Ricardo Villalobos u Zone klubu u Prištini

Kako bi najbolje približila prištinski klabing, podeliću iskustva koja sam i sama doživela. Opšte je poznato da su oni vrhunski ugostitelji i to dokazuju na svakom koraku. Tokom svake moje posete, otkrijem da se otvorilo neko novo najpopularnije mesto za noćni izlazak ili bleju preko dana i stvarno nemam šta da dodam sem svega u superlativu od dizajna, usluge i menija.

Piše: Katarina Vlašak

Neke od žurki koje nikada neću zaboraviti tih prvih godina moje posete Prištini od 2009. su Anja Schneider koju smo tamo i upoznali i upravo je uz pomoć toga i doveli za Beograd na njen prvi nastup u klubu The Tube, nakon čega se nastavila divna saradnja kako sa njom tako i sa celom Mobilee etiketom, zatim Italoboys-i koji su imali desetočasovni door to door set i naravno Danny Howells sa takođe svojim door to door vanserijskim setovima. Prištinska publika je jako edukovana i prati tokove elektronske muzike a samim tim tamo uvek možete čuti najaktuelnija imena svetske muzičke elektronske scene, evo par njih koji su bili u proteklih godinu dana Shonky, Hito, Bella Saris, Mike Huckaby, James Zabiela, Solomun…A sad Ricardo… Žurka se održavala u utorak 16. februara u ZoneClub-u, ja sam krenula u ponedeljak iz Beograda, inače autobus ili mini bus Beograd-Priština košta 1.500 dinara u jednom pravcu i put traje 6 sati. Ponedeljak veče kada sam stigla, ekipa me je povela na piće u par gotivnih kafića i u svakom je išla priča o sutrašnjem događaju, veliki Ricardo Villalobos konačno nastupa u Prištini. Hajp je bio stvarno preveliki, svi su jurili karte, telefoni su non stop zvonili. Stigao je i taj utorak, rečeno mi je da u klub idemo oko 1, nema potrebe ranije jer tamo stranci kreću da rade u 3 iz razloga što žurka traje do kada gost želi da pušta, na primer, Solomun je puštao do 1 popodne sledećeg dana, žurka se ujutru iz zatvorenog dela kluba prebacila na terasu kluba. Ušli smo oko 1, već je bilo oko 800 ljudi unutra, osećala se pozitivna atmosfera, ZoneClub ima taj neki underground fazon izgleda, crna kocka sa nekim ne mnogo upadljivim crtežima i na sredini iznad dance floor-a se nalazi ogromna disko kugla. Nasuprot DJa nalazi se terasica koja je izdvojena za VIP ekipu koja želi da uživa u komforu bez gužvanja po masi, a ono što se meni jako dopalo i ostavilo najveći utisak o klubu su delovi koji se nalaze levo i desno od DJ boot-a koji je rezervisan za prijatelje kluba i ozbiljne klabere, fora je ta što DJ ima svoj prostor u boot-u a vi praktično možete da đuskate rame uz rame sa njim. Tu sam negde bila i ja, zahvaljujući prijateljima koji su me tamo doveli. Da ne zaboravim, zvuk je naravno bio Funnction One, kako je i sam artist zahtevao tako da je taj deo bio odrađen u full-u, sve je moglo da se čuje kristalno jasno.Ricardo je krenuo da pušta u 4 ujutro i prva dva sata seta, stvarno su negde bila ok, otprilike i ono što se očekivalo minimalniji tehno sa tu i tamo ubačenom trakom koja ima kako ja kažem „salsa fazon“ i sve to zajedno stvarno je prijalo. Oko tada već hiljadu, možda i malo više ljudi, vidno srećni, zadovoljni i u rejvu , igrali su i vrištali, dobro su se provodili. E posle toga, šta god da je bio razlog, sve je krenulo nizbrdo u muzičkom smislu. Villalobos inače trenutno pušta taj neki svoj novi fazon, za one koji ne znaju, dosta meša pravce pa se može čuti sve od njegovog poznatog Dexter-a pa do Mariah Carey – Dreamlover (Def Club mix) i nije ni to problem, ja nisam fan takvih mixeva ali ne bitno koji je moj muzički ukus, znam da prepoznam i svakako kažem kada je dobar set ili mix u pitanju, ovde to nije bio slučaj. Trake su mu bile ređane totalno random i najiskrenije, posle ona prva dva sata, sledeća tri sata nisu imala nikakvog smisla ni muzički ni mixom, dva puta sam čula da je slučajno pritisao dugme na gramofonu gde je prebacio sa 45. brzine na 33. pa dok se konsolidovao sam sa sobom da vrati na pravu brzinu… I tako, desi se po neka dobra stvar na pola sata možda a možda i ne… Koliko sam čula i ostali imaju iste utiske, publika je prilično razočarana, neki su ga kao i većina u manjim zemljama „ceo život čekali“ da ga čuju. Sve u svemu, ja sam se super provela, zahvaljujući ZoneClub-u i celoj ekipi ljudi sa kojom sam bila na žurci i da nije bilo njih ili da je žurka bila u Beogradu, sigurno bih otišla kući posle ta prva dva sata.

Za kraj ću izdvojiti: Okuražite se i slobodno kada vidite neki dobar buking, sedite na autobus i pravac Priština, garantujem vam vrhunski provod a i njihove žurke nemaju vremenska ograničenja, tako da žurka može, a bogami i traje zauvek! 🙂

Iiiii posle ovog iskustva čvrsto mislim da Ricarda treba slušati samo na sigurica mestima gde pušta pred publikom koju poznaje jer ne verujem da sebi dozvoljava ovo što sam čula u Prištini i takođe čvrsto mislim da Beograd nikada ne treba da ga bukira, velika je kocka kakav će set da ima s obzirom na toooliko velike pare koje traži.