André Walter poznatiji kao Stigmata, otpočeo je producentsku karijeru ranih 80-tih. Pod uticajem umetnika tog vremena, upustio se u elektronsku muziku u potrazi za neograničenim načinima za manipulisanje zvukom.
Nakon nekog vremena, zahtevi za saradnju sa različitim muzičarima, di-džejevima i producentima postali su sve češći, i njegova izdanja su dospela na nekolicinu poznatih etiketa. Upoznao je Chris Liebing-a 1994. godine u popularnoj prodavnici ploča Downtown Records u Giessen-u, gde su se neretko sastajali poznati di-džejevi i izvođači. Tako su počeli saradnju koja se nastavila godinama.
Da bi napravili platformu za izdavanje svojih traka i produkcije, André Walter, Tommy Bingel, Toni Rios and Chris Liebing osnovali su SOAP Records. Pored poznatih traka sa Chris Liebing-om, André je ostvario saradnju i sa izvođačima kao što su Monika Kruse, Thomas Krome, Moguai, Umek, Marshall Jefferson, Massimo, Gayle San, Al Faris, Marco Cannata and Frank Lorber.
Saradnja sa Liebing-om postajala je sve intenzivnija 1998. godine, kada je pored SOAP-a počeo rad i na etiketama AUDIO, CLR i CLAU. André-jeva naklonjenost ka dubokom i mističnom, kao i strast prema horor filmovima imali su jak uticaj na projekat Stigmata, koji je odigrao značajnu ulogu u razvoju modernog tehna. Sa Stigmatom André je mogao ne samo da pokaže svoju neiscrpnu kreativnost, već i da prikaže svoju strast prema mističnom.
U Beogradu, 28. aprila, Stigmata će prvi put nastupiti u svojoj dugoj karijeri. Uhvatite ga u klubu Drugstore, na Modular Journey žurci, pored Keith Carnal-a, Miles Nitch-a i TKNO.
Kao prvo, hvala na utrošenom vremenu! Recite nam nešto više o ranim osamdesetim, šta Vas je privuklo elektronskoj muzici?
Ranih 80-tih sam bio fan hard rock muzike i prvi zvuci elektronske muzike koje sam čuo su bili zvuci japanskog umetnika Isao Tomita-e. Rok muzika, napravljena instrumentima kao što su gitare, bas i bubanj, imala je određenu granicu u kreativnosti u to vreme. U elektronskoj muzici bilo je potpuno drugačije. Kreativnost nije imala granice. Sintetički zvuci i mogućnost da se manipuliše zvucima na beskrajno načina maksimalno me je fascinirala. Pored Tomita-e, bendovi kao što su Cabaret Voltaire, Skinny Puppy i The Klinik su mi bili favoriti u to vreme.
Pošto ste dugo na sceni, pokušajte da podelite s nama svoju perspektivu. Šta se promenilo u elektronskoj muzici do danas?
Prvo: naravno, uticaj socijalnih mreža. Ponekad deluje kao da su virtuelni svet i lajkovi na socijalnim mrežama bitniji od same muzike. Drugo: u digitalnom svetu je mnogo lakše izdavati muziku, ali po cenu kvaliteta. Za klasično izdanje na vinilu moraju se imati različite dozvole. Danas je previše lako početi digitalni label i izdavati šta god želiš.
Koja je osnovna razlika između André Walter-a i Stigmata-e?
Koristim svoje pravo ime uglavnom za saradnje, dok je Stigmata bio i uvek jeste baziran na samo mom ulaganju.
Koji put neko mora da prođe da bi postao pravi umetnik poput Vas?
Naporan rad, disciplina i, najvažnije: nikad ne odustaj!
Koji je Vaš omiljen komad opreme u studiju, bez čega ne možete zamisliti pravljenje muzike?
Da budem iskren: nemam omiljenu opremu. Svaki komad je od jednake važnosti. Najvažnija stvar za mene su rezultati.
A šta je sa izvorima inspiracije? Recite nam nešto o vašim muzama i da li su one drugačije na svakom projektu na kom radite…
Nije lako definisati sigurne izvore inspiracije. I da, menjaju se na svakom projektu. Mnogo različitih stvari me inspiriše: slike, priroda, filmovi, snovi i neverovatna iskustva.
Pošto smo svi veoma uzbuđeni da čujemo Vaš set u Beogradu, recite nam šta možemo očekivati?
Radujem se sviranju u Beogradu prvi put. Čuo sam dosta dobrih stvari o underground techno sceni u vašem gradu i ne mogu da dočekam da i sam iskusim ovu energiju. Kao i uvek, izvešću trake koje mi se najviše dopadaju u ovom momentu. Biće to prava selekcija izdatih i neizdatih stvari. Vidimo se u Drugstore-u!
