Promoter andergraund kulture, DJ i producent – Lag je jedan od predstavnika novog talasa tehno umetnika. Lako je iz njegovog zvuka primetiti da muzički put kojim je koračao nije uobičajen. Odrastavši na panku i zatim stekavši edukaciju u oblasti klasične muzike, Lag ipak pronalazi sebe u elektronskoj muzici, pre svega zbog velikih mogućnosti izražavanja kroz DJing, ali i kroz stvaranje autorskih numera. Odabrao je tehno kao platformu za svoje kreativno pražnjenje, ali je zadržao svoje prethodne uticaje prisutne i u novom zvuku koji generiše – sirovost, kompleksan ritam i upečatljiv stav njegovi su glavni alati, i njihovom implementacijom u muziku on stvara potentnu kombinaciju koja opčinjava, pokreće i ujedinjuje.
Lagovi nastupi na Exitovoj glavnoj DJ bini, kao i nastup u legendarnom berlinskom klubu Tresor, govore mnogo o njegovoj sposobnosti da drži pažnju publike i pruži joj intenzivno sonično iskustvo. Kroz organizaciju brojnih DJ žurki i radionica pod okriljem svoje organizacije 29524, Lag je ulagao napore da smanji razliku između „kvalitetnog“ i „poznatog“. Premeštajući svoju pažnju sa promotivnih aktivnosti na muziku, on stvara promenu koja rezultira ekstremno funkcionalnim DJ setovima, ali i sve primećenijom autorskom muzikom. Posle nekoliko pojavljivanja na raznim izdanjima, pre svega na domaćem lejblu Teskoba, njegov remiks Grvoskopine numere „Atopic“ pojavljuje se na vinilu u okviru lejbla Sect Records. Logičan nastavak je njegov prvi EP pod imenom „Stutter“ koji izlazi na Singularity Recordingsu, lebjlu poznatom po beskompromisnosti, a njegovim najnovijim izdanjima, “Misfit EP” i “Fiend EP”, izdatim na vinilu u okviru MORD Recordingsa, naglašava kvalitet i unikatnost njegovog već prepoznatljivog zvuka.
Ukoliko do sada niste čuli kako barata pločama za pultom, imaćete prilike da ga čujete 26. februara u novosadskom klubu Tunnel, gde će nastupiti zajedno sa Klausom i zvezdom večeri Radialom. U ovom izdanju 20 pitanja sa Lagom smo popričali o njegovoj karijeri, muzici koja je uticala na njega i srpskoj sceni.
1. Kakva te muzika najviše pokreće?
Ovo je jedno od onih pitanja na koja mi je jako teško dati odgovor, ko ono „jel voliš više mamu, ili tatu“. Previše različitih žanrova i pristupa muzici volim da bih mogao da se odlučim za jedno.
2. Ko i šta su zaslužni za to (uticaji)?
Odrastao sam na panku (brat), klasici (roditelji), komercu (MTV), tehnu (Gvozden, organizator Techno Sensation žurki), dramu (Cell D aka X-Coast), IDM-u (Mika Technika). Vremenom sam počinjao da razumem i druge žanrove kako kroz filmove i serije (npr. rok šezdesetih kroz Apokalipsu Sad, klasični metal kroz seriju Supernatural itd.), tako i kroz neke nove ljude u mom životu i random Youtube klikove.
3. Kako slažeš muziku u mixu i šta je za tebe dobar mix?
Uglavnom se trudim da puštam kontrastno… Ako sam pustio dve numere koje su čisto peglanje, pustiću posle njih nešto lakše, ali sa melodijom. Ako sam pustio tri-četiri sa 4-4 ritmom, zabošću posle nje neki offbeat. To je neki osnovni princip. Sve ostalo zavisi od publike i toga kako reaguje na muziku. Takođe, jako volim da se zezam sa efektima i da eksperimentišem sa izborom numera. Nekad eksperiment fejluje i ispuva nagomilanu energiju, a nekad se dese momenti za koje živim.
Postoji i drugi pristup puštanju mjuza koji jako volim, a to je hipnoza… Ono, dugi periodi sličnog fazona gde su izmene minimalne, ali pošto su ljudi naviknuti na to da se ništa ne menja, kada se nešto zpravo desi – mozak se istopi. Za ovo ipak mora biti jako dobar zvuk i poseban tip publike.
4. Kako si se odlučio za produkciju?
Cell D mi je pokazao Reason. Tad sam već uveliko skupljao pare za drugi gramofon i kupovao ploče, pa je imalo smisla krenuti i sa time.
5. Kako je došlo do saradnje i izdavanja za MORD?
Long story short: imao sam Mooy-a na Fejsu. Najavio je prvo izdanje za MORD i ja sam ga zamolio da mi pošalje jednu numeru (Radial – 1980) nedelju dana pre rilisa kako bih je pustio na nekoj žurci. Čovek mi je izašao u susret iako se ne znamo pa sam mu u znak zahvalnosti poslao svoju numeru Sama Doma – numeru koju je u to vreme Surgeon već uveliko vrteo i koja je već bila obećana jednom lejblu. Mooy je odlepio za trakom, lejbl kom je ista bila obećana se nikad nije desio, i celo izdanje, sa sve remiksima, je bukvalno “preneto” na MORD.
