Multitalentovani Olivlier Giacomotto večeras nastupa na Raveolution žurci u Magacinu Depo. Ovo je bio sjajan povod da ga pitamo da se priseti nastupa u klubu The Tube, i otkrije šta nas večeras čeka. Uživajte!
Zdravo, Olivier. Tvoj poslednji EP ‘Postagalactic II’ nedavno je izdat zaNoir Music. Reci nam nešto više o njemu?
The Postgalactic serija sadrži raznovrsne trake sa jedinstvenim zvukom, od kojih su neke dublje, neke su melodičnije, neke su više tehno, dok su neke više tech-house, ali svaka ima moj dodir.
Šta ti je najvažnije kod produkcije?
Ideja je bitnija od svega. Svakoj traci je potrebna dobra navlaka, nešto unikatno što ostaje u glavi. To može biti melodija, vokal ili bas linija, ali na kraju traka mora da bude posebna.
Nedavno si remiksovao trake Federico Locchi-a, ’Nebulosa’ (Noir Music) i Los Paranos, ‘Madness’ (Definitive Recordings) oba pod pseudonimom Cold Miles u saradnji sa Kiko-m. Koja je bila tvoja početna ideja i koji cilj imaš kada praviš remiks?
Kada biram traku za remiks moram da ocenim njen potencijal, da izdvojim elemente koje odgovaraju mom stilu. Jednom kada imam prave elemente (vokale, sintove ili bas) počinnjem da pravim svoju verziju trake. Cilj je da se čuju oba stila u jednoj traci, originalnog producenta i remiksera.
Radiš muziku za film i video igrice, što je sjajno, i trenutno radiš saundtrek za horor-misteriju The Red Man. Koliko je veliki izazov raditi ovako nešto?
Pravljenje muzike za film ili video igrice je nešto totalno drugačije od pravljenja tech-house traka. Ne postoji DJ format, cilj je da se naglase osećaji prikazani u svakoj pojedinačnoj sceni. Saundtreku za The Red Man bilo je potrebno tenzije, straga i vrtoglavosti tako da sam probao da prenesem te osećaje u zvuke, bilo je teško ali i osvežavajuće jer me je izvuklo iz moje komfor zone.
Prošle sezone nastupio u klubu The Tube, pa kako se sećaš te večeri?
Moje poslednje iskustvo u Tube-u bilo je sjajno i primetio sam da su ljudi uživali u muzici koliko i ja, jedva čekam da puštam u Srbiji ponovo.
Na predstojećoj Raveolution žurci nastupaš sa Metodi Hristov-om. Kakva su tvoja očekivanja i šta nam spremaš?
Nikada ne pripremam ništa, to je uvek miks sastavljen od mojih traka, nekih dobrih novih traka drugih umetnika i ponekad jedan ili dva klasika… moja selekcija je uvek nova i zavisi od publike.
Radio si u puno žanrova tokom svoje karijere, koji ti je omiljeni i najzanimljivi?
Trenutno sam skroz u tome što ja produciram i puštam, sve mi ima smisla, puno vremena mi je bilo potrebno da se sinhronizujem kao producent i kao di-džej i u poslednje dve godine stvarno volim i uživam u oba.
Život internacionalno priznatog didžeja i producenta ponekad može biti težak. Koje su prednosti i mane ovog posla?
Putovanje može pasti teško ponekad, ići sa kontinenta na kontinent je fizički naporno, pogotovo kada ostanem samo 12 do 20 sati u zemlji, ali jednom kada sam na stejdžu sa publikom i muzikom, sve muke prestanu, totalno je vredno svega.
Šta najviše voliš da slušaš u slobodno vreme?
Slušam sve, klasiku, rege, dab, metal, džez, hiphop, fank… muzika je kao hrana, bilo bi dosadno jesti istu stvar svakog dana. Volim Pink Floyd, Depeche Mode, Miles Davis, sve te umetnike koji te odvedu na putovanje, umetnici sa svojim svetom i svojim zvukom
Po čemu ćeš pamtiti 2016 i čemu se nadaš u ovoj godini?
Cela 2016. godina bila je hajlajt; imao sam 90 nastupa, puštao na svakom kontinentu, putovao više nego ikad i uživao u svakom trenutku kao da je poslednji. Nadam se da će 2017. biti slična.
