Bas Mooy svakako je jedno od najcenjenijih tehno artista na evropskoj sceni i pokretačka sila Mord etikete. Kako lejbl ove godine obeležava pet godina postojanja turnejom, srećni smo što se žurka u beogradskoj tehno katedrali našla na listi dogadjaja. Povodom večerašnjeg nastupa imali smo priliku da porazgovaramo sa andergraund legendom, dok je Bas Mooy otkrio nešto više o svojoj muzici, lejblu i tehno sceni u odgovorima koje čitate u nastavku.
Rođen si u Roterdamu, gradu poznatom po industrijskoj i teškoj mašineriji. Reci mi, na koji način je odrastanje u ovom gradu uticalo na tvoj stil muzike?
U Roterdamu sam od svojih kasnijih tinejdžerskih godina. Odrastao sam u gradu koji je vrlo blizak i povezan sa Roterdamom, tako da je fokus uvek bio na Roterdamu. Preselio sam se devedesetih godina kada sam išao na fakultet, tako da živim ovde najveći deo mog života. Grad je oduvek bio veliki uticaj na mene, kako na ličnom, tako i u muzičkom smislu. To je grad vrednih radnika i ljudi, tipičan grad sa lukom moglo bi da se kaže, sa mentalitetom radničke klase.
U tvojim trakama možemo osetiti tamu koja naježi sve delove tela, zasnovanu na izuzetnim, snažnim zvucima. Možeš li mi reći na osnovu čega se zasniva tvoja produkcija i zašto je tako jedinstvena?
Uvek je zanimljivo da čuješ kako tvoju muziku opisuje neko drugi, hehe. Kada radite nešto jako dugo, morate biti sigurni da se ne zaglavite u nekom trenutku, frustrirate ili izgubite zabavu. Ja samo pokušavam da radim produkciju na različite načine većinu vremena, ne idem na standardnu postavku ili template koji sam ranije koristio kada započnem novu numeru. Radim sa hardverom i softverom i često menjam mašine koje koristim. Samo pokušavam da je zadržim svežom i zanimljivom, uglavnom za sebe. Nisam puno bio u studiju prošle godine, pošto imam neke probleme sa ušima koji su me prisilili da ograničim svoje vreme. Na način koji je možda bio dobar u stvari, pošto sam bio stvarno željan ponovo da se vratim u stolicu. Pokušavam da nađem način da sve to pokupim u ovom trenutku i zapravo sam završio neku novu muziku, koja je uzbudljiva, čini se da je vreme zaista napunilo bateriju na neki način.
2002. godine tvoj prijatelj Radial i ti osnovali ste bukvalno legendarnu etiketu pod imenom Audio Assault. Kako ste došli na tu ideju i šta vas je inspirisalo?
U tom period sam baš počeo da radim za “Triple Vision Record Distribution” i tada su postavljali svoje prve distribucijske poslove sa etiketama kao što su Heroes i Planet Rhythm Glenn Vilson-a i slične. Uveliko sam radio kao didžej i stupio sam u kontakt sa Vincent de Wit-om i Carlos Rios-om, koji su tada odradili Live set koji me je zaista oduševio. Nakon što su radili na nekim mojim žurkama (takođe sam počeo da radim događaje oko 2000. godine), zamolio sam ih da budu deo prvog izdanja na Audio Assault-u, koji sam upravo započeo sa Jeroen Liebregts-om (Radial), koga sam poznavao preko starog prijatelja iz srednje škole. Marco, vlasnik Triple Vision-a, u početku nije bio veoma entuzijastičan za zvuk, ali je odlučio da nam da šansu, i odmah je objavljeno izdanje nakon što je promo vinil pušten na završnoj Love Parade žurci. Uspeli smo da dostavimo kopiju DJ Rush-u preko prijatelja koji je tada puštao sa njim na festivalu Avakenings. Pustio ju je i svi su hteli da znaju koja je numera u pitanju, uključujući i Rush-a. Stupili smo u kontakt sa njim i bio je zainteresovan da uradi remiks za nas. Ostatak je istorija kako kažu …
Godinama si bio član roterdamskog andergraund kolektiva pod nazivom „Strictly Techno“. Da li je to promenilo tvoje mišljenje o muzici?
