Intervju: Tolouse Low Trax

Drugstore iz nedelje u nedelju svojim impozantnim bukinzima gradi ime ozbiljnog andergraund  kluba kome bi pozavideli mnogi evropski klubovi. U petak, 19. februara, nas očekuje jedan jako fascinantan trio čiji se zvuk može opisati kao kosmička muzika-hipnotišuća, spora i energična. „Katedrala“ je savršeno mesto koje će izvući najbolje iz muzike Tolouse Low Traxa  i njegovog sirovijeg tria – Toresch. Za domaću podršku pobrinuće se 33.10.3402 koji će svojim utvarno mračnim zvukom obojiti atmosferu večeri.

Detlef Weinrich, alijas Tolouse Low Trax, čovek je koji stoji iza muzičkog programa prestižnog Salon des Amateurs iz Dizeldorfa. Osovina je legendarnog benda Kreidler i njegovi solo nastupi se opisuju kao šamanski. Njegov poslednji EP „Rushing Into Water“ je priznat od strane mnogih kao možda najbolji ove godine! Ovog puta predstavlja svoj solo rad kao Tolouse Low Trax kao i svoj zajednički projekat Toresch u saradnji sa Viktoriom Wehrmeister i Jan Wagnerom čiji poslednji EP je izašao za „Offen Music“ Vladimira Ivkovića.

Pozdrav gospodine Weinrich. Hvala Vam što ste pristali na intervju. Moram reći da sam postao fan Vaše muzike nakon što sam odslušao opus muzike koji ste stvorili pod Tolouse Low Trax alijasom. Baš bih voleo da čujem o stvarima koje su uticale na Vas i Vašu muziku. Da li možete da navedete par, bili oni bitni momenti u životu ili muzika?

Nije uvek lako pričati o mojoj muzici, uticajima, momentima itd. Naravno Salon des Amateurs i svi njegovi gosti tokom poslednjih 10 godina su stvorili delikatan ukus u muzici i pokušao sam da je pretočim na svoj neki način. Ali to je takodje pitanje vašeg muzičkog i tehničkog umeća. Nemam muzičko obrazovanje tako da se sve svodi na prave odluke i osećaj autentičnosti. Samo moram da verujem da je moja muzika blizu mene, deo mene ali ne kao da pišem dnevnik. Želim da budem deo vremena i sveta, ali pod svojim uslovima.

Kako je nastao Tolouse Low Trax?

Smešna je to priča. Radio sam svoj prvi solo koncert i sprijateljio sam se sa slikarom koji se igrao igre reči sa Tolouse… I tako smo izabrali Tolouse Low Trax.

Kako je nastao Kreidler?

Upoznao sam momke na Akademiji umetnosti u Dizeldorfu kad sam počeo da studiram tamo. Napravio sam jednu instalaciju zvuka koja im se svidela i pitali su me da li želim da postanem deo benda. Tada je sve postalo jako uspešno jako brzo.

Koliko i na koji način je Dizeldorf uticao na Vašu muziku?

Kada sam došao u Dizeldorf 1992. nisam bio svestan muzičke istorije koja se desila tamo, posebno 80ih- Ratinger Hof- svi ovi uticajni bendovi kao DAF, Neu, Kraftwerk i Der Plan. Baš sam bio impresioniran svim ovim pričama i naravno uticajima koji se danas mogu čuti u našoj muzici. Ne u smislu imitiranja. Ali ovo je dobro mesto za rad jer je prilično smireno. Za razliku od Berlina, na primer.

Čitao sam dosta o Salon des Amateurs. Može li da opišete atmosferu koja vlada u klubu gde ste rezident di-džej?

To je „Power Lounge „. Prava veličina za kvalitetnu muziku. Veličina je važna.

Šta smatrate pod „kosmičkim“ u Vašoj muzici?

Poslednjih godina ljudi pričaju o kosmičkoj muzici koja je originalno nastala na severu Italije pod uticajem diskoteke po imenu Discothek. Pored hajpa koji vlada za mene to generalno znači širok spektar eklektične muzike širom celog sveta koju prave ljudi otvorenog uma. Jednostavno povezano u prostoru koji se smatra mestom za igru. Prevedeno u terminima moje muzike znači sporo, hiponotišuće i energično.

Šta podrazumevate pod dobrim di-džejem?

Prvo dobar izbor, onda mogućnost da iznenadi ljude, da ih iziritira i na kraju da može da ih pomiri s vremena na vreme jednom veoma emotivnom i seksi trakom.

Šta tražite u traci?

Volim kad nešto nije previše savršeno, kada nije ispričano do kraja. Nešto amaterski sa snažnom idejom iza dela, kao pravi ljubavnik koji nije muž.

Kako se desila saradnja sa Vikotrijom i Janom na zajedničkom Toresch projektu?

„Kunsthalle Düsseldorf“ nas je pozvao da nastupimo na malom festivalu 2014. i pomislili smo da napravimo nešto posebno. Pokušali smo i sve je funkcionisalo kako dobro, ideja je bila da stvorimo jako grubu i intenzivnu mziku bez pravila – nešto prosto i energično. Da budem iskren dve godine me je sve to iritiralo. Jednom sam pustio demo Vladimiru, iznenadio se i odlučio da ga izda. Nekada vam treba da poslušate tudje mišljenje da biste razumeli. Ali generalno, stvari koje vas najviše zadovolje se dogode kada iznenadite sebe.

U intervjuu za 90bpm.com izjavili ste da je repeticija forma evolucije, da li možete to da pojasnite?

Evolucija zahteva vreme a repeticija stvara vreme na svoj način. To je moja lična izjava.

Izdali ste „Essen fur Alle“ pod alijasom Toresch za lejbl Vladimira Ivkovića „Offen Music“. To izdanje je jaaaako dobro! Dobilo je 4.1 od 5 na Resident Advisoru. Kako ste postigli takav zvuk? Šta je u Vašoj glavi kada stvarate traku?

Već sam rekao u nekim svojim odgovorima. Svidja mi se ako postoji muzički projekat čiji deo mogu da budem. To je kao da odgovarate prevodjenjem ili reinterpretacijom. Poslednjih godina sam radio sa nekim umetnicima, pravio muzičke instalacije, umetnička dela i video snimke koji su dobra početna tača za mene. Veoma je inspirativno i imam slobodu da se igram sa zvucima koji su ponekad čak i kontradiktorni. Ali naravno, mogu početi i bez ideje i samo da pratim raspoloženje muzike.