Sigurno vam se bar jednom dogodilo – omiljena pesma u punom zamahu, vokal koji ulazi neočekivano ili drop koji raznese ceo podijum, i odjednom – jeza niz kičmu, naježena koža i osećaj da vam srce lupa brže. Taj trenutak se naučno zove frisson.
Frisson (francuska reč za „drhtaj“) opisuje kratkotrajan talas prijatnog uzbuđenja koji se manifestuje kroz fizičke reakcije poput trnaca ili naježenosti. Naučnici objašnjavaju da nastaje kada muzika iznenadi mozak – naglom promenom tempa, melodije ili emotivnog izraza. Tada dolazi do oslobađanja dopamina, neurotransmitera povezanog sa zadovoljstvom, što dovodi do tog intenzivnog i gotovo euforičnog osećaja.
Iako frisson ne doživljavaju svi podjednako, istraživanja pokazuju da su mu skloniji ljudi koji imaju izraženiju povezanost između auditivnih i emotivnih centara u mozgu, kao i oni koji muziku slušaju pažljivije i emotivnije. Zanimljivo je da frisson nije znak nikakve „posebne mentalne kondicije“, već prirodan odgovor tela i mozga na umetnički i emotivni stimulans.
U svetu klubova i rejva, frisson je često razlog zašto publika pamti određene momente – trenutke kada DJ pusti traku koja probudi kolektivnu jezu i pretvori plesni podijum u zajedničko emotivno iskustvo.
