Dan kada je muzika postala manje bitna nego sve ostalo. Ujedno, to je bio najteži dan u karijeri Ten Wallsa koga je ceo svet osudjivao zbog izjava koje je ostavio na društvenim mrežama i koje su okarakterisane kao homofobične i anti-gej. Pored toga što su se zapalile društvene mreže sa komentarima o njemu i osudjivanjem onog što je izjavio, njemu su ledja okrenule njegove booking agencije, lejbl na kome ima poslednje izdanje ali i svi festivali na kojima je bio bukiran u narednom periodu koji su otkazali njegove nastupe. Iz svega što se dogodilo možemo da izvučemo neke zaključke a oni su sledeći:
1. Da je svakom ozbiljnom di džeju potreban pr da ga savetuje o tome šta da iznosi u javnost.
Ovo je bio pravi primer da svi dj-evi uvide šta smeju a šta ne smeju da iznose u javnost, kako njihova karijera ne bi pošla strmoglavim putem na dole.
2. Da ne možes protiv većine
Ni izvinjenje Ten Wallsa i obrisani statusi nisu sprečili korisnike društvenih mreža da on postane tema broj jedan i da ga osudjuju i pišu o njemu.
3. Da ti u ovoj industriji svi okrenu ledja pa i kolege kada se zameriš većini.
ah, the hate that lies behind the mask of soulless white-bread anodyne emo-landfill-tech-house. Ten Walls go fuck yourself.
— Tiga (@Tiga) June 8, 2015
Sve kolege Ten Wallsa su se pridružile fanovima u osudama dok se niko nije našao da stane u njegovu odbranu.
4. Da se na mržnju odgovara mržnjom i da se osudjuje muzika
When we hear a #tenwalls record… pic.twitter.com/DjUIvWkIRG
— FRISKY (@friskyradio) June 9, 2015
Videli smo izraženu veliku dozu mržnje prema Ten Wallsu od strane fanova, ali ne samo prema njemu lično već i prema njegovoj muzici trudeći se da svoju mržnju javno iskažu polomljenim pločama i brisanjem njegove muzike.
5. Da publika ne sluša samo tvoju muziku već i ono što pričaš.
Stavovi Ten Wallsa verovatno nisu ispravni za veliki broj fanova, i on je, koliko smo razumeli, izrazio samo drugačije mišljenje o gej populaciji što je automacki povezano sa mržnjom. Opet, svako bi trebalo da ima pravo da izrazi mišljenje i šta je za njega normalno a šta ne, a da pritom nikako ne poziva na mržnju prema toj populaciji.
5. Da ako si Richie Hawtin možeš da povrediš fana i ako si neafirmisani Ten Walls…
Sećamo se kako je Richie Hawtin gurnuo zvučnik na devojku koja je želela samo da ga uslika i pritom je na svu sreću samo lakše povredio jer nije pala sa bine. Za par dana izvinio se i to nimalo nije uticalo ni na njegovu popularnost ni na njegovu karijeru. Fizičko nasilje očito prolazi nekažnjeno od strane publike jer je ipak ostao smešan klip, jel da?
6. Da samo jedan pogrešan potez može da ti uništi karijeru u jednom danu.
U istom danu izgubiš sve nastupe i honorare, povuku ti se izdanja i otpuste te iz agencije.
7. Da kulture mogu da se razlikuju ali mišljenja nikako.
Ten Walls je Litvanac i koliko mi svi zapravo znamo o njihovoj kulturi, vaspitanju i tome šta je za njih normalno a šta ne? Da li se neko to zapitao? Svako pozivanje na nasilje i mržnju nikako nije u redu u bilo kojoj kulturi, ali drugačiji stavovi i mišljenja treba da se uvažavaju jer ona nisu urodjena, već su stvar socijalizacije, okruženja i kulture u kojoj si odrastao.
I na kraju, Ten Walls je sigurno jedan od onih producenata koga bi trebalo da slušate zbog njegove muzike a ne zbog njegovih stavova. Njegova muzika ima smisla za razliku od muzike većine producenata, bilo da vam se svidja ili ne. Zato, slušajte muziku koju volite a vreme će pokazati koliko su izdavačke kuće otporne na njegova dobro prodavana izdanja i da li je Ten Walls komponovao “Requiem“ za svoju karijeru a da toga nije bio svestan ili ipak nije. 🙂
You must be logged in to post a comment.