih techno DJ-eva koji nastupaju u Britaniji.
Uticaj ova tri nekada mlada a danas priznata i svetski poznata disk džokeja na svet elektronike je nemerljiv i naširoko prepoznatljiv. Većina elektronskih artista iz perioda devedesetih i ranih dvehiljaditih, može pronaći nešto zajedničko u muzici i idejama ovog trija, a što je najbitnije oni i dalje “praše“ za DJ pultovima a mi se i dalje smeškamo kada čujemo njihove hitove.
