Ekipa The Clubber magazina imala je priliku da popriča sa jednim od najpoznatijih legendi Detroita – Jeff Millsom. The Wizard nam u intervjuu govori o novim projektima, inspiraciji i svom poimanju vremena i prostora, stvarima koje ga fasciniraju i okupiraju njegove misli – Budućnost kao nešto ka čemu se svi krećemo. Uživajte!
Vaša poslednja saradnja sa Mikhail Rudiem na “When time splits” je inspirisana konceptualnim filmom “ L’ Enfer”. Možete li nam nešto reći o kreativnom procesu? Da li postoje neke partikularne scene iz filma koje su ostavile dubok uticaj na Vas, koji ste kasnije preneli na “ When time splits”?
Projekat i saradnja na “When Time Splits” je zajednički napor Mikhaila i mene da stvorimo jedinstven soundtrack za neobjavljeni film L’ Enfer. Istraživali smo predmet Vremena – sa mnogo različitih aspekata. Radili smo zajedno da stvorimo muzičku vezu, gde ne bi nijedna strana morala da pruža ustupke ili se prilagođava drugoj strani, ali smo to učinili tako, saosećajući se sa filmom i našim razmišljanjima o osetljivosti koncepta – Vremena. Predstavljajući predmet Paralelnog Vremena Mikhailu, na početku podstaklo je kreativnu reakciju koja je utrla put za performans i CD izdanje. Bilo je zadovoljstvo koristiti techno muziku na taj način i raditi sa Mihailom je bilo fantastično iskustvo koje otvara um.
“Life to Death and Back” je postavljen tako da istražuje cirkularno kretanje svega oko nas, poput dana/noći, plime/oseke, života/smrti; da li mislite da smo mi, kao ljudska bića, na neki način naviknuti na nezaustavljive promene, ali istovremeno konstantno zaglavljeni sa sličnim ishodom?
Ljudi ne treba biti okrivljeni zbog toga što žele da budu podsećani ili upoznati sa stvarima sa kojima se udobno osećaju. To je prirodan instinkt. Slični, ali ne uvek isti ishodi su ono, kako mi učimo iz naših grešaka i razvijamo se, sve do danas. Naši životi zavise o očekivanjima u budućnosti, proračunati na osnovu sagledavanja prošlosti. Mislim da ljudi neće biti odvojeni i nezavisni od ovog kruga sve dokle god se ne suočimo sa situacijama koje su daleko van naše kontrole. Iznad naše tehnologije i logike.
Svetska premijera izložbe “Weapons” je bila održana u Tokiju, zajedno sa premijerom “The Visitor” dizajna drum mašine. Da li imate neke vizije ili lična predviđanja kako će muzika i mašine evoluirati u budućnosti i koja je njihova pozicija u svetu?
Nemoguće je napraviti neko tačno predviđanje, ali zamišljam sliku da jako puno onoga što danas shvatamo i uviđamo neće postojati u dalekoj budućnosti. To znači da će se naše okruženje drastično promeniti – ili putem posledica ili izborom, mi ćemo postojati i živeti u našoj individualnoj realnosti. Postaćemo manje zavisni o ostalima, ovo odvajanje će dovesti do pronalaska mnogih drugih stvari koje ćemo koristiti da prosvetlimo sebe, da naučimo sebe. Na primer, ubacivanjem iskustava drugih ili onih koja se nisu desila u našu sopstvenu memoriju, ili postavši osoba koja smo oduvek želeli da budemo. Može se desiti da jednog dana budete kauboj, sledećeg dana Majls Dejvis, sledećeg dana japanska gejša. Saznajući aspekat ovoga bio bi ogroman. Za muziku, ne verujem da će preživetu u ovom obliku i formi, jer će akustika “slušanja nečeg” zavisti od okruženja i to će se promeniti. Videti, dodirnuti, pomirisati nešto – će biti pouzdano, podjednako kao najubedljivija aplikacija ili softver.
Izabrani ste da budete umetnik-rezident za “Duos Ephémères” u Luvr muzeju i imate nastupe tamo. Kakav je bio osećaj kada ste počinjali?
Bila je čast dobiti poziv. Kao prvi Amerikanac koji je zvanično pozvan, postojala je jako velika odgovornost, trebalo je da se uzmu u obzir koncepti koji su bili potrebni da bi se postigao određeni nivo i materijalizacija svega. Prva stvar koju sam uradio je, da sam sastavio tim ljudi koji bi mi pomogli da stvorim ceo koncept i događaje. Ljudi koji su imali iskustva sa produkcijom muzičkih nastupa, plesom, umetnošću, filmom, ali najbitnije, sa onima koji su bili otvoreni za nove ideje i koji se nisu plašili da se kreću u novim pravcima. Kada smo to ostvarili, krenuli smo sa radom. Stvorio sam i prezentovao četiri koncepta, koja su se vrtela oko pitanja – Vremena – nastupi i filmovi sa modernim plesom. Celokupan proces konstantnih priprema sa puno pažnje, trajao je preko godinu dana. Ovakvo iskustvo je bila životna prilika koja se ne propušta. Bio sam svestan činjenice da predstavljam različite pozicije, kao Amerikanac/Afro-Amerikanac, kao muzičar techno muzike koji je iz Detroita – sve ovo su bile aktualnosti koje sam morao da uzmem u obzir.
