Zamislite sebe u gužvi na žurci, vaš omiljeni izvođač samo što nije počeo da pušta. Glasno je; gužva je; pomalo je i znojavo. Neki ljudi oko vas su vidno pijani. Drugi su verovatno pod uticajem narkotika – možda ketamin, možda MDMA, možda pečurke. A svi ostali su tezni, opijeni životom ili muzikom.
Šta vi radite? Ono što izaberete u tim momentima – da uzmete drogu ili da ostanete čisti – uticaće na to kako doživljavate narednih par sati vašeg života. Ako preskočite supstance, muzika će i dalje zvučati sjajno. Ako se prepustite, možda će zvučati još bolje.
Iz ličnog iskustva znate da droga i muzika zajedno mogu običnu noć da pretvore u transcendentno iskustvo. Sada, nauka objašnjava zašto je to tako.
Ljudi već desetinama hiljada godina koriste droge kako bi izmijenili stanje svesti, a toliko dugo stvaraju i muziku. Prvi ljudi su pevali, tapšali, udarali kamen u kamen, i rezbarili frule od životinjskih kostiju kako bi stvarali muziku. Droga se nalazila u biljkama i gljivama, i nije korišćena samo za provod, već i u religozne i ceremonijalne svrhe.
Danas, mi kao potomci ovih preistorijskih „parti manijaka“, smo na sličan način skloni uzimanju različtih supstanci kako bi došli do izmijenjenog stanja svesti. Mnogi od nas vole da slušaju muziku u isto vreme, jer nam muzika obično zvuči jako dobro kad smo pod uticajem. Dokazi o ovom ritualu se kroz istoriju nalaze na mestima kao što su zadimljeni jazz klubovi, bubnjarski krugovi, parkinzi većine, ako ne i svih, Grateful Dead koncerata, i bezbroj modernih koncerata, klubova i muzičkih festivala.
Mnoge droge su, naravno, ilegalne, i to ih čini kontroverzom, posebno kada je dance zajednica u pitanju, zbog brojnih smrti na žurkama i festivalima koje su povezane sa drogom. Ovo nikako ne sprečava milione ljudi širom sveta da koriste različite supstance kako bi doživeli unaprjeđenje aure. Ali mnogi vanjski faktori mogu da utiču na to da li ćete se dobro provesti na žurci ako uzmete neku drogu, glavni razlog za to što muzika zvuči toliko dobro kada ste pod uticajem je u vašoj glavi.
„Muzika aktivira iste puteve u mozgu koji su zaslužni za zadovoljstvo,“ kaže Dr Doris Payer, neurolog koji radi sa Beckley Fondacijom, Oxfordovim krilom koje razvija alternativne zakone o drogama bazirane na naučnim istraživanjima.
MDMA, stručno poznata kao „3,4-metilendioksi-metamfetamin“, je najpoznatiji izbor droge među posetiocima žurki, i radi tako što utiče ne nivoe serotonina, dopamina i noradrenalina. Ova tri neurotransmitera su zajedno odgovorna za emocije, pamćenje, motivaciju, i osećanje uzbuđenosti i hiperaktivnosti. Uzimanje ekstazija, „molly“, mesečevog kamenja, sasafrasa ili bilo kojih drugih supstanice koje u sebi sadrše MDMA, prouzrokuje pojačani rad ovih moždanih hemikalija (kompleksije objašnjenje ovog procesa može se pronaći na sajtu DanceSafe organizacije), što ovodi do pojačanja pozitivnih osećanja poput sreće, povezanosti, ljubavi, samopouzdanja i spokoja.
Muzika, naravno, ima neverovatnu moć da nas natera da osetimo duboke emocije. Istraživanje iz 2010. godine je nazvalo muziku neophodnom i sastavim delom dimenzije ljudskog razvitka koje igra glavnu ulogu u evoluciji modernog ljudskog mozga. Istraživači su takođe pokazali da slušanje moćnog ili dragog muzičkog komada utiče na proizvodnju dopamina u mozgu.
Ovo potvrđuje ono što većina nas već zna – muzika nas čini srećnima, i često olakšava iskustva koja naizgled spajaju čula i dušu. Kada neko uzme MDMA i sluša muziku, isti onaj deo za zadovoljstvo u mozgu radi duplo jače nego inače, jer ga „drmaju“ dva stimulansa i samim tim se pojačava osećaj zadovoljstva.
