“One-man techno institution”, kako ga opravdano nazivaju zbog produkcije koja odražava njegovo duboko razumevanje tehna ali i neumornog i disciplinovanog rada za pultom, Oscar Mulero ponovo izbacuje za etiketu Token Records. Njegovo poslednje solo izdanje za ovu izdavačku kuću, “Take Seven EP”, izašlo je davne 2008. godine. Od tada smo ga na Token-u mogli čuti zajedno sa jednako veštim Christian Wünschom u dva izdanja koja su izbacili kao Spherical Coordinates. Njegov novi solo EP nazvan “Hyperbolic Paths”, koji izlazi 16. septembra, donosi nam četiri trake koje prosto odišu prepoznatljivim stilom produkcije – duboki ‘four-to-the-floor’ ritam i “bleepy” melodije na granici hipnotičnog i jezivog.
Hyperbolic Paths počinje sa jednostavnom melodijom odsviranom još jednostavnijim synthom, ali svojim neobičnim rasporedom dubokih i visokih tonova uz tehniku sinkope stvara osećaj napetosti i ne dozvoljava slušaocu da se pomeri iščekivajući “početak” trake i elemente ritma. Međutim, suprotno njegovom očekivanju, nakon pojave prvog kicka osećaj napetosti se pojačava i raste sveukupna misterija. Nakon pojave druge melodije, slična prethodnoj ali sačinjena od mnogo viših frekvencija, publici na podijumu je sasvim jasna poruka ove trake – kraj žurke nije na vidiku a osećaj napetosti je sasvim opravdan jer je mnogo toga nepoznatog pred nama.
Suborbital Trajectories s druge strane počinje sasvim drugačije. Dok je “Hyperbolic Paths” počela sa melodijom a tek zatim uvodila ostale elemente, “Suborbital Trajectories” počinje sa kompletnom ritam sekcijom i oštrim tonovima, a postepeno uvodi synthove… mnoštvo njih. Oni stvaraju jednu sasvim nepredvidljivu melodiju, na nekim mestima naglašenu a na nekim majstorski presečenu oštrim cymbal crashom.
Inclination prvom polovinom podseća na prvu traku EP-a. Deleći istu atmosferu i sličnu melodiju na prvu deluje kao nastavak trake “Hyperbolic Paths”. Kako traka napreduje, uz reverb, melodija polako dobija toplinu i osećaj širine koji pojačava hipnotični vibe trake. Nakon breakdowna, uz poigravanje sa pitchom pozadinskih rideova, Oscar Mulero iznenađuje pojavom clapova u traci, neuobičajeno postavljenih na mesto hatova stvarajući zanimljivu kick-clap interakciju.
Eccentricity kao poslednja traka EP-a nastavlja sa osećajem napetosti i misterije uz opšteprisutni mračni vibe koji se prožima kroz celo izdanje. Međutim, za razliku od prethodne 3 trake, “Eccentricity” je dosta prostornija. Upotrebom reverba na gotovo svim elementima trake, uz dodatak clickova, traka ima određenu organsku osobinu. Upravo zbog te osobine, savršena je za završnu fazu seta kao protivteža sirovom, neorganskom tehno zvuku.