6. Da li smatraš da je bitno da se izda kako bi uspeo u muzičkom svetu?
Nažalost, da. Ljudi će pre saznati za nekog DJ-a preko izdanja za koje će čuti u klubu, ili preslušati preview (za šta im treba 30 sec), nego preko toga što je dobar DJ (za šta im, da bi procenili da li im se stvarno sviđa, treba minimum 30 min i posvećena pažnja). I to nije samo bitno da se izda, već i da se izda na lejblu koji je dobar i primećen. Vrednije je jedno izdanje na Klockworks-u, nego 100 izdanja na nevidljivim digi lejblovima.
7. Najbolji klub po tvom ukusu je?
DHC3 u Zagrebu. Rupa je, nije ni proper klub već je prostor za iznajmiti, ali ima “nešto” u njemu i uvek bude poseban vajb kad je tamo parti.
8. Najbolji festival po tvom ukusu je?
Dimensions. Lajnap, zvuk. Nuff said.
9. Kojih 5 albuma su ostavili najveći utisak na tebe?
Opet vrlo teško pitanje, ali aj da probam…
Fatboy Slim – You’ve Come A Long Way Baby
Coil – Remote Viewer
Leftfield – Rhythm & Stealth
Aphex Twin – Drukqs
Surgeon – Force + Form
10. Kojih 5 traka su ti promenile pogled na muziku?
Aphex Twin – Windowlicker
Chemical Brothers – Setting Sun
Remote Control – Bruno (16b Arrangement Edit)
Brian Jonestown Massacre – Open Heart Surgery
Plaid – Itsu
Al opet, da je spisak od 20 traka pa ne bi bilo dovoljno…
11. Digitalija vs Analogija, da li ima smisla ta borba?
I jedan i drugi svet imaju svoje prednosti i mane. Mislim su glavni benefiti u sledećem – isproducirati nešto precizno i do savršenstva – digitalija. Dobiti magičan zvuk koji toliko lepo i zadovoljavajuće zvuči da želiš da ga dodirneš – analogija.
12. Kreativna traka lošeg kvaliteta ili loša traka odličnog kvaliteta?
Od govneta se pita ne pravi. Muzika na prvom mestu zaboga.
13. Koji ti je najdraži momenat u karijeri koji ćeš zauvek pamtiti?
Surgeon i Clark koji puštaju moje trake.
14. Šta je ono oko čega ljudi obično greše u vezi sa tobom?
To što najviše volim mrak i izlomljene ritmove ne znači da samo to puštam zaboga.
15. Koja je poslednja stvar koja te je dobro nasmejala?
Znam da nisi mislio na “stvar” stvar, ali Limelight Rolest – Habits of Hate (TSVI Edit). Kad sam prvi put čuo drop glavnog ritma krenuo sam da se smejem na glas.
16. Ko su tvoji omiljeni srpski producenti?
MKDSL zbog super muzike i genijalnog humora, Skalameriya i Ontal jer furaju kvalitetno peglanje, Filip Xavi jer je gospodar hipnoze i Locomatica jer – jebo sve kako su dobri! Naravno, i TKNO i Monosaccharide jer svako ko toliko naprono radi i ni iz čega za malo vremena izgradi toliko kvalitetnu priču apsolutno zaslužuje pomen.
17. Kako se tebi čini naša scena? Šta bi na njoj promenio?
Da je država manje ćao sa parama mnogo bi se lakše disalo. Sa obzirom na to stanje – super se mi i držimo. Promenio bih to da ljudi manje traže spisak tj. da više cene trud promotera i organizatora, kao i da bude manje apsolutno bespotrebnog rivaliteta i hejta među najbližima (jer tehnašu drugi tehnaš, hauser, dramer i trenser bliži nego bilo koji narodnjak). U suštini – vratiti davno zaboravljeni PLUR. Znam da je kul mrzeti da bi mrzeo, ali se mnogo lepše diše na sceni kad postoji poštovanje za tuđ trud i napor. Koliko god to možda ne izgledalo tako – jedna smo scena.
18. Ko su naši di-džejevi sa najviše potencijala da naprave ozbiljan uspeh?
Scalameriya, Ontal, Filip Xavi, TKNO, Soot, Monosaccharide, Locomatica, Atom//Output. Trud, produkcija i ljubav prema muzici.
19. Kada slušaš ostale kolege, šta je to ono po čemu ti ocenjuješ njihov rad i stvaraš sliku o tome da li je dobar u svom poslu ili ne?
Ako je muzika dobra, nisu stoka prema ljudima i iskreni su u tome što rade – ja srećan.
20. Šta je prvo što ćeš uraditi nakon odgovaranja na ova pitanja?
Nastavljam sesiju u Reasonu.
