Da li ste pogledali svoj klabing kalendar za april i maj ko nam sve dolazi? Ili bolje da pitamo kako ste vi i vaš rejverski budžet preživeli februar i mart? Promoteri i organizatori osetili su da je sada pravo vreme za žurke, te su svi pohrlili da organizuju velika dešavanja i naprave najbolji provod za klabere. Medjutim, manjak novca kod istih tih klabera za kupovinu ulaznica dovodi do toga da ne mogu da isprate sva dešavanja, pa organizatori dele velike količine besplatnih ulaznica kako bi se popunio prazan prostor na densfloru. U ovoj situaciji očigledno najbolje prolaze klaberi. Tačnije deo njih koji je posredno ili neposredno bliži organizatorima i zato besplatno ide na žurke, što svakako nije pravedno prema delu publike koji kupuje svoje ulaznice. Masovni spiskovi i pozivnice kojima se pune klabing prostori odaju nerealan utisak velikih, uspešnih, rasprodatih žurki. Tu se između ostalih, postavlja i pitanje: Dokle će sve ovo da traje? Ovim fenomenom bavićemo se u nastavku teksta.
Kako današnja hiperprodukcija žurki utiče na našu scenu
Narodski rečeno, mala bara puna krokodila. Da bi prosečan klaber tokom aprila obišao sva gostovanja stranih di-džejeva u Beogradu i Novom Sadu, treba da izdvoji po našem proračunu minimalno 14.000 dinara samo za ulaznice po promotivnim cenama.
Medjutim, hiperprodukcija žurki koja je u poslednje vreme izrazito prisutna na našoj sceni postavlja i druga pitanja. Pre svega ona koja se odnose na trenutno stanje na samoj sceni. Koliko je sve ovo zaista realno? Da li naša scena stvarno raste i u kojoj meri? Da li je na tom nivou da svi mogu da ostvare realnu dobit od organizovanja niza gostovanja stranih di-džejeva (čak nekoliko tokom istog vikenda) u uslovima kada klaberi ne mogu da kupe karte, ili se u sve umešalo i ono čuveno nadmetanje pojedinih organizatora te su besplatne ulaznice koje se masovno dele kod klabera postale ’must have’ za sezonu proleće/leto 2016. Sve ovo, čini se, za sada je neke već izbacilo iz igre, te se da primetiti da od početka godine nismo imali čuvene Lucky Records Showcase žurke (barem ne u prostoru koji može da primi 3000 ljudi kao ranije), utihnuo je i entuzijastični pokušaj ‘Dont walk dance’ (ako se uopšte neko toga seća) dok i novonastali Apgrade poznat po sjajnim gostućim imenima kao i odličnoj produkciji ove godine nije organizovao nijednu veliku žurku. Sve se to u novonastalim okolnostima može pripisati ili dobroj taktici, ili mogućem gubitku naklonosti malobrojnih sponzora, onih poput Burn-a, Redbull-a, Freedom Music-a, Tuborg-a i njima sličnim koji su realno i najzaslužniji za finansiranje svih velikih dogadjaja. Glavno umeće organizatora zapravo je postalo kako preko njih obezbediti sredstva za svoje dogadjaje i kako ih zadržati samo za sebe (bitnije od onog prvog).
U prilog tome da situacija i u odnosima organizatora nije sjajna pokazuje i to da se za vreme jedne velike žurke zakazane ranije za 1. april pojavila još jedna naočigled kontra velika žurka, (ako se to tako može nazvati). Ovo je samo jedan primer koji pokazuje da je konkurencija surova i da ne misli samo o svojim dešavanjima, već i o tudjim, tj. da je situacija sa besplatnim kartama odnosno niskim profitom ili manjkom sponzora toliko daleko otišla da je scena postala premala za sve pa se slični “obračuni“ mogu očekivati i ubuduće na opštu radost svih klabera. Da postoji problem ukazali su i članovi Beyond house ekipe u intervjuu za novu radijsku emisiju Belgrade intro spomenuvši da je ‘bitno da organizacije počnu što pre sa saradnjom‘. Za većinu verovatno ovaj poziv biće pitanje opstanka, pre nego što sami sebe unište podelom besplatnih ulaznica.
Hangari, depoi i skladišta vs Bejliji, Zabiele i Varele!
Ali to sve nas “možda“ toliko i ne interesuje. Naime, nama je zapravo najbitnije da scena napreduje na realnim osnovama dok u uslovima žestoke konkurencije očekujemo samo još bolje uslove za sve domaće klabere. Na broj žurki se nikako ne žalimo, već im se i te kako radujemo! Realno, ostaje nam da se izborimo za prebacivanje tih istih mnogobrojih velikih dešavanja na neka sigurnija mesta za rejv od raznih prašnjavih skladišta, depoa i hangara starih više decenija u ruiniranom stanju gde svi treba kolektivno da se molimo pred početak žurke da se pojedini delovi ne uruše od jakog basa ili ko zna čega na sve nas. Kao svetli primer ovoga nije na odmet pohvaliti Raveolution koji se održava na Sajmu i nastup John Digweed-a i Guy J-a koji je prebačen u Expo. Ovim bi prventveno trebali da budu opterećeni i drugi organizatori barem malo više nego profitom i konkurencijom. Na kraju nam ostaje i da iskorenimo svake godine one Bejlije, Zabiele i Varele i još po neke koji, usled manjka hrabrosti organizatora da rizikuju dovodjenjem novih imena, drže scenu u prošlosti, i odbijaju da se suoče sa slikom današnje globalne scene koja se i te kako promenila i donela neka nova, mnogo zanimljivija imena za slušanje od njih. Ali, dok oni to shvate, verovatno će i sami nestati sa scene u novonastalim ili nekim budućim okolnostima. Pa će ovi novi, ako budu imali imalo pameti, odustati od te dobre stare (pre svega finansijski proverene) taktike da ih i same ne bi zadesila ista sudbina.
