Ben Klocka slušamo 27. avgusta na Belgrade Foam festu kao i 30. avgusta na Dimensions Festivalu. Imali smo prilike da sa njim uradimo kratak intervju i dobijemo odgovore na neka zanimljiva pitanja koje čitate u nastavku.
Kakva je bila Vaša povezanost sa muzikom kada ste bili dete, kada ste bili mladji? Kakve su bile Vaše ambicije u tom periodu i čime ste želeli da se bavite kada odrastete?
Od ranog doba bio sam zainteresovan za muziku i eksperimentisao sa instumentima. Imali smo puno instrumenata kod kuće: gitare, klavir, neke bubnjeve, turski saz, australijski didzeridu i tako dalje. Voleo sam da isprobavam nove instrumente svakog dana i svirao sam klavir sat ili dva svakog dana posle škole. Potom bih čitao časopise o sintisajzerima kao što je Roland Jupiter 8 i sanjario i njima i tome da imam svoj sopstveni studio. Moj brat mi je sam napravio audio mixer i uradio sam svoj prvi snimak kod kuće, eksperimentišući sa tri trake i mikrofonom. Imao sam dva sna kada sam bio mlad, jedan je bio da postanem čuveni slikar a drugi da postanem rok zvezda. Na kraju sam postao grafički dizajner i DJ, tako da je to veoma blizu mojih snova… 😉
Kada ste tačno shvatili da će muzika, biti DJ i producent, biti Vaše glavno zanimanje?
Već sam se bavio di dzejingom mnogo godina ali bilo je to kada sam radio na svom albumu „One“ 2008. godine, kada sam shvatio da nikada neću biti u mogućnosti da ga završim ako nastavim da radim 9-10 sati kao grafički dizajner svakog dana plus da nastupam vikendom i pravim muziku noću. Tako da sam napustio grafički dizajn kako bih se zaista fokusirao samo na muziku. Bio je to veliki korak i veliki rizik ali ispao je jedna od najboljih odluka koje sam ikada doneo. Postao sam potpuno posvećen muzici i moja karijera je poletela u tom trenutku.
Šta se promenilo na sceni od kada ste počeli da se bavite muzikom? Koja je glavna razlika na techno sceni sada, u poredjenju sa periodom kada ste započeli svoju karijeru?
Možda je glavna razlika to što je to tokom devedesetih u većoj meri bila lokalna scena. To je bilo vreme pre interneta i easyJet-a. Ljudi nisu konstantno putovali sa jednog mesta na drugo. Takodje, nije bilo toliko o zvezdama, licima i “hype-u“. Sve je postalo mnogo profesionalizovano i techno je postao prava industrija. Marketing, Facebook, “Shit-storm“, stvari o kojima nikada nisi razmišljao u ranim danima techno muzike. Ali uzbudljivo je videti kako se stvari menjaju. Definitivno nisam neko ko će reći da je nekada sve bilo bolje. Stvari su sigurno sada uzbudljivije meni lično, čak iako je zlatno doba tehno muzike bilo devedesetih.
Možete li da nam navesti neke, po Vašem mišljenju, značajne dogadjaje ili prekretnice u dosadašnjoj karijeri?
Imao sa rezidenturu u klubu koji se zvao Cookies pre nego što sam puštao na mestima kao što su stari Tresor dok je sve zaista postalo karijera na internacionalnom nivou kada sam počeo svoju rezidenturu u Berghainu. Evo moje liste:
2004. Moj prvi set u Berghainu – trenutak koji menja život.
2006. Saradnja sa Marcel Dettmann-om koja je dovela do našeg prvog EP izdanja „Dawning“ i do početka Ostgut Ton lejbla.
2006. Pokretanje mog lejbla Klockworks.
2009. Izdavanje mog albuma „One“ i EP „Before One“ na kome je moja najuspešnija traka „Subzero“.
2009. Poziv od lebjla Mute: „Depeche Mode žele remiks od tebe.“
2010. Berghain 04 Mix CD
2012. Fabric 66 Mix CD
2012. – Samo luda putovanja sa neverovatnim iskustvima širom sveta
Kako se zaista osećate kada ste na sceni?
Može tu biti puno različitih osećanja i to zavisi od puno stvari, od mesta, od zvuka, od publike, šta se dogadja u mom životu u to vreme. Biti na sceni može biti kao terapija kada se nalazite u teškom periodu u svom životu. Možete da imate najneverovatnija osećanja ikada, kada imate dobar tok i kada se savršeno povežete sa publikom i zaboravite na sve ostalo. Naravno, to je takodje veoma izazovno, jer uvek želim da dam najbolje od sebe i kada osetite da je u pitanju jedna od onih noći kada nije bilo klika, nije bilo nešto uspešno, osećate se grozno. Ponekad osećam da sve što je manje od neverovatnog meni nije prihvatljivo. Ali da, kada je tu taj tok, to je jednostavno najbolja stvar na svetu!
Koju vrstu muzike volite da slušate kada Vam je potrebno samo da se opustite?
Uglavnom, tišina, priroda. Ili ponekad potpuno različito od techna, kao trenutno Lucio Battisti, italijanski pevač.
You must be logged in to post a comment.