David Letellier, poznatiji kao Kangding Ray, jedan je od retkih producenata koji konstantno pomeraju granice techno zvuka. Kangding Ray je nedavno objavio album Hyper Opal Mantis, što je bio povod da od njega saznamo nešto o kreativnom procesu i priči o ovom albumu.
Nedavno si izdao Hyper Opal Mantis LP. Možeš li nam reći nešto više o kreativnom procesu i samom nastanku?
Moj rad je evoluirao poslednjih nekoliko godina na margini klupske kulture, tamo se preklapao sa različitim eksperimentalnim zvukom i avangarnih žanrova. Dok sam imao nameru da nastavim da istražujem tu zonu, takodje sam želeo da neki doprinos dam i sceni, nečim jakim, lepim i funkcionalnim u isto vreme, u čemu mogu zadržati dovoljno ličnog pečata kako bi bilo uzbudljivo.
Hyper Opal Mantis je tvoj šesti album, kako vidiš evoluciju i razvoj svog zvuka u odnosu na prethodne?
Postoji dualitet u centru albuma, tenzija izmedju prirodnog i veštačkog, tela i uma, to su centralne teme elektronske muzike generalno, posebno kada je techno u pitanju.
Značaj stvaranja, fokusiran na tehnologiju i interakciju sa mašinama, kontrast emocionalnog odgovora na zvuk, mitski rituali grupnog plesa, etos slobode i tolerancije koji je ta kultura stvorila.
O čemu govori Hyper Opal Mantis?
Živimo u svetu očekivanih zadovoljstava, nadgledaju se kretanja ljudi i tendenciju u konzumiranju proizvoda i govorimo o realnosti koja je vodjena objektivizmom što nije tačno, sve je zamagljeno uz nekoliko slojeva kulturološke interpretacije i političke manipulacije. Naša prvobitna perceprica teži nečemu što je više apstraktno, emocionalno i senzualno – ono što utiče da svet vidimo kao šarenoliko mesto čiji smo i mi samo deo, a ne pod njegovom kontrolom. Živimo u vremenu kompleksnih mreža interakcija sila, matriksu u kome se preklapaju naše težnje. Ponovo povezivanje sa prvobitnom percepcijom i mišljenju da treba širiti ljubav bila je pokretačka misao umetnosti otpora. Hyper Opal Mantis govori o tri stanja težnji : HYPER koja je primarna, senzualna; OPAL ima emocionalne karakteristike, želja za ljubavlju; MANTIS, kao insekt, vezuje se za nešto destruktivno, fatalna privlačnost.
Gde pronalaziš inspiraciju?
Inspiriše me sve što me okružuje, od politike, vizualne umetnosi i arhitekture, do promena u društvu koje vidim da se dešavaju u svetu.
Ne postoji pravi recept, ali sve uvek počinje prostim istraživanjem zvuka, nekada inspiriše zvuk nove mašine ili apstraktna veza izmedju tekstura, boja i pokreta.
Kao i mnogi producenti, imam puno mašina u svom studiju, koje su medjusobno povezane kablovima, ali sa njima radim na apstraktan način, sa veoma malo ideja kako bi mogao da zvuči rezultat. Većinu vremena imam osećaj da najbolji rezultat dobijem jednostavno prateći gde me traka vodi, a ne težeći da uradim nešto planirano.
Kako bi opisao zvuk na albumu?
Prodao sam svu vintage opremu i stare sintisajzere, želeo sam da eliminišem bilo kakvu nostalgiju ili fetiše za vintage zvukom. Tražio sam sitovi, moderni zvuk hiper-realnosti za rejvove sa pravim smislom reči.
Ovo je tvoj prvi album za Stroboscopic Artefacts, kako je došlo do saradnje?
Luca me je kontaktirao nakon što je čuo moj Pruitt Igoe“ EP koji sam izdao za raster-noton 2010. Tada sam počeo sa Monad serijom koja je obeležila početak moje techno avanture. Nakon toga sam uradio nekoliko EP izdanja, i seriju izdanja za Stroboscopic Artefacts.
Šta nam možeš reći o Raster-Noton komemorativnoj knjizi i kompilaciji?
To je vizuelna retrospektiva dve decenije rada jednog od najsavremenijih lejblova koji je uspeo da ostane u centru elektronske avangarde, veoma sam ponosan što sam deo te istorije.
Šta možemo da očekujemo od tebe u budućnosti?
Narednih meseci ću biti na turneji sa novim live projektom HYPER OPAL MANTIS u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, nakon toga se vraćam u studio gde ću raditi na nekoj narednoj epizodi…
