Goran Simonoski: Srbija postaje mesto odakle dolazi ozbiljan andergraund

Goran Simonoski je muzički producent/dizajner zvuka/DJ iz Beograda. Autorskom produkcijom muzike se bavi već 16 godina. Tokom svoje muzičke karijere imao je prilike da radi sa velikim brojem ljudi iz Srbija i iz inostranstva, koji se bave različitim žanrovima muzike. Obzirom da ga zanima veliki broj žanrova (ili bolje rečeno – žanrovi ga ne zanimaju), rado se prihvata raznih muzičkih projekata. Pored studijskog iskustva, ima iskustvo sa radija, klubova, festivala, pozorišta… U svojoj karijeri imao je mnogobrojne nastupe širom Evrope i Amerike. Pravio je muziku za popularnu fejsbuk igricu „Top Eleven“. Albumu beogradskog dua Tapan, koji čine on i Scwabe, trenutno zaokuplja njegov rad u studiju.

Dočekao me je u svom studiju „La Plant“…

Kada si počeo da se baviš muzikom?

Muzikom sam počeo da se bavim 1999. na 2000. godinu. Relja Bobić i ja smo imali emisiju „Belgradeyard Sound System“ na radiju B92. U jednom trenutku nas je kontaktirala izdavačka kuća Klang Krieg. Pravili su kompilaciju remiksa svojih izdanja i tražili su remikse iz različitih delova sveta. Pitali su nas da li znamo nekoga iz Srbije ko bi remiksovao jednu od njihovih stvari. Stvar je bila od producenta kojeg mi mnogo volimo, Sutekha. Inače, on je bio jedan od prvih izvođača kojeg smo doveli u Beograd da radi live act. To je bilo vreme kada je tek izašao prvi Reason, ja sam imao instalirane softvere Acid i Audiomulch. Pomislio sam – A što ne bih ja pokušao da uradim taj remiks!? Sećam se da sam tada koristio semplove i granulatore iz Audiomulcha. Potpuni eksperiment! Naravno da sam se odmah navukao na pravljenje muzike i počeo da učim kako se to u stvari radi. Tada nije bilo toliko toga na internetu, nije bilo Jutjuba i tutorijala, nego sam pričao sa producentima na festivalima i van njih, postavljao sam im pitanja i tako sam gradio znanje.

Počeo sam prvo pod imenom P.o.S, to je kasnije prešlo u Piece of Shh. U isto vreme sam radio i muziku sa bendom Belgradeyard Sound System. P.o.S je bio moj elektronski alijas, to je bila muzika koja se bazirala na izlomljenom dub-u, zvuku Berlina, dub tehnu, glich-u, sve to me je jako intrigiralo. Kasnije sam radio pod imenom Brickwall Brigade, to je kolaboracija sa Janom Nemečekom, a trenutno radim kao Tapan sa Nebojšom Bogdanovićem – Schwabe-om. Uvek su me privlačile različite vrste muzike, pa su tako i nastajali ovi pseudonimi, tragao sam za novim zvukom. Nikad nisam bio poklonik žanrova, ako čujete moju muziku nećete moći da je svrstate u samo jedan od njih. Takvi su i moji DJ setovi.

Ko je imao uticaj na muziku koju praviš danas?

Veliki uticaj na mene ima muzika koju slušam. Najveći uticaj je imao dub, „roots dub“, King Tubby i Lee Perry. Tu je i džez sa svojom slobodnom formom i nepredvidivim situacijama… To je nešto što se uvek oseća u mojim pesmama, u raznim formama. Što se tiče uticaja ostalih producenata, mnogo ih je da bih sada nekoga izdvojio, svi su verovatno uticali na ovo što danas pravim. Prokletsvo muzičkog producenta ja to što nikad ne možeš da slušaš muziku onako kako je drugi slušaju, u njenoj celosti. Kada znaš kako se stvari prave onda raščlanjuješ svaki delić pesme, uvek mi je u podsvesti kako se one nastale, šta je tu zanimljivo i koja je ideja svega toga.

Reci nešto o Belgradeyard Sound System-u.

Relja Bobić i ja smo se upoznali 1999. godine, on je imao emisiju na Radiju B92, puštao je samo dub muziku, a ja sam radio kao tonac u smeni kada se ta emisija održavala. On je donosio svoju muziku, a ja sam je puštao u etar. U nekom trenutku sam počeo da puštam tu muziku kroz efekt mašine koje smo imali na radiju. To nam se jako svidelo pa smo došli na ideju da napravimo pravi „dub sound system“, on bi puštao muziku, a ja bih radio na efektima. Zvali smo Olivera Nektarijevića, frontmena benda ,,Kanda Kodža i Nebojša“, da nam bude MC. Prvi gig nam je bio u Gavezu, i tu je nastao Belgradeyard Sound System. Radili smo tako nekoliko puta, a onda smo shvatili da nas zanimaju i druge vrste muzike, pa nam je palo na pamet da na sličan način prezentujemo i ostale žanrove koji nas zanimaju. Ubrzo smo dobili istoimenu emisiju na B92, gde su ljudi mogli da čuju najrazličitiji spektar andergraund zvuka – od elektroakustike do hip-hop-a. DJ-isali smo pod tim imenom, a imali smo i istoimeni bend. Belgradeyard bend je bio drugačiji. Pošto mnogo volim(o) džez, bila je to naša interpretacija free jazza. Bio je pravi izazov za nas da tu divlju muziku pokušamo da uguramo u naš kalup loopova. Bend se sastojao od basiste (Ivan Antić), saksofoniste (Jamal Al Kiswani), dva kompjutera (Relja Bobić i ja), a u jendom trenutku samo na sceni imali i klavir (Sonja Lončar). Naravno, moram da napomenem i neizbežnu video podršku na sceni (Andreja Mirić). Jedan smo od retkih bendova sa ovih prostora koje imao čak dve turneje po celoj Evropi. Belgradeyard Sound Sytem je takođe bio i osnivač festivala elektronske muzike „Dis-patch“.  – ovde možete čuti njihov (ne)objavljeni album

Kako je izgledao biti DJ/Producent pre 15 godina, a kako je to danas?

Sada je mnogo lakše, dosta tutorijala ima na internetu i dosta se lakše rešavaju neka početnička pitanja. Ranije je to bilo dosta teže, ali smo se tada više bazirali na semplovanoj muzici, pa smo se nekako dovijali. U principu, važan je senzibilitet i forma pesme. To je ono što je važilo pre 15-20 godina, a to će važiti i za još toliko. Ako imaš to u sebi, napravićeš dobru stvar ni iz čega. Danas je mnogo lakše doći do opreme, dosta je jeftinija, a i VST-ovi su mnogo bolji i dostupniji.

Kako je nastao Tapan?

Tapan je nastao tako što je Schwabe došao kod mene da mu pomognem da isproducira stvari koje je ranije radio sam. Kroz druženje u studiju došlo je do toga da bi možda mogli i nešto zajedno da napravimo. Počeli smo naizmenično da dodajemo svoje ideje na neke proste teme, koje smo kasnije sklapali i producirali u mom studiju. Bez nekog cilja: ,,Hajde da radimo ovu vrstu muzike“, više smo se vodili time šta se kome dopada, šta bismo hteli, a šta ne. Nekako smo spojili dva različita sveta. Muzika koju slušamo i puštamo u klubovima nam je dosta drugačija, međutim taj spoj je ispao vrlo prirodan i opušten. Zvali smo domaće muzičare da nam gostuju, da vidimo npr. šta bi bilo kada bismo na ovaj tehno trek ubacili saksofon, flautu ili vokal. Tako smo napravili svoj zvuk i doveli smo produkciju u stanje da sledeća pesma može da bude i tehno, ali i džez. Tapan je jedan nepredvidivi projekat koji nam daje široke ruke da se igramo sa zvucima. Ono što je zajedničko za naše pesme je ta neka mračna i usporena atmosfera. Mislim da nam je to zaštitni znak.

Kako ocenuješ andergraund scenu u Srbiji?

Na žalost ne poznajem je dovoljno dobro, jer nemam vremena da je pratim i ne izlazim baš često. Od drugih ljudi čujem novosti. Ono što znam, i što je mnogo dobro, jeste da ima više ovdašnjih producenata koji izdaju stvari za strane etikete. Toga pre 15 godina nije bilo, retko kome je to polazilo za rukom. Na primer: Nenad Marković izdaje za L.I.E.S, Mystic Stylez izdaju za TECKLIFE i rade sa njima, Tapan je isto izadao za 3 etikete, skoro sam čuo za lika koji se zove Goran Geto, Jan Nemeček je tu – jedan od najboljih domaćih producenata… Sve je to andergraund muzika i dobro je plasirana. Dobro je što su ljudi odavde prepoznati u inostranstvu i što Srbija postaje mesto odakle dolazi ozbiljan andergraund.

Čime se još baviš pored autorske produkcije?

Od septembra meseca sam počeo da radim za jednu kompaniju koja se zove Irrupt, smeštena je u Denveru, a pored toga ima kancelarije u Berlinu, Njujorku i ja sam im studijski čovek u Beogradu. Bave se proizvodnjom i prodajom semplova, uglavnom elektronske muzike. Ima nas dvojica producenata, jedan je u Njujorku, a ja sam ovde. Pravim semplove, proveravam one koje nam šalju drugi producenti, razgovaram sa kolegama o novim projektima itd. Zanimljiv posao i zanimljiva ekipa ljudi. Pored toga radim i muziku za pozorište. Radio sam od decembra do sada dve predstave. Sada radim i treću: ,,Romeo i Julija“, u Zrenjaninu, sa rediteljem Nikolom Zavišićem. To je fenomenalno, muzika za pozorište je nešto najbolje na svetu! Imao sam odrešene ruke da eksperimentišem, bitno je samo pogoditi emociju scene. Čak se i podržava da muzika bude eksperimentalna.

Obzirom da imaš iskustvo sa radija, kako ocenjuješ njegovo stanje u Srbiji? Da li misliš da vreme radija prolazi?

Jao… radio ne slušam, slušam ga samo na kratko u kolima kada negde idem. Radio u Srbiji je… dosta loš. Mislim da se toliko podilazi sponzorima, a slušaoci se tretiraju kao da nemaju mozak. Ja sam preko decenije proveo na radijima Studio B i B92, sećam se kako smo tada razmišljali i kakva je bila naša publika. Bio je veliki izazov intrigirati slušaoce muzikom i pričom, jer je publika koja je tada slušala radio bila jedna inteligentna publika, gradskog mentaliteta, kojoj nisi mogao da podvališ gluposti o vremenu na svakih 5 minuta i da li ima gužve na Slaviji…  A na to se dodaje i čitanje naslova iz Blica i pravljenje programa od toga. Meni je to apsolutno neprihvatljivo. Radio Beograd, 2. i 3. program rade nešto zanimljivije, njihov program je drugačiji. Sa druge strane nije za širu publiku. Ovo što je komercijalnije i za širu publiku je zaista katastrofalno. Veoma sam zahvalan što je radio B92 promenio ime u „Play“, jer je i on potpuno promenio koncept… Nerviram se oko toga, jer nas tretiraju kao kretene koje ne zanima ništa osim vremenske prognoze. Muzika je neka top, komercijalna, šta god, samo se hitovi puštaju i sve je programirano. Samo popunjavanje vremena i pravljenje neke falš ,,hepi“ atmosfere.

Ima dosta internet radio stanica koje su jako uspešne. Možda će Spotify i ostali „streaming“ servisi da potisnu radio, međutim ljudi i dalje vole da čuju dobar vokal, informaciju, intervju, da čuju vesti… Mislim da radio neće još skoro nestati, ali će na žalost biti usko profilisan.

Koji je tvoj savet za mlade producente?

Budite uporni i završavajte svoje pesme. Nemojte samo da ih započinjete, već ih i završite. Samo onda kada budu bile završene, moćićete da ih čujete u svojoj celosti, da čujete da li su dobre ili im još nešto fali. Takođe, ako vas zanima produkcija, vaše učenje se nikada neće završiti. Ja produciram već 15 godina, a svakodnevno gledam tutorijale. Zanima me kako rade drugi producenti, kako funkcionišu „plug in“-ovi… Učite, gledajte tutorijale, eksperimentišite, verujte svojim ušima i svom ukusu. Samo hrabro, nemojte nikome podilaziti samo zato što hoćete da napravite najveći hit kakav je već neko pre vas uradio. Isfurajte svoj fazon, svoju energiju i svoju priču.