Uglavnom je bilo zabavno. Organizovanje događaja sa dobrim prijateljima, vaši prijatelji i didžejevi koje poštujete na sopstvenim žurkama, i imati mogućnost da delite stejdž sa njima i predstavite ih roterdamskoj publici. Imali smo neke legendarne noći prošle decenije, iako smo imali svoje uspone i padove, sve je bilo vredno toga. Uvek sam imao taj odnos ljubavi i mržnje sa događajima. Ceo proces je bio toliko dugotrajan i stresan i naterao me je da razmišljam o odustajanju od žurki na neko vreme. Ali onda, dan nakon svake žurke bilo je kao: „OK, to je bilo ludo, kada ćemo da uradimo sledeću?“ Ipak, kada vidim hladno mesto ili napuštenu zgradu, uvek se osećam kako treba da napravim žurku tu. U poslednje vreme ne pravim više toliko događaja, pošto trenutno nemam vremena za to. Raspored jačih turneja je prilično teško kombinovati sa organizovanjem događaja, pa sam i prošle godine odlučio da izađem iz projekta „Strictly Techno“. Napravili smo nekoliko događaja za proslavu 25 godina postojanja i odlučili smo da tada projekat stavimo na čekanje. U svakom slučaju, nikada ne znate šta će se dogoditi u budućnosti. U ovom trenutku se uglavnom fokusiram na “Mord Nights” i posebno turneju 5 godina Mord-a koju trenutno radimo. Do sada već imamo oko 25 potvrđenih noći Mord-a po celom svetu za 2018. godinu i još mnogo koje će tek biti objavljenje.
Kao neko ko je toliko dugo prisutan na tehno sceni, šta se po tebi promenilo na bolje, a šta na gore?
Pa, to je jedno od onih pitanja na koje uvek imam problema da odgvorim, pošto ne želim da zvučim kao ovi starci koji se uvek žale na to koliko se sve bilo dobro ranije. Naravno, scena je postala mnogo profesionalnija. Manje kauboja, više profesionalnih promotera, što olakšava umetnicima. Muzički uslovi su takođe bolji sada nego tada, gde bi ponekad išli na žurku, a da oni čak nisu imali ni monitore itd., hehe. Predpostavljam da je scena sazrela na većini nivoa, ali negativna je činjenica da kada nešto postane veliko i komercijalnije, on takođe privlači ljude koji ne govore o muzici i ne brinu o tehno sceni za koju smo se borili , mnogo godina na mnogim nivoima. Uvek sam pokušavao da napravim razliku na sceni, pokretanjem etiketa, organizovanjem događaja, podrškom novih ljudima itd, ali ima puno ljudi koji stvarno ne brinu o samoj sceni. Kada više ne bude bila popularna, prećiće na nešto novo. Takođe zaista ne volim medijsku stranu stvari i pokušavam više da se držim dalje od nje. Čini se da mnogi ljudi šire mržnju i negativnost onlajn, mogu vas vrlo lako uvrediti ili isfrustrirati, pa pokušavam da ne čitam negativne komentare. Neki ljudi ispunjavaju svoje dane mržnjom na internetu. Srećan sam što mogu da vodim lejbl, gde mogu da podržavam nove ljude, talente, svežu krv i da živim od muzike nastupajući širom sveta. Srećan sam kako vodim svoju etiketu i svestan sam da nikada neću moći zadovoljiti sve, pa samo pokušavam da pratim svoj put. Ako vam se svidja etiketa, cenim to, ako je mrzite, takođe dobro, samo ne slušajte muziku i fokusirajte se na etikete koje vam se sviđaju, problem rešen. 🙂
U svom intervjuu za Techno Motz prošle godine, pomenuo si poteškoće organizovanja andergraund događaja, da li je sada lakše kada je tehno postao popularniji?
Naravno da je lakše organizovati događaje kada je potražnja za nešto veća, ali postoji i više ljudi koji nude proizvod tako reći. Kada sam započeo svoje događaje, predpostavljam da je to više niša. A onda, kada je došlo do minimuma, iznenada je bilo teško da dovedemo 100 ljudi na žurku, čak i sa velikim hedlajnerom. Predpostavljam da je sada lakše. U Roterdamu se sada rasproda događaj na koji dođe 5000 ljudi, što je tada bilo nemoguće. Sjajno je videti kako scena raste, ali pošto se to uvek dešava u ciklusima, biće zanimljivo videti ko će i dalje podržavati tehno kada balon pukne tako reći. Ko će skočiti na brod i ko će ostati na brodu. Mi smo u toj situaciji ranije bili, ali izgleda da je ova scena dana više zdrava i da ima jaču osnovu nego ranije.
Takođe si vlasnik Mord etikete koja ove godine slavi petu godišnjicu. Šta za tebe predstavlja Mord?
Mord mi mnogo znači, naravno, Mord mi je pomogo da se ponovo pronađem i otkrijem šta je sledeći korak u mojoj karijeri. Mord mi je vratio užitak da vodim lejbl, pronalazim novu muziku i razvrstavam umetnička dela. Dobio sam dosta toga, upoznao sam toliko neverovatnih ljudi, umetnika, promotera koji su domaćini Mord žurki, i naravno, poslednje, ali ne i najmanje važno, ogomnu količinu ljudi koji podržavaju etiketu kupovinom muzike i posetom događaja. Iznenađen sam svaki vikend sa količinom podrške i ljubavi koju dobijem za etiketu.
Govoreći o Mordu, koja predstojeća izdanja vaše etikete ne smijemo propustiti slušanje?
Upravo smo objavili “Herdersmat part 16-18”, pakovanje od 3 vinila koje su ljudi dobro prihvatili. Mnoštvo novih talentovanih ljudi pristiže. Dvostruki paket Kamikaze Space Programme-a biće dostupan za nekoliko nedelja, a odmah nakon toga imamo dvostruki EP koji je uradila Rebekah, koja se vratila nakon što je doprinela trakom na prvom Mordbox-u. Dobijam dosta nove i interesantne muzike, ali to ću zadržati za sebe za sada.
Sećam se fotografije koju si postavo, u kojoj tvoja deca gledaju kako puštaš, da li je teško biti roditelj, raditi kao didžej širom sveta, biti producent i šef lejbla? Da li su tvoja deca zainteresovana za tehno?
Teško je biti daleko od svoje dece tokom vikenda, ali predpostavljam da je teško da bilo koji roditelj napusti svoju decu i zbog bilo kog drugog posla. Trudim se da provedem što više vremena sa njima tokom nedelje i pokušavam da zadržim neki prostor u svom turnejskom rasporedu svaki put, da svaki put kada imam sloboda vikend ili letim do svirke uveče, budem čitav dan sa njima umesto da sam na aerodromu ili hotelu. Zapravo mi ne smeta da putujem toliko da budem iskren, i hotelski život mi prilično odgovara, samo ponekad postanem nostalgičan, stvarno mi nedostaju deca i da budem kod kuće sa porodicom.
Nastupaš u Beogradu u našoj poznatoj tehno katedralu, Drugstore. Da li si uzbuđen zbog ovog nastupa? Koja su tvoja očekivanja?
Da, veoma sam uzbuđen što se vraćam u Beograd, sjajan lajnap i mesto izgleda odlično! Prošli put u Beogradu je bio stvarno lep, pa očekujem da i ovaj bude stvarno odličan! Sjajno je što ću deliti stejdž sa mojim prijateljima Stanislavom i Milošem (Lag). Svi sastojci za odličnu noć su tu!
