Mnogi ljudi koji vole elektronsku muziku i njenu kulturu su u jednom trenutku uzeli popularni ,,ekser“. Ekser (MDMA, Molly) je jedna od najkorišćenijih droga, uprkos tome što je ilegalan. Mnogi misle da je on oduvek bio zabranjen. Ipak, kao i mnoge droge koje se danas koriste, ekser je nekada bio legalan i bio je korišćen u medicinske svrhe- tačnije, za lečenje nekih oblika mentalnog poremećaja. Kako i zašto je postao ilegalan?
MDMU je prva napravila nemačka farmaceutska firma „Merck“ još u 1912. godini. Proizvod je prolazio kroz razne testove u nekoliko decenija koje su sledile. Nekako je pao u zaborav sve do 70-ih godina. Tek 1976. je počeo masovno da se koristi.
Američki hemičar Aleksandar Šulgin je počeo da vrši eksperimente sa drogom nakon razgovora sa jednim studentom koji mu je nabrajao pozitivne strane tokom uzimanja. Šulgin, koji je poznat kao ,,kum“ ekstazija, je tvrdio da je on napravio MDMU nakon razgovora sa studentom i počeo je da je koristi. Nakon dve godine, on i njegov kolega David E. Nikols objavili su rad o psihoaktivnim efektima MDME kod ljudi. Šulgin je bio ubeđen da ova droga može da pomogne u terapijama.
Drogu je koristio jedan broj terapeuta kako bi lečio razne tipove poremećaja. Depresija, anksioznost, zavisnost od droge, problemi u vezi… Psihijatri su verovali da može da pomogne pacijentima tako što im daje pristup potsvesti, a onda mogu da nađu izvor problema. Ta grupa doktora je takođe navela da MDMA ima vrlo malo negativnih posledica.
Ova grupa je takođe odgovorna za proizvodnju i distribuciju droge, koja se još uvek nije zvala ekstazi. MDMA nije privukla veliku pažnju odreda za drogu sve do 80-ih godina, kada je D.E.A (US Drug Enforcement Agency) počela da skuplja informacije o njoj. Rat oko droge je bio počeo još pre 10 godina, a započeo ga je Ričard Nikson 1971.
Do 1984. godine D.E.A. je skupila dovoljno informacija o drogi i namerčila se da je zabrani. Korišćenje i distribucija su već bili dovoljno prošireni da bi D.E.A. poslala formalni zahtev za zabranu, od tada poznatije kao ekstazi.
Oni su počeli sa saslušavanjem dilera, a sve je bilo medijski propraćeno. Nakon dve godine saslušavanja i pregleda svih dokaza, ekstazi je bio proglašen za drogu sa malim potencijalom zavisnosti i dozvoljena je upotreba samo u medicinske svrhe. D.E.A. se nije slagala sa ovom odlukom i ne slaže se do današnjeg dana.
Ekstazi je postala glavna droga u klabingu, a neki govore da je on pripomogao izdizanju rejv kulture širom sveta. Najveći efekat na muziku i klabing je imao u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde se širio od Londona do Mančestera i gde je postao sinonim za poznate klubove. Najviše je tu prednjačio klub „Manchester’s Hacienda“, koji je doživeo svoj vrhunac 1989. godine, u takozvanom drugom ,,Letu ljubav“. Rejv kultura se pojavljivala po celoj državi početkom 90-ih, što je dovelo do reakcije britanske vlade.
You must be logged in to post a comment.