U jeku aktuelnih kontroverzi koje potresaju hard techno scenu, DJ i producent Patrik Berg objavio je ličnu ispovest kojom upozorava na duboke promene unutar savremene techno kulture. Tekst pod nazivom “The Sad Development of Our Techno Scene” pokrenuo je diskusiju o tome kako su vrednosti koje su nekada definisale rave kulturu postepeno zamenjene logikom tržišta, brojeva i vidljivosti.
“Techno i rave su nekada predstavljali siguran prostor, mesto gde su ljudi mogli da se susretnu bez hijerarhije i društvenih razlika, gde se nije izlazilo zbog prestiža već zbog zajedničkog iskustva muzike i slobode. Rave je bio prostor komunikacije i međusobnog razumevanja, gde su predrasude ostajale van plesnog podijuma.”
Prema njegovim rečima, današnja scena sve više funkcioniše po drugačijim pravilima. Fokus se pomera sa muzike na brojke, doseg i pažnju na društvenim mrežama, dok su broj pratilaca i marketinški potencijal često važniji od muzičkog kvaliteta.
Autor tvrdi da je svirao sa izvođačima koji su bili angažovani prvenstveno zbog popularnosti na društvenim mrežama, a ne zbog muzike, ističući da promoteri sve češće bukiraju „reach“, jer upravo on prodaje karte. U takvom okruženju, kako navodi, muzička dubina postaje sporedna, dok marketing postaje ključni faktor uspeha.
“Mnogi umetnici koji su oblikovali techno kulturu polako nestaju sa scene, dok istovremeno pojedini izvođači dobijaju sve veće honorare, pažnju i uticaj. Takva koncentracija moći može stvoriti osećaj nedodirljivosti, što predstavlja plodno tlo za zloupotrebe.”
Autor postavlja pitanje ne samo zašto pojedinci prelaze granice, već i kakvo okruženje omogućava takvo ponašanje, ukazujući na sistem koji nagrađuje pogrešne vrednosti. Posebno naglašava pritisak koji stvaraju društvene mreže, vidljivost i stalna potreba za rezultatima, što ima sve manje veze sa samom muzikom i iskustvom rejva.
U zaključku se ističe da ovo nije sukob između komercijalnog i underground pristupa, već pitanje vrednosti koje scena bira da podrži. Techno kultura, kako autor podseća, nastala je kao prostor slobode, jednakosti i zajedništva, izgrađen od strane marginalizovanih zajednica koje su stvarale bezbedna mesta za izražavanje i povezivanje.
Tekst završava otvorenim pitanjima koja sve češće postaju tema rasprava unutar elektronske scene, kakvu scenu želimo u budućnosti, ko zapravo ima koristi od postojećeg sistema i kada će zajednica odlučiti da povuče granicu.
