Gosti 19. izdanja emisije Belgrade Intro bili su Mancha i Mark Panic. Mancha se DJ-ingom bavi od 2002. godine, sa prvim rezidenturama u klubovima Akademija, Kuća I Incognito, puštajući techno. Od tada je miksovao u svim vodećim klubovima u Beogradu, zemlji i regionu. Nastupa na velikim festivalima, a trenutno je rezident u 3 beogradska kluba.
Od 2010. godine izdaje svoju muziku za etikete Freshin, A must have i Mirabilis, Mad Mole Music, dok njegovu muziku puštaju i podržavaju mnogi artisti na domaćoj i evropskoj underground sceni. Muzika koju producira i pušta varira od deep house, preko house, do techno zvuka.
Zajedno sa Markom je začetnik i nosioc projekta Belgrade Afterhours.
Mark Panic svoju karijeru započinje 2000. godine kao trance DJ. Oprobavši se u raznim muzičkim pravcima, njegov stil je poslednjih desetak godina definisan progressive house zvukom u čijoj se fuziji mogu čuti techno, tech house i deep house, sve to sa ukusom ukomponovano kroz zavidnu tehniku miksovanja.
U svojoj petnaestogodišnjoj karijeri nastupao je u svim underground beogradskim klubovima, kao i u klubovima širom zemlje. U više navrata nastupio je na velikim festivalima u Srbiji i regionu a trenutno je rezident u dva beogradska kluba.
Hvala vam što ste ovde, dobro došli u Belgrade Intro!
„Hvala vama na pozivu“
Šta se na sceni promenilo od kada ste počeli, pa do danas?
Mark Panic – „Mnogo toga se promenilo. Sama scena je u ekspanziji, što se tiče tehnike i svega. Mnogo je lakši pristup DJ ingu sada, nego što je nekada bio. Tada si imao samo vinile, pa su onda krenuli diskovi, a sada kako je tehnika krenula da se uspinje, mnoge mlade nade su se pojavile i rade. Mnogo teže je ranije bilo nabavljati ploče, bile su skupe a nije bilo posla. Teško je bilo dolaziti do pesama, oni koji su imali mogućnosti ti su se i probijali. Nekada si imao tri, četiri organizacije koje su „držale“ Beograd. Dolazili su diskovi „od preko“ pa se to narezivalo, radilo se na tome. Sa vinila, šta smo imali to smo puštali, koliko si mogao da kupiš, nabaviš, dobiješ na poklon, pa je to tako išlo“.
Mancha – „Ja sam imao malo više sreće, imao sam Šoksija i Nastića od kojih sam „žickao“ ploče. Tada sam sarađivao sa Macurom i Xavijem, tada su se zvali Overflow. Menjali smo se, uglavnom sam ja uzimao ploče od njih jer su oni puštali malo tvrđi zvuk. Imao sam gde da vežbam, dok nisam kupio svoje gramofone. Inače sam gramogone kupio od Neše tehnike koji ih je kupio od Gordana Paunovića… Imao sam sreće da imam dobre ljude oko sebe koji su mi davali ploče. Tada se radilo na procenat, a sve honorare koje sam zarađivao trošio sam na ploče. Sada imam jednu lepu kolekciju, od 2000. do 2005. dok nije stao taj hard groove techno“.
Kako su se klubovi menjali tokom godina, u većini klubova u gradu ste nastupali.
Mancha – „Bilo je malo više poštovanja prema mlađim DJevima nekada. Doduše, bilo nas je mnogo manje. Bio je fazon da smo bili mnogo više plaćeni. Kako su krenuli kompjuteri i sve ostalo, tako su klinci počeli da rade za mnogo manje love i generalno da spuštaju cenu svima. Bilo je manje klubova i nije bilo malih klubova. Recimo, Inkognito je bio mali klub u kom sam bio rezident. Antrax i ja smo tu radili utorkom i generalno smo bili dobro plaćeni, za utorak. Na Akademiji i u Kući smo isto uzimali jako lepu lovu. Nije tada problem bila konkurencija, nije nas bilo mnogo i sarađivali smo svi međusobno. Stalno smo pravili žurke na koje smo zvali i druge DJ eve i oni nas, sada je to počelo da se vraća. Negde od 2005. do 2012. je sve to bilo baš zategnuto, postojali su klanovi i samo su se klanovi držali jedni sa drugima, uopšte te klaberske ekipe. Mi sada imamo tu sreću da nas stvarno dolazi da sluša publika. Mi se ne družimo sa svojom publikom, to su ljudi koji dolaze da slušaju našu muziku“.
Mark Panic – „Kada si krenuo, postojala su dva tri kluba u ovom Beogradu, počevši od kultne Industrije, Akademije, Sare… Postojali su ti klubovi koji su držali tu underground scenu. Sada je taj underground postao mainstream. Sada imaš mnogo klubova, ali i mnogo više ljudi koji misle da te žurke prave pare. Oni očekuju da te žurke naprave pare a onda posle skapiraju da to nije baš tako, pa se okreću nekim drugim žanrovima. Svi ovi koji su ostali, kao što je Tube, Dot, Barutana koja je ponovo krenula da radi, oni imaju tu publiku koja sada masovno izlazi“.
Kako ocenjujete stanje na sceni danas?
Mancha „Meni je drago da ima novih klinaca. Klinci poslednje dve godine masovno prestaju da koriste kompjutere i traktore i vraćaju se na miksovanje sa plejera, bar za početak. Ja planiram i dalje da kupujem ploče, pošto mislim da je to prava stvar za muziku, da se tako vrednuje i gaji muzika. Što se tiče love, nikad nije sve ovo bilo u vezi sa parama. Imam jednu anegdotu sa Akademije, puštao sam sa Dekijem Milićevićem, izašao sam sa četiri svoja bukinga tada. Sledeći gost nam je bio Vlada Aćić, izašli smo sa jako palo love. Ja sam tada otišao kod direktora, pričali smo kako je prošlo, pa sam mu rekao da je bilo baš malo para, on je bio u fazonu, ne baviš se muzikom valjda zbog para?! Nekad ih ima, nekad ih nema, ali to nema veze sa muzikom, to je umetnost“.
Mark Panic – „Ono što Mancha kaže, nije problem da ljudi koriste traktor, ali da imaju nešto i pre toga. Kada pogledaš velike DJ eve, ni oni nisu krenuli odmah sa kompjutera, nego su vrteli ploče ili diskove, pa su se onda prebacili na ovo, kako je tehnologija išla napred. To po meni nije problem, ako imaš neko predznanje, ali ako si ti kupio kontroler, skinuo par pesama free download top 10, usinkovao dve trake i ti sebe nazivaš DJem, ne ide to tako“.
Mancha, šta radiš po pitanju produkcije, u poslednje vreme ste dosta zauzeti i oko serijala žurki „PARTY AT FOUR“
Mancha – „Žurka kreće od četiri, to nije klasičan afterparty, dosta naše publike ostaje kod kuće i zeza se, a onda dolazi u četiri kod nas na party. Dosta ljudi spava i dolazi između četiri i šest na žurku. Što se produkcije tiče, trenutno ne radim ništa, pošto se selim 🙂 Imam na lageru dosta izdanja, sad mi je izašao EP za Mad Mole Music – Unstoppable, već je super feedback među publikom. Čekam da eksplodira jedno izdanje i da krenu čartovi i sve ostalo. Pre ovog EP izašli su neki remiksi za Musthave, hrvatski label. Malo me je stegao faks i posao, pa nemam baš vremena, ali mislim da će ovaj EP dobro da prođe i da će se ljudi javljati sami“.
Hvala vam što ste bili deo Belgrade Intro!
Hvala vama!
