U 15. izdanju emisije Belgrade Intro ugostili smo Concrete Djz.
Concrete Djz (Luka, Mita, Bojan i Matsura) počeli su da se zanimaju za elektronsku muziku davne 1997. godine, koja je bila ujedno i godina formiranja techno scene u Beogradu. Ova ekipa 2003. osniva organizaciju, koja je do danas odgovorna za veliki broj žurki za pamćenje. Nastupaju širom Srbije i regiona, ali i u Engleskoj, Velsu, Brazilu… Njihov stil je Techno, varirajući od mračnih bitova do pumpajućih ritmova kroz koje se prožimaju različiti elementi melodija, kombinujući zvuk u moćni i inteligentni mix. Kao producenti, njihovo prvo izdanje izlazi 2006. godine na etiketi Betamax Recordings. Ubrzo nakon toga sledi preko 20 vinil izdanja na dobro poznatim etiketama. Sa Lukom Concrete smo razgovarali o organizaciji Concrete Djz, promeni koju je techno pravac doživeo tokom godina, o trenutnoj sceni i Edit:Techno događajima koji nas očekuju ovog leta.
Luka, hvala ti što si deo Belgrade Intro
„Hvala, izuzetno mi je drago što sam vaš gost“.
Od 2000. se baviš DJ ingom, od 2003. postoji vaša organizacija, u startu mi reci nešto o Concrete DJz
„Suština cele te priče je bila da se zajednički mnogo lakše probijemo na tadašnju scenu i prezentujemo taj zvuk koji je bio drugačiji, u odnosu na onaj koji je trenutno bio dostupan publici“.
Kako opisuješ taj zvuk? Uvek je ostao dosledan tom nekom „jakom“ tehnu?
„Od tada, pa do danas taj zvuk se dosta menjao, ali je suština ostala ista. Bitaža je oscilirala, sa nekih 140, 142 bpm spustila se na nekih 130, 128 bpm pa i niže. Uglavnom, ona je energična. To su tvde bas linije sa različitim ritmovima, vokalima, melodijama…Publika uživa u tome, kod nas, a vidimo i šire“.
Kako vidiš razvoj scene i publike od kada ste počeli, pa do danas?
„Kako se zvuk menjao, tako se menjala i publika. Ja izlazim dosta dugo, pa sam imao i mogućnost da gledam i pratim tu kulturu dosta dugo. Ono što je nekada bilo, nije sada prisutno. Iz mog nekog ugla, ono tada je bila neka druga dimenzija – u Industriji, Barutani i tim nekim kultnim klubovima. Scena je bila na začetku, baš je sve bilo drugačije. Tamo su svi bili kao jedna celina koja je bila energična, svi su se zabavljali. Danas je sve to nešto drugačije, ali se opet prati taj trend iz inostranstva. Ima sve to neke svoje prednosti i nedostatke, ali sam zadovoljan, Scena se vraća nakon nekog perioda od par godina“.
Kako ti danas izgleda ta scena, u kom je stanju?
„Srpska scena je na dobrom putu da se vrati na neki nivo na kom je bila, ali nije još to to, što ja iskreno očekujem. Što se DJ inga tiče, promenilo se sve. Nekada je DJ morao kod kuće da vežba par godina da bi mogao uopšte da pušta negde u klubu, na dva ili tri gramofona ili cd plejera. Danas to može da se reši istog trenutka. Napraviću jedno poređenje. To vam je kao kada je majstor šrafio šraf šrafcigerom, a sada ima onu automatsku šrafilicu i može to mnogo jednostavnije da odradi. Sve ima svoje prednosti i mane. Sada vlada ta hiperprodukcija i nema onog filtera, ti treba kao DJ da budeš dobar filter da bi uopšte mogao da izabereš dobru muziku koju ćeš ljudima puštati. Nekada je label bio dobar filter koji je dosta „mučio“ artiste i tražio pravu traku da bi je izbacili na vinil, a ti si bio taj koji je mogao da bira ploču. Danas svako može da kreira svoj digitalni label, da napravi koliko god želi izdanja, to je baš jaka hiperprodukcija koja je i dobra i nije. Pojavljuju se i kvalitetne i trake koje nisu kvalitetne“.
Zadržao bih se na ovome što si malo pre rekao, scena je ok, ali nije još to to što ja iskreno očekujem? Šta očekuješ?
„Očekujem da se scena digne na još viši nivo. U smislu kreiranja događaja, da to sve bude sinhronizovano. Ipak je ovo mali grad, da u toku jedne večeri bude toliko jakih žurki. Jednostavno sve to može lepo da se organizuje, kroz dogovor, da svi budu srećni i zadovoljni. Ja nisam deo te organizatorske velike priče, ali imam mogućnosti da čujem. ja volim da svi budu srećni i zadovoljni i da sve žurke budu dobro popunjene. Na dobrom smo putu. Organizuju se događaji koji su dobro popunjeni. Mislim da moramo da se sinhronizujemo, da se izdignemo iznad toga i da napravimo nešto mnogo veće“.
Koliko bi onda dobro funkcionisalo sve ovo, ako bi se dogodilo to udruženje svih činilaca u industriji zabave?
„To je jako bitno, ali mislim da to nije moguće. Uvek neko želi da bude gazda, pa u tom smislu, gazda bi morao da bude neko ko nije iz te priče. Biznismen. Ostali treba da budu artisti i da gledaju svoja posla, da se time bave. Dobro pitanje, smatram da udruženje artista treba da postoji, mislim da bi svima bilo lakše i bolje, kao i da bi napravio neki red i možda bolji sistem“.
Sada već davne 2008. kreirali ste serijal žurki pod nazivom Edit:Techno, o čemu se tačno radi?
„On je u početku bio orijentisan ka domaćoj podršci, ne bih nabrajao, ali generalno svi ljudi koji ozbiljno rade elektronsku muziku, odnosno techno, bili su deo ovog serijala. Od 2008. pa do danas Edit:Techno dosta raste. Broj posetilaca na tim događajima došao je do tog nivoa da mi sada već razmišljamo o tome da unapredimo serijal gostovanjima nekih stranih DJ eva i izdizanja cele stvari na neki veći nivo, veći prostor itd“.
Hvala ti što si bio naš gost u ovoj epizodi Belgrade Intro
„Hvala vama što ste me pozvali“.
