U nedavnoj studiji koja je sprovedena na univerzitetu Oksford, na odeljenju za eksperimentalnu psihologiju potvrdjeno je da plesanje u velikim grupama ima veoma pozitivan učinak na ceo organizam.
Muzika se odavno koristi u mnogih bolesti kao što su Parkinsonova, demencija ili autizam, medjutim pored muzike u lečenju se sve više koristi i ples.
Snaga muzike leži u ljudskoj prirodi. Ljudska bića su prirodno osetljiva na muziku. Kada čujemo dobar ritam, želimo da se pokrenemo, ili čak bar da to radimo stopalimo ili prstima ako ne možemo celim telom. Često ste uhvatili sebe u sličnoj situaciji, zar ne? To je nešto što čak i bebe rade ubrzo nakon rodjenja.
Ljudi su gotovo tokom čitave istorije plesali u grupama. Ova vrsta socijalizacije i danas je prisutna u gotovo svim kulturama.
Istraživanje je pokazalo da igranje u grupi i sinhronizovani pokreti zbližavaju ljude dok postoje slučajevi koji su dokazali da je ples pomogao bolesnicima da razviju veću toleranciju na bol.
Ples pomaže organizmu da luči hormon sreće, endorfin, pomaže kod zbližavanja ljudi i čini ples nezaobilaznom aktivnošću.
U nedavnom istraživanju učestvovalo je 265 brazilskih tinejdžera koji su bili podeljeni u dve grupe. U prvoj su igrali pojedinačno dok su u drugoj grupi ispitanici igrali u grupama. Rezultat je bio sledeći, bol i umor su mnogo bolje podneli oni koji su igrali u grupama.
Ples i sinhronizovani pokreti su ono što zbližava, čini ljude srećnim i čini da se osećaju prihvaćeno, bilo da je u pitanju zumba ili popularni “flash mob“.
Izvor: QZ
