Jedno od najvećih imena na tehno sceni, Adam Beyer u intervjuu za Dancing Astronaut govorio je o evoluciji žanra i otkrio zašto tehno nikada neće dostići popularnost EDM.
Beyer je na početku govorio o značajnoj ulozi koju muzika ima u njegovom životu kao i da za njega pravi početak karijere predstavlja 1996. godina, kada je pokrenuo svoj lejbl Drumcode, iako je pre toga imao oko dvadeset izdanja pod raznim pseudonimima.
Švedjanin je zatim govorio o svom vidjenju promena u tehno muzici od kada je on prisutan na sceni.
‘Kada sam ja počinjao, a bilo je to početkom devedesetih, BPM je bio isti kao i sada. Većina traka koje sam kupovao tada bile su 126 il 128. Ili je to bilo neko eksperimentisanje ljudi sa Gabber zvukom i svim tim drugim stvarima, ali je to bilo malo kasnije. Ljudi žele da testiraju granice i da bude sve više ekstremniji. Ali došlo je do tačke kada je tehno bio veoma brz i tvd i jednostavno se osetilo da ne može da ide nigde dalje nakon toga.
Takodje, na nekim žurkama na kojima sam puštao u to vreme mogao sam da osetim neke agresivne elemente. Kao na primer na nekim mestima u Evropi možeš da osetiš da to nije tip publike kome sam želeo da puštam, znate? Ja sam više tip koji voli i haus, volim sve ljude pod jednim krovom, crnca, belca, geja. Što više različitosti to bolje. Čim sam mogao da vidim te elemente, odlučio sam da krenem drugim putem i vratim se svojim korenima gde sam počeo.
Mislim da tempo, pošto ljudski puls iznosi od 65 do 70 otkucaja, treba da bude dvostruki, negde oko 128,130,126, kada će stvarno da pogodi note u ljudima na nivou podstvesti. Mislim da je to BPM uz koji možeš najduže da igraš.’
Na pitanje kako vidi tehno muziku kroz 10 godina i koje trendove vidi u žanru, Adam je izjavio sledeće: ‘Mislim da je najzanimljivije ono što je bio trens. Bio je popularan a zatim se pojavila sledeća stvar i sve preuzela. Minimal trens je preovladao pre oko desetak godina, onda se pojavio tek-haus i postao veoma popularan. I svi ti podžanrovi koji su nekada bili mali imali su svoje vrhunce u nekom trenutku do sada. To na neki način i osećam, pošto je tehno postao veliki i raznolik, vidim dosta trendova koji se odvijaju paralelno.
Ne mislim da će postojati jedan, specifičan trend. Mislim da ima više prostora za različite podžanrove i stilove koji mogu da postoje. Mislim da je ovo dobra stvar. To je način na koji sve funkcioniše. Tehno nastavlja da raste i ljudi se sve više edukuje i pronalaze svoj sopstveni zvuk i svoje omiljene didžejeve. Kada je produkcija u pitanju, sve je bolja i bolja. Teško je predvideti šta će doći i šta će se dogoditi.
Uvek volim da gledam u budućnost i mislim da je to jedna od tajni Drumcode-a. Iako postoji tema etikete od početka do sada. Nikada nismo bili sentimentalni, ne obaziremo se previše na prošlost. Trudimo se da nadjemo nove stvari i idemo napred. Da imamo uticaj na ono što se dogadja.’
Beyer je zatim dao svoj odgovor na pitanje da li će tehno u budućnosti dostići sledeći nivo u globalnoj popularnosti.
‘Ne znam da li treba da stigne do tog nivoa globalne popularnosti. Lično nisam zabrinut za to. Kada dodje do toga, ako dodje, uvek će postojati tehno koji neće, zato što je to ono što tehno predstavlja. Uvek postoji ono što je andergraund i ono što je veoma andergraund, što znači da ne treba da bude mejnstrim. Previše je nekonvencijalan, nazovite to kako želite. Ali zaista je samoodrživ.
Ja smatram da se nalazim u oba sveta, što je nešto što volim. Volim da budem raznolik i ne moram da sam sebe stavljam u mišiju rupu ili da sebe stavljam u jednu kategoriju. Radio sam to godinama i osećam da se razvijam kao umetnik i pokušavam da imam pozitivno vidjenje cele situacije sve vreme. I da ne sudim previše i da ne budem preveliki elitista kada je muzika u pitanju. Ali postoji tehno element, i mislim da on kao takav nikad neće stići na površinu. Postoje neke trake koje postaju popularnije sada nego što bi ikada mogle da budu prethodnih godina. To je uvek bilo na dobrom mestu.
Zato volim tehno. Puno žanrova je ograničeno zbog načina na koji zvuče. Ako pogledate dabstep, došao je, digao prašinu i gotovo nestao jer mora da zvuči drugačije ili će ga ljudi slomiti i napraviti od njega nešto potpuno komercijalno. I onda se ljudi koji su ga stvorili osećaju kao da im je nešto ukradeno. To nije moguće sa tehno muzikom. Tehno je otvorena paleta iz koje može da nastane puno različitih stvari.’
