Svako ko je ikad prišao monolitnoj betonskoj zgradi u nadi da će uspeti da udje u Berghrain zna koliko čekanje u redu ispred njega može da vas košta živaca. Sigurno, to je jedno od najglupljih iskustava koje možete zamisliti. Ali kako se približavate ulazu, stvari postaju napete. Srce počinje jače da vam kuca, raste tenzija, milion stvari vam prolazi kroz misli. Dajete sve od sebe da ostanete smireni, da izgledate kul i pribrano, i da sve zadržite za sebe i razbistrite um. Ovo su nekoliko stvari o kojima ćete razmišljati dok čekate u redu.
- Čoveče, trebao sam da se obučem više u crno.
- Da li su ove pantalone dovoljno tesne?
- Ovi ispred neće ući…
- Ovi ispred definitivno neće ući…
- Taj dečko će sigurno ući. Trebalo je da se obučem kao on…
- Izgledaj normalno. Pa, nemoj da izgledaš previše normalno. Ne, izgledaj ozbiljnije, ne gledaj u obezbedjenje! Ne gledaj ni u svoja stopala! Samo gledaj u neku tačku…
7. Čoveče, kladim se da se one ptice u svom Berghrain klubu zabavljaju. Glupe ptice.
- Da li sam stavio telefon na vibraciji? Nadam se da jeste, skoro sam na ulazu, i ako zazvoni gotov sam.
- Nedostaje mi moj ljubimac i gladan sam . Stani, fokusiraj se, skoro si tu!
- Shit, izgleda da je krenula žurka. Odlična muzika se čuje, pitam se ko pušta? Nadam se da ću ući!
- Ona je baš zgodna, nadam se da će se skinuti na podijumu. hahahah
- Reci mi ponovo kako se na nemačkom kaže “jedna“? Čoveče trebao sam stvarno da naučim nemački. Ein? Da!! Čekaj, zar jeste? Ne – Enis! da, tako se kaže! Hvala Bogu što ne moram da brojim do dva…
- Ušao sam!!! aaaaaa 😀
You must be logged in to post a comment.