10 magičnih efekata koje muzika ima na naš um

Dejstvo muzike uključuje poboljšanje verbalnog koeficijenta inteligencije, pomaže u lečenju bolesti srca, budi boje u umu, i čak pomaže da vidimo srećna lica svuda oko nas.

Svaki ljubitelj muzike zna njeno ogromno dejstvo i moć koju ona ima na misli i osećanja. Dobra muzika može da transformiše običan dan u nešto magično, pa čak i spiritualno. Ona može da nam pruži utehu, oslobođenje, jake senzacije i još mnogo toga. Ali dejstvo muzike se širi još dalje: pravo iz našeg genetskog koda, preko naših misli i osećanja, do toga kako se odnosimo u grupama.

1. Poboljšava verbalni IQ

Vežbanje sviranja klavira neće samo poboljšati vaše muzičke sposobnosti, već i vizuelne i verbalne veštine. Studija je pokazala da deca od 8 do 11 godina starosti koja su pohađala vannastavne časove muzike, imaju razvijeniji verbalni IQ i vizuelne sposobnosti, u odnosu na one koji nemaju muzičko obrazovanje (Forgeard et al., 2008). Ovo pokazuje da koristi od učenja sviranja instrumenata nisu čisto muzičke, već se proširuju u spoznaju i vizuelnu percepciju.

2. Osećamo jezu

Da li ste ikada osetili jezu niz kičmu dok slušate muziku? Prema studiji Nusbaum and Silvia (2010), preko 90% nas jeste. Koliko moćno dejstvo muzika može da ima, zavisi od naše ličnosti. Ljudi koji pripadaju jednoj od pet dimenzija ličnosti, pod nazivom „otvorenost prema iskustvu“, verovatno će najviše osetiti jezu dok slušaju muziku. Prama studiji , to su češće ljudi koji su svirali neki instrument i koji su muziku ocenjivali kao veoma važnu za njih.

3. Sreća kao dejstvo muzike

Jedan od dejstava muzike treba da bude osecaj jeze, ali ako nije, možda treba da pokušate malo jače. Nedavna studija se suprotstavlja starom savetu da je aktivno pokušavanje da se osećamo srećnije beskorisno. U istraživanju Ferguson and Sheldon (2013), učesnici koji su optimistično slušali klasične kompozicije Aarona Copland-a, dok su aktivno pokušavali da se osećaju srećnije, osetili su da se njihovo raspoloženje podiže, više od onih koji su pasivno slušali muziku.

4. Zajedničko pevanje nas spaja

Pošto je muzika često društvena aktivnost, slušajući je zajedno, može nam pomoći da se spojimo zajedno. Studija od skoro hiljadu finskih učenika, koji su uzimali dodatne časove muzike, pokazala je da oni više uživaju u školi u skoro svakoj oblasti, čak i u onima koje se ne odnose na same muzičke časove (Erola & Erola, 2013). Objašnjavajući rezultate, glavni istraživač Päivi-Sisko, je rekao: „Pevanje u horu i ansambl predstava su popularne aktivnosti na produženim časovima muzike. Druge studije su ustanovile da je ljudima veliko zadovoljstvo da se sinhronizuju jedni sa drugima. To povećava pripadnost unutar grupe i čini da se ljudi vole više nego ranije.“

5. Dejstvo muzike na srčane bolesti

Muzika može pomoći da se suočimo sa stresom i anksioznošću koji su povezani sa lečenjem koronarnih bolesti srca. Pregled 23 studija koje pokrivaju skoro 1500 pacijenata, otkrivaju da slušanje muzike smanjuje broj otkucaja srca, krvni pritisak i uznemirenost kod pacijenata koji boluju od srčanih bolesti (Bradt & Dileo, 2009).

6. Zašto nas tužna muzika podiže?

„Upravljanje raspoloženjem“ je razlog broj jedan zbog koga ljudi vole muziku. Svi ljubitelji muzike znaju da ona može imati katarzično dejstvo. Ali, ipak je čudno da, tužna muzika može, pod pravim okolnostima, da poboljša njihovo osećanje. Zašto? Prema studiji Kawakami et al. (2013), tužna muzika je prijatna jer stvara zanimljivu mešavinu emocija, i pozitivnih i negativnih. Ključno je da negativne emocije opažamo u muzici, ali ih ne osećamo snažno.

7. Vidjenje srećnih lica

Jedno od dejstava muzike je da može da učini da se osećamo drugačije, ali samo 15 sekundi muzike može da promeni način na koji sudimo o emocijama na licima drugih ljudi. Brz nalet srećne muzike čini da učesnici dožive tuđa lica kao srećnija. Isto je važilo i za tužnu muziku. Najveći efekat je viđen kada su ljudi gledali u lica sa neutralnim izrazom. Drugim rečima, ljudi projektuju raspoloženje, muzikom koju su slušali, na lica drugih ljudi.

8. Boja muzike

Muzika prirodno čini da ljudi razmišljaju o određenim bojama. U različitim kulturama, ljudi uparuju određene vrste muzike sa posebnim bojama. U studiji Palmer et al. (2013), ljudi iz Meksika i SAD-a pokazali su izuzetne sličnosti u povezivanju dosadnijih, tamnijih boja sa tužnijim komadima muzike, a svetlije, življe boje sa srećnijom muzikom. Prateća studija je pokazala da su ove muzika-boja asocijacije viđene zbog emocionalnog sadržaja muzike.

9. Da li muzika može da vrati našu viziju?

Kod 60% ljudi koji su imali moždani udar, vizuelne oblasti mozga su oštećene. Ovo dovodi do „vizuelnog zanemarivanja“: pacijent gubi svest o objektima koji su na suprotnoj strani od strane mozga koja je oštećena. Ali studije su pokazale, da kada pacijenti slušaju njihovu omiljenu muziku, neka od njihovih vizuelnih opažanja se obnavljaju (Tsai et al., 2013). Dakle, dejstvo muzike moze biti važno sredstvo u rehabilitaciji pacijenata koji su imali moždani udar.

10. Bebe su rodjene da plešu!

Odojčad, kao što su petomesečne bebe, reaguju ritmično na muziku i izgleda da im je mnogo zanimljivija od govora. U studiji Zentner and Eerola (2010), bebe spontano igraju kada čuju bilo koju vrstu muzike, i one se većinu tog vremena smeju.