Autor: Filip Darmanović
Posle velikog udarca evropskoj klupskoj sceni zadanom zatvaranjem londonskog kluba Fabric, mnogi imaju osećaj da vlasti ponovo šalju fanove elektronske muzike u doba ilegalnih, neregulisanih rejvova. To možda i neće biti slučaj van Londona, jer posle odluke nemačkih vlasti da berlinskom klubu Berghain dodele status mesta kulturne važnosti i tako umanje porez koji klub mora plaćati sa 19% na 7%, dobre vesti stižu i iz glavnog grada Austrije.
Naime, grad Beč ima takozvani ˝Porez na igranje˝ koji kaže da organizator eventa gde se podrazumeva da će publika igrati, mora da plati 15% poreza od ukupne zarade prodatih karata. Ovaj zakon ne važi za prostore koji primaju manje od 200 ljudi, kao i za dogadjaje gde slušanje muzike ne podrazumeva i igranje, kao npr. otvoreni koncerti klasične muzike. U ovim izuzecima leži glavni problem sprovodjenja zakona jer je često teško povući jasnu liniju izmedju raznih tipova nastupa i žanrova muzike. Odluka za ukidanje ove vrste poreza je verovatno većim delom prouzrokovana kontroverznom odlukom da austrijski muzičar Parov Stelar mora da doplati 10.000 eura nakon koncerta na kojem je publika ˝previše igrala˝.
Ovo verovatno neće napraviti ogromnu razliku u klupskoj sceni Beča, ali manje ishoda za organizatore sigurno pomaže pravljenju češćih i boljih dogadjaja.