„Kako se to prenosi u transcendentalno iskustvo je nešto što tek počinjemo da istražujemo,“ kaže Payer. Zbog toga što naučnicima nije dozvoljeno da u velikoj meri koriste MDMA na subjektima (ona se rangira kao droga prvog reda) postoji mali broj naučnih dokaza koji objašnjavaju kako MDMA i muzika funkcionišu zajedno. Payer, je bila deo istraživanja u kome je miševima dat MDMA sa i bez muzike. Sa muzikom je njihov mali mozak proizvodio više serotonina i dopamina.
„Šta god ove hemikalije rade u mozgu, to je pojačano kada slušate muziku u isto vreme,“ rekla je Payerova.
Istraživanje u kojem je snimljen mozak zdravih odraslih ljudi nakon što su im dati MDMA, LSD, i psilocibin pokazalo je da MDMA menja deo mozga koji je odgovoran za emocije, pamćenje i čini dobre uspomene još boljim, a loše manje lošim. Zbog ovoga se smatra da je MDMA povoljno terapeutsko sredstvo za lečenje post-traumatskog stresa i pokazuje zašto se koristila kao lek dugo vremena pre nego što je postala ilegalna droga. MAPS (Multidisciplinary Association for Psychedelic Studies) trenutno pravi plan vredan oko 20 miliona dolara da učini MDMA odobrenim lekom uz recept do 2021. godine. MDMA trenutno obećava u lečenju vojnika sa post-traumatskim stresom.
Naravno, čak i rekreacijska upotreba MDMA može biti isceljujuća. „Ako pogledate osobu pored sebe, i ona se nasmije a vi uzvratite osmijeh, to je i samo od sebe terepeutsko,“ kaže Missi Wooldridge, izvršni direktor DanceSafe organizacije. „Toliko smo desenzitivni da ova prava emocionalna veza zapravo znači nešto ljudima, i mnogo puta droge mogu biti katalizator ovog pozitivnog iskustva.“
Dok neki brzo odbacuju emocije i iskustva koja stičemo pod uticajem kao lažna ili neprimjenjiva u svakodnevnom životu, Payer se ne slaže. „Ne mislim da droga proizvodi nešto što je nerealno. Mislim da samo stavlja stvari u drugu perspektivu.. samo zato što ste uzeli neku drogu da dođete do drugog stanja svesti ne znači da to stanje nije validno.“
Ovi pozitivni efekti takođe važe za psihoaktivne supstance kao što su pečurke, LSD i acid, koji prema Payerovoj, rade tako što „savijaju“ određeni receptor serotonina. „Ono što se dešava posle toga tek sada počinjemo da shvatamo, ali otkrivamo da se unutrašnje mreže u mozgu razbijaju i počinju da sarađuju jedne sa drugima, što znači da je mozak slobodniji.“
„Jedna od stvari koje smo otkrili sa psilocibinom jeste da utiče na moždanu mrežu koja je poznata kao mreža uobičajenog načina rada mozga i odgovorna je za održavanje ega i superega.“ Ovo daje mogućnost mozgu da „komunicira“ sa ostalim svojim delovima na načine na koje inače to ne radi, i u suštini čini mogućim da prestanete da kontrolišete svoj ego i da se više otvorite ka konceptima koje biste možda i odbili. Jedno od skorijih istraživanja je radilo na interakciji između LSD-a i muzike; a istraživač Mendel Kaelen je otrkio da LSD povećava emocionalni odgovor na muziku, posebno na osećaje čuđenja, transcendentnosti, snage i nežnosti.
Ovo ne govori da uzimanje droge i odlazak na nečiji nastup garantuju legendarnu noć. „Ovo pozitivno iskustvo se dosta oslanja i na dozu, okruženje, kvalitet supstance koju ste uzeli, koliko dobro vodite računa o sebi i preduzimanje nekih sigurnosnih mera,“ kaže Wooldridge.
Zbog toga što se prodaja droga obavlja na neuređenom crnom tržištu, veliki dio MDMA koji se prodaje u festivalskim krugovima je izmešan sa solima za kupanje, metom, i drugim hemikalijama koje ne biste hteli ni u vašoj kući, a ne u delikatnom nervnom sistemu. Ljudi koji planiraju da uzimaju drogu bi trebalo da odrede čistoću svojih supstanci pomoću kompleta za testiranje koji se uglavnom dele na festivalima. Ali treba imati na umu da i najčistije droge nose rizik sa sobom.
Bilo da ste pod uticajem ili ne, plesni podijumi daju stimulans da postignete to uzvišeno stanje – od glavnih bina koje su pune pirotehnike i konfeta, do tamnih podruma koji se tresu od basa. Kako je nauka dokazala, kada dođe do kombinacije muzike i droge, u vašem mozgu se dešava pravi vatromet.
Izvor: Beatport
You must be logged in to post a comment.