Omiljeni detroitski Švedjanin, Aril Brikha inspirisan zvukom Depeche Mode i Jean Michel Jarre već sa 17 godina počinje da producira koristeći sintisajzere i Atari. Njegov inovativni zvuk nije se uklapao u nekadašnju scenu u Švedskoj, jer je bio previše tvrd za Svek, a previše blag za Drumcode etiketu. Aril počinje karijeru 1998. godine, a samo nekoliko meseci kasnije svet upoznaje ‘Groove La Chord’, neprevazidjenu himnu istinskog techno zvuka koji korene ima u duboko u Detroitu.
Naredne redove posvetićemo ovom vanvremenskom klasiku koji je označio početak njegove karijere i lansirao ga medju najcenjenije producente elektronske muzike.
‘Groove La Chord’ je traka koja se pojavila na Art Of Vengeance EP-ju koji je objavljen za Fragile Records pre skoro dve decenije, tačnije 1998. godine. Ono što ‘Groove La Chord’ čini fenomenom jeste to što je traka prešla sve očekivane generične granice zvuka, to nije bio samo techno, samo house, deep house već muzika jednog vizionara koji je mnoge producente ohrabrio da prošire vidike i oslobode svoju muziku.
Niko se nije više iznenadio uspehom trake nego sam Aril Brikha koji ju je prvobitno predstavio kao potencijalnu traku na B-stani. Brikha je jednom prilikom izjavio da je sam počeo da ‘Groove La Chord’ smatra dobrom kada je čuo da je Derrick May pustio u svom setu. May ju je ubrzo izdao, a kako je numera za veoma kratko vreme osvojila scenu, Aril odlučuje da je uključi i u svoj prvi album Deeparture In Time, zajedno sa novom verzijom.
Upravo Art Of Vengeance EP na kome se našla ‘Groove La Chord’ jedan je od najtraženijih vinila prema podacima sa Discogs-a, a i dalje se spekuliše o postojanju tamno braon ploče za kojom traga i DJ Rolando.
Nešto više o nastanku klasika otkrio je Aril Brikha: “To je bio samo još jedan brzo uradjeni gruv. Ovoga puta odlučio sam da ceo bit napravim uz pomoć svoje Roland R8 drum mašine, samo brzi gruv koje je bio intro, a onda sam dodao akorde koje sam programirao svojim Ensoniq SQ-80. Neki izvori su pisali da je traka radjena u Virusu, a u stvari su tri oscilatora dala te ”debele” akorde. U to vreme sam programirao sve svoje zvuke od početka. Samo sam dodavao modulacije. Trebale su mi godine da naučim SQ-80, ali kada sam ušao u štos, znao sam svaku sitnicu. Ova traka počinje drugačije od mojih ostalih, koje su bili malo dublje, ja u stvari nisam znao šta da radim.
Čekao sam jednu devojku da dodje do mene i kada sam joj pustio traku rekla je da joj se zaista dopada, iako sam ja mislio da je previše ”jednostavna”. Na kraju sam uključio opremu i snimio je uživo, iz dva pokušaja, a prvi je onaj koji sam izdao. U to vreme bilo je veoma važno uhvatiti početnu energiju i osećaj koji traka pruža i za mene, kao neko ko ne radi aranžmane, morao sam je snimiti baš tada. U suprotnom, da sam to uradio sledećeg dana, nikada ne bi imala taj ”osećaj” jer ne bih bio u istom raspoloženju. Još jednom, ovo je traka napravljena uz pomoć jedne drum mašine i mog SQ-80“.
‘Groove La Chord’ učinila je Brikhu jednim od predstavnika detroitskog techna i učinila ga svetski priznatim muzičarem. Nakon ove numere usledila su izdanja za Transmat, Poker Flat i Kompakt, na kome se našla njegova najpopularnija traka ‘Winter’.
‘Groove La Chord’ obeležila je jednu eru u kojoj je techno morao da ima melodiju i izazove emociju, a traka nakon godina nije gubila popularnost, već naprotiv, još uvek se često može čuti na podijumima. Još jedna zanimljivost vezana za kultnu traku omiljenog producenta mnogih di-džejeva jeste i pokušaj plagiranja Shlomi Aber-a koji je Brikhin ‘Groove La Chord (Shuffle Mix)’ pokušao da predstavi kao svoju traku ‘Efrat’.
