Gost 22. izdanja emisije Belgrade Intro bio je Alexandar Ivković. On je beogradski DJ I producent, a profesionalnu karijeru kao DJ započeo je 2002. godine. 2004. godine pridružuje se renomiranoj srpskoj techno organizaciji “Tehnika 8×8”. Radeći na svojim veštinama i produkciji, postaje deo velikih muzičkih festivala I žurki, radeći rame uz rame sa imenima svetske elektronske muzičke scene. U poslednjih nekoliko godina, njegov fokus postaje produkcija i kao rezultat toga nastaju izdanja za Loco Dice-ov label Desolat, Bitten, Serkal, Sanity I drugi. Sva izdanja su podržali Loco Dice, Carl Cox, Umek, Richie Hawtin, Mathias Tanzman, Guti, Anja Schneider…
Alexandar smatra da je techno esencija njegove muzike. Harmonična kombinacija techo i house muzike je njegov zaštitni znak.
Aleksandre, hvala što si deo emisije Belgrade Intro
„Hvala vama što sam ovde“
Za sam početak ovog razgovora, rekao sam da si započeo svoju DJ karijeru 2002. godine. U kakvom sećanju ti je ostao taj sam početak formiranja scene?
“Vezano za sam početak, pa nekako je sve bilo prirodnije nego danas, čini mi se. Tada je već sve to uzelo maha. Mislim da je sama energija publike, prvenstveno, bila drugačija i da su ljudi bili mnogo iskreniji prema svemu tome. Ljudi su zapravo dolazili ciljano da čuju pta žele da čuju, da se dobro zabave. Uostalo, moguće da sve to ima veze sa sadašnjim stanjem u društvu, da su ljudi mnogo nervozni. Možda sam ja bio mlađi pa sam to drugačije kapirao. Definitivno mislim da je onako, kako da kažem, energija je mnogo bila bolja nego sada”.
Kako gledaš na klubove i mesta kod nas, gde nastupaš.
“Super je što ima dosta klubova, različito koncipiranih. Mislim da se to polako podiže na jedan viši nivo, imaš dosta svežih klubova kojima je bila potrebno da se razviju malo i mislim da polako dostižu onaj, njima željeni nivo. Dobro je što stvarno ima mesta gde da se izađe, ljudi imaju izbor da čuju ovo ili ono. Generalno, što više mesta za izlazak, to bolje”.
Aleksandre, kako doživljavaš današnju scenu, kakvo je tvoje mišljenje?
“Dosta je DJ eva i producenata, što je svakako dobro. Konkurencija je uvek zdrava, ona nas sve zajedno tera da budemo bolji. Mislim da scena definitivno treba da se iskristališe, da ti ljudi koji su na sceni sami trebaju sebe da definišu u kom pravcu žele da idu, šta žele da rade. Imam utisak da dosta ljudi radi sve i svašta. Nisu definisani jednostavno. Ima dosta klinaca koji se bave produkcijom, dobri su DJ evi i oni definitivno imaju prostora za napredak”.
Kada si već spomenuo produkciju, kako stojimo sa producentima i gde vodi ta hiperprodukcija, ako je ima?
“Hiperprodukcija ne vodi nigde, sve je to prividno ok, ali je kratkog daha. Po meni, to nema smisla, samim tim što što sve zvuči isto i monotono. Mislim da će se u jednom momentu sve to istrošiti, urušiti. Producente, po meni, imamo jako dobre. Problem je što je srpskim DJ evima i producentima iz Srbije teško da se pozicioniraju. Inostranstvu nismo toliko zanimljivi, na muzičkoj karti nas nema. Vlasnici klubova gađaju one DJ eve i producente gde imaš najviše turista, Italija, Španija. Ne bukiraju Srbe”.
Da li posotoji neki određen razlog ili?
“Ne. Samo je teško, treba mnogo više truda i rada nama sa ovih prostora. Rumuni su napravili prililčno dobru scenu, jedan od ključnih razloga za to je što su kolegijalni i što se drže zajedno, što bismo i mi trebali tako da radimo. Sujeta preovladava kod većine, na žalost”.
Da li bi neka vrsta udruženja uspela da pomogne da se prevaziđu takvi problemi?
“Svakako bi poboljšalo situaciju. Nisam siguran da je realno, mislim da bi to sve bilo onako, prividno. Svi smo ok, gotivni smo, a jedni drugima iza leđa svašta pričaju. Nisam od tih, ali na žalost, mnogo sujete kod nas Srba postoji. To nema veze sa tim ko šta radi, da li si DJ ili producent, domar, medicinska sestra, šta god. Takav smo narod očigledno”.
U poslednjih nekoliko godina, tvoj fokus postaje produkcija i kao rezultat toga nastaju izdanja za velike lejblove. Čime možeš da se pohvališ?
“Prvo ozbiljno izdanje bilo je za Desolat. Po meni je to svakako respektabilno. Pošto volim taj lejbl, svakako je to predstavljalo ličnu satisfakciju. Nakon toga imao sam još jedno izