Intervju: Alex Bau

Nemački didžej i producent, Alex Bau etablirao je kao jedan od najvažnijih predstavnika techno scene. Sa karijerom dugom skoro dve decenije i uspešnim izdanjima za  CLR, Cocoon i Sleaze, Alex Bau postao je poznat po svojoj muzičkoj definiciji techna. Povod za razgovor bio je njegov novi EP za Cocoon, a Alex je govorio i o svom Credo lejblu i novom izdanju „Vision“, i setio se svog nastupa u Beogradu.

 

Tvoj novi EP ‘Illuse’ upravo je izašao… Reci nam nešto više o tome?

Pa, iskreno, ne postoji priča koja stoji iza izdanja osim da sam pokušao da stvorim neke jake techno klupske trake, kao što uvek pokušavam da radim. Ne mogu da pratim sva ta duboka i delimično filozofska objašnjenja nekih producenata kada govore o tome šta ih je inspirisalo za EP sa možda samo dve trake. Za album, ok, tu možeš da ispričaš priču o dubljoj inspiraciji, ali za EP sa nekoliko traka za densflor? Želim da učinim da ljudi plešu i stvaram trake koje će im ostati u ušima kada se završe i kada naredna traka krene. Jednostavna muzika. Jednostavno objašnjenje. 😉

 

Pročitala sam negde da su to najtvrdje industrial techno trake koje je Cocoonikada izdao, a kako bi ti opisao zvuk ‘Etah’ i ‘Illuse’?

To je verovatno tačno, ne sećam se tvrdjih techno traka koje su izašle za Cocoon u poslednje vreme. Ali ne bih ih nazvao industrial, možda zbog toga što imam drugačiji pristup „industrial“ zvuku zvog svoje muzičke pozadine i edukacije. Zvuk sa Illuse i Etah više je mehanički i poput mašine, ali rekao bih da istovremeno poseduje organski dodir.

 

Šta najviše voliš kod produkcije?

Iznenadjenja koja mogu da se dogode. Produciranje techno muzike za mene je kao splet neočekivanih dogadjaja. Možeš da planiraš nešto na osnovu svojih ideja, ali većinu vremena stvari se jednostavno dogode u studiju. Tražiš zvuk ili sempl, da kažemo koji reflektuje ideju koju imaš, dok tražiš taj zvuk koji možda i ne postoji, naletiš na neki potpuno drugačiji element ili zvuk koji se čini boljim od onoga što si tražio i nastane potpuno nova traka. Produciranje techno muzike i poboljšavanje iste je vezano za vaše mogućnosti da filterujete zvuk i odstranite stvari koje vam ne trebaju, iako zvuče kul, jer možda se jednostavno ne uklapaju. Možda je ovo još jedno dobro objašnjenje za tvoje prvo pitanje, jer kako možeš da prevedeš svoju osnovnu zamisao kada si već napustio put kojim se želeo da kreneš?

 

Kako je došlo do tvoje saradnje sa Svenom i Cocoon etiketom?

Pa, to je još jedna od onih „fatalnih slučajnosti“. Pravio sam traku „On Synth“ za svoj prethodni EP za Cocoon iz 2015. godine, oko pre dve godine počeo sam da je puštam na nastupima i bila je uspešna, ali nekako se nije uklapala u moj plan da je izdam na mom lejblu Credo, pa sam je poslao na nekoliko adresa drugih lejblova, ali niko nije želeo da je izda. Svi su govorili „Hmm, pa , Alex, znaš, da ovo je kul traka, svidja mi se ali ne znam… ali puštaću je…“ i ja sam pomislio „Wtf…“. Jednog dana kada sam je puštao shvatio sam da synth u njoj kao i melodija zvuče kao nešto što bi moglo da se čuje u setovima Svena, pa sam poslao menadžeru Cocoona koja sam znao više od 15 godina, ali im nikada nisam slao demo ranije jer smatram da je moja muzika previše tvrda. Dva dana kasnije su me zvali i rekli „Alex, sjajna traka…“. Traka je izdata početkom 2015. godine i kada je Sven počeo da je pušta na neki način je postala „hit“. Tako je sve počelo. Slučajno. A idemo opet.

Da kažemo nešto i tvojoj etiketi, Credo. Šta se novo dešava i na koja izdanja treba da obratimo pažnju?

Trenutno najveća vest je novi album Klaudije Gawlas, „Vision“, koji je upravo izdat. To je sjajan techno album i pokazuje koliko je ona razvila svoj zvuk i muziku. Iskreno, to nisam očekivao kada mi je poslala prvi demo, ali kada sam čuo prvu demo traku znao sam da želim da je izdam. Klaudijin zvuk ranije je bio mnogo više fokusiran na piktajm u klubu i sveobuhvatno zvučao drugačije. Ali ovim albumom dostigla je nivo koji je i dalje dobar za klub ali nosi odredjenu dubinu i ozbiljnost u isto vreme. Ali pored ovoga, cela godina je bila dobra za Credo sa izdanjima i muzikom sjajnih imena poput Nastia Reigel, Vloyd, Dirty Basscore i Mikael Jonasson kao i remiksa od Truncate, Alex Dolby, Hours i Johannes Heil.
Naredne godine obeležavamo 10 godina postojanja, i biće još bolja!

 

Šta techno za tebe predstavlja?

Odgovor na to mogu da dam veoma brzo: Poslušajte moju muziku na Credo, dobićete savršenu predstavu!

 

Kako se pripremaš za nastupe? Postoje li neke trake koje provlačiš u svojim setovima već dugo vreme?

Pa, ne postoje trake koje puštam u svakom setu godina, ali postoje one koje volim da pustim s vremena na vreme, kao straru traku za Uturn (stari lejbl Heiko Laux-a), nazvanu „Ro“. Takodje „Turkish Bazar“ od Emmanuel Top-a mogu uvek da pustim. Ali ne želim da govorim o mojim skorašnjim“tajnim oružjima“ 😉

 

Nastupao si u Srbiji ranije, tačnije pre dve godine, da li postoji neko sećanje koje bi želeo da podeliš?

Bilo je to na brodu na Dunavu, tačno se sećam. Bilo je izvanrednog vajba i mogao sam da puštam šta god poželim, nije bilo ograničenja jer je publika bila otvorena za sve. To je ono što sam uvek doživeo kada nastupam u Srbiji, čak i pre mnogo godina, uvek je u pitanju uzbudjena publika otvorenog uma. I verujte mi, to nije uvek svuda slučaj. Voleo bih da se uskoro ponovo vratim u Srbiju, ali za sada nažalost ništa nije zakazano.

 

Koji su tvoji budući planovi? Neka nova izdanja?

Sledeće stvari koje izlaze su remiks za Sleaze Records za traku od Hans Bouffmyhre-a. EP sadrži i od Pfirter i Keith Carnal mislim, onda sam uradio remiks za „Concepts of Time“, lejbl od Hours i još jedan remiks, više deep i dubtechno, za „Made of Concrete“, mali ali strastveni lejbl iz Drezdena. I naravno, uglavnom, biće ovo sjajna godina za Credo, 2017 je desetogodišnjica, pa ćemo pripremiti sjajnu kompilaciju „credo.ten“ sa 10 traka od 10 različitih producenata. Takodje ćemo održati credo.ten showcases širom sveta.