Uvek kada sretnem Vahicabija evociram taj trenutak kada mi je Rafael Cerato, neposredno nakon spontanog back-to-back seta sa njim, prišao i rekao: „Ne pamtim kada sam čuo talentovanijeg i muzički inteligentnijeg DJ-a od njega. Ne pušta iz ega, već se perfektno nadovezuje na svaku prethodnu traku i gradi narativ. Ne znam kakva mu je produkcija, ali kao DJ – on je svetska klasa.“ Bio je to trenutak koji je jasno potvrdio ono što beogradska scena već dugo naslućuje – da pred sobom imamo umetnika koji tek počinje da pokazuje svoj puni potencijal.
Kako bi opisao svoj muzički stil i šta te najviše inspiriše u njemu?
Moj stil se oslanja na indie dance sa primesama house-a i techna, sa kombinacijom tamnijih i emotivnih melodija, ali uvek sa energijom koja pokreće ljude. Najviše me inspiriše atmosfera u klubovima, osećaj kada muzikom mogu da povežem ljude međusobno, a zatim i sebe sa njima.
Kako si se odlučio za produkciju?
Pokrenule su me neke izvanredne trake koje su probudile emociju u meni već na prvom slušanju, i tada sam se zapitao da li i ja to mogu da postignem sa svojim trakama. Od tada me vodi čista znatiželja šta sve sledeće mogu da stvorim.
Koja traka ti je promenila pogled na muziku?
Whilk & Misky – Clap Your Hands (Solomun Remix)
Najbolji klub po tvom ukusu je?
To je klub sa no phone policy i sa vrhunskim sound systemom.
Kako se tebi čini naša scena? Šta bi na njoj promenio?
Mislim da je naša scena u procesu napredovanja i da ima mnogo toga da ponudi, od techna do house-a. Sjajna je mlađa generacija i vidi se da se na njoj puno radi. Ne bih menjao ništa posebno, jer mladi sve više dobijaju priliku, ali voleo bih da sam clubbing ostane malo više underground, jer u tome je njegova čar.
Sa kojim artistom bi voleo da odradiš zajedničku traku?
Gde da počnem, haha… To bi sigurno bili Max Styler, Pavel Petrov, Rafael Cerato i Deomid. Zaustaviću se na njima četvorici, mada je spisak mnogo duži.
Kako se desio B2B set sa Rafael Ceratom o kome se pričalo?
Desio se spontano, nismo mnogo pričali pre samog nastupa. Rafael je postavio letvicu visoko, a ja sam to ispratio početkom svog slota. Energija se poklopila i bilo je potpuno prirodno da stanemo zajedno za pult. To je bila jedna od onih noći kada jasno vidiš i osetiš da se trud isplati i svakako jedna od lepših u dosadašnjoj karijeri.
Možeš li da opišeš svoj najizazovniji nastup do sada — šta je sve pošlo neplanirano i kako si rešio problem?
Najizazovniji nastup mi se desio u Drugstore-u, gde sam nastupao posle Creeds-a koji je završio set na 150 bpm – subjektivni osećaj je bio bar 170, iskreno. Tada sam prvi put osetio toliku tremu da su mi kolena malo klecala, haha. Drugi put je bio na nekadašnjem Raft25th, kada sam slučajno izbrisao skoro celu kolekciju muzike dok sam je prebacivao na USB, a pritom me je taksi već čekao ispred stana.
Da li si ikada radio remix nečije trake, i koju bi traku voleo da remiksuješ?
Nikada do sada nisam radio remix, nekako mislim da publika još treba da čuje moje originalne trake. Ali ako bih birao jednu traku koju bih voleo da remiksujem, to bi bila M-High – Ridin’ Hi.
Kako biraš muziku za set? Gde slušaš, šta pratiš da ostaneš relevantan?
Poslednjih godinu dana ne provodim mnogo vremena tražeći muziku, jer uglavnom dobijam promo materijal od izvođača sličnih meni. Ipak, i dalje redovno provodim vreme na Beatportu i Bandcampu.
Imaš li rituale ili navike pre nego što izađeš na binu ?
Da, naravno. Ranije sam imao mali problem sa koncentracijom, pa bih se pred svaki set izdvojio iz mase na 15–20 minuta i odigrao 2–3 partije šaha. Danas sam to već prevazišao, ali i dalje umem ponekad da ponovim taj ritual.
Gde vidiš sebe i svoju karijeru za 5 godina — kakve projekte želiš da realizuješ?
Sebe vidim na mnogo većem nivou nego sada, naravno sa što više internacionalnih nastupa i festivala, na velikim binama među vrhunskim artistima. Kada je produkcija u pitanju, i tu imam velike planove. Nadam se izdanjima za Solomunov label Diynamic.
Za koga od tvojih mladih kolega misliš da imaju kapaciteta da naprave dobru karijeru?
Naravno tu su: Cosmic G, Pao Pausto, Mark Aasgier, Ivan Solomun, Darija i Anya.
Ko je na tebe najviše muzički uticao?
Solomun, to mora biti on. Pre nego što sam uopšte razmišljao da se bavim muzikom, uživao sam u njegovim setovima. Mogu slobodno reći da sam neke od njih preslušao više od 50 puta, odnosno da sam ih proučavao. Smatram da je jedan od retkih koji za DJ pultom pravi pravu priču, a ne samo regularno puštanje muzike.
Da li imaš posebne trake koje voliš da puštaš u svojim setovima ili neki “secret weapon”?
Moram reći da ih zapravo nemam, veoma retko ponavljam iste trake u svojim setovima. Što se tiče ‘secret weapon’-a, oni stižu gotovo svakog vikenda, ali mogao bih da izdvojim par svojih ID-eva koji još nisu izašli, a uvek odrade odličan posao na danceflooru.
Kako izgleda tvoj proces kreiranja trake — od ideje do finalne verzije?
Obično počinjem od ideje koja mi se vrti po glavi, a nekada jednostavno uđem u Ableton i pratim flow tog trenutka. Proces stvaranja trake ponekad traje svega pet sati, a nekada i pedeset dana — sve zavisi od ideje i inspiracije.
Koju opremu koristiš u studiju i na live nastupima, i da li imaš omiljene alate, softvere koje stalno preferiraš?
U studiju radim u Abletonu, koristim Maschine MK2, nekoliko sintisajzera i dosta VST plugin-a. Na nastupima preferiram CDJ plejere, a mogu reći da uživam u radu na Pioneerovim mikserima V10 i DJM-2000NXS.
Kakvi su ti planovi u vezi sa novim izdanjima i nastupima?
Trenutno intenzivno radim na novim trakama za 2026. godinu i pripremam se za internacionalne nastupe.
Koja je poslednja stvar koja te je dobro nasmejala?
Citiraću Murinja: ‘I prefer not to speak. If I speak, I’m in big trouble.’
Šta je prvo što ćeš uraditi nakon odgovaranja na ova pitanja?
Pa pustiću svoj poslednji singl ‘Raw’ i nazdraviti čašicom rakije za ovaj intervju!