Da li ste svesni činjenice da sa svojom muzikom i nastupima u Luvru, otvarate vrata i spajate elektronsku muziku sa visokom umetnošču, prikazujući svetu muziku na potpuno izvanredan način?
Pa, ukoliko je ovo ostvarenje, onda sam oduševljen što sam imao takvu mogučnost.
Koliko dugo ste pripremali “Exhibitionist 2” i da li nam možete reći glavni okvir? Na koji način se razlikuje od prvog “Exhibitionist”-a?
“Exhibitionist 2” je bio planiran i produciran skoro dve godine. Snimili smo prve segmente u Detroitu tokom Movement Festivala 2014. godine. Fokus ovog DVD-a će biti o kretivnoj improvizaciji i snalaženju u trenutku, bez ikakvog planiranja, korišćenjem prirodnih reakcija kroz način na koji DJ-evi/producenti razmišljaju trenutačno. Pošto je prvi DVD, koji je izdat 2005. godine istraživao tehničke aspekte DJ-inga i šta DJ fizički čini, novi DVD istražuje šta DJ misli.
Izgleda kao da uvek pomerate granice sopstvene kreativnosti, muzički i nastupima. Da li zapravo mislite, da kada pomerate granice u elektronskoj muzici kreativnim i maštovitim pristupom mašinama, Vi zapravo pomerate sopstvene granice i vidike publike, kada govorimo o stvaranju i opažanju muzike?
Uviđam da možda postoji mala mogućnost za tako nešto, ali to nije referentna tačka koju uzimam za svoje kreativne postupke. Za mene je prirodno da volim da istražujem nove načine i puteve. Osećam se bolje, radeći ovo, nego ponovno stvarajući istu stvar iznova i iznova. Verujem, da je to ono, zbog čega sam opstao u elektronskoj muzici ovako dugo, i da je to jedini način kako zamišljam sebe uključenog do samog kraja mog života. Postoji duboka duhovna svrha u radu na ovakav način.
Jedan od najavljenih koncerata “Light from the Outside World“ projekta je sa cenjenim BBC Simfonijskim orkestrom i održaće se 24. oktobra. Svi Vaši nastupi sa simfonijskim orkestrima uvek su rasprodati i na njima okupljate i ljubitelje klasične i ljubitelje elektronske muzike. Imate li jedinstvena očekivanja ili zahteve za ovaj koncert?
Veoma se radujem ovom dogadjaju. To će sigurno biti jedna od najznačajnijih stvari u mojoj karijeri. Posebno sam vezan za London i britansku scenu dance muzike. Pored Detroita i Nju Jorka, to je mesta na kome sam najviše naučio o muzici. Radujem se što ću predstaviti ovaj rad u Barbican Centeru i naravno, sa BBC orkestrom.
Vaš projekat “Planets” je inspirisan simfonijom Gustava Holsta “Op.32 The Planets” koja je napravljena 1914-1916.godine. Zahvaljujući novim naučnim i tehnološkim dostignućima sada znamo mnogo više o planetama i univerzumu. Inspirisani Holstom, napravili ste muzički opis svake planete našeg Solarnog sistema. Kako ste uspeli da ih predstavite na tako živopisan način muzikom? Da li je svaka planeta bila inspiracija za sebe?
To je bio najdetaljniji i najduži projekat koji sam zamislio i radio. Radio sam na soundtrack-u gotovo deset godina. Moja vizura ovog projekta, je bila veoma inspirisana Holstovim “The Planets” istražuje planete našeg solarnog sistema sa mnogo novootkrivenog znanja koje su ljudi stekli od 1914. godine. Bio sam fokusiran na naučne podatke i želeo sam da stvorim muzički opis putovanja, gde će publika biti odvedena na svaku planetu i osetiti prevod ( uz muziku), planetarne oblike i kompozicije. Započeli smo putovanje potiskom Sunčevih zraka ka Merkuru, sve do kraja sistema, do Plutona. Drugačije od Holsta, želeo sam da istražim i proučim vreme i prostor između svake planete, tako da je celokupan soundtrack napravljen za prostore između svake planete. Tu se nalazi 18 traka u totalu sa 10 delova orkestracija.
Nastupaćete na ECO Festivalu u Sloveniji, na koji način odlučujete šta ćete puštati na festivalima? Da li imate neki određeni plan ili jednostavno sledite tok i osluškujete publiku? Interesuje nas da saznamo kako teče process odabira traka za set.
Iskreno, razmišljam o predmetu ili destinaciji na kojoj bi sledeće radio. Ovo je način na koji sam odabrao da sviram muziku. U većini slučajeva, zamišljam planetu i prostor/oblast u kojem smo mi u svemirskim brodovima. U jednom trenutku u toku DJ seta, slećemo i počinjemo da istražujemo površinu. Veliki broj puta, ono što puštam je vrsta soundtrack-a, kao za sklop uma. Tu je uvod, neočekivano iskustvo, završetak itd. Naučna fantastika
You must be logged in to post a comment.