Fact magazin preneo je da je nemački sud odlučio u korist hip hop izvođača koji je iskoristio sempl u trajanju od dve sekunde iz jedne od pesama grupe Kraftwerk.
Gitarista Ralf Hutter tužio je Moses Pelham-a zbog korišćenja kratke dram deonice iz pesme ‘Metall auf Metall’ sa albuma Trans-Europe Express iz 1977. godine koju je producent iskoristio kao loop u pesmi ‘Nur Mir’ Sabrine Setlur.
Nemačka je jedna od zemalja koja ima najstrože zakone o autorskim pravima u Evropi i ova presuda mogla bi da ima veliki uticaj na buduće slučajeve u oblasti autorskog prava.
Federalni sud je prvobitno stao je na stranu Hutter-a i odlučio da su i namanji delovi zvuka (tonfetzen) zaštićeni. Ustavni sud poslao je slučaj nazad naglasivši da bi blokiranjem Pelham-ovog sempla „praktično isključili stvaranje muzike na određeni način“.
Nemačka federalna unija muzičke industrije iznela je da bi stav da „umetnička sloboda pobeđuje sve“ mogao imati dalekosežne posledice u budućnosti.
Semlovanje muzike oduvek je bilo predmet mnogih sporova u oblasti zaštite autorskih prava. U slučaju semplovanja muzike sukobljavaju se prava stvaraoca semplovanog dela na priznanje i plodove svog rada sa interesima umetničnog stvaralaštva i pripadnika čitavih muzičkih pravaca gde semplovanje predstavlja jedan od najvažnijih načina kreiranja muzike.
Devedesetih godina Rick James tužio je MC Hammer-a koji je u svojoj pesmi „U Can’t Touch This“ iskoristio James-ovu pesmu „Super Freak“ iz 1981. godine. Stvar je izmirena van suda tako što se Hammer složio da pripiše priznanja James-u kao koautoru čime je James dobio i pravo na milione koje je ta traka zaradila.
Većina ovih slučajeva rešava se van suda, a zakoni se razlikuju od pravnog sistema do pravnog sistema. Jedana od najznačajnijih međunarodnih akata donetih u ovoj oblasti je Bernska konvencija o zaštiti književnih i umetničkih dela doneta još 1886. godine kojoj je pristupila 171 država uključujući i Srbiju. Za korišćenje nečijeg dela u principu vam je potrebna dozvola autora. Bernska konvencija omogućuje državama da koriste koncept „fer korišćenja“ koji dozvoljava korišćenje tuđih dela bez naknade, ali pod određenim uslovima.
U mnogim država semplovanje je dozvojeno pod uslovom da se plati naknada autoru kao i da semplovanje obavlja kompanija koja se time bavi.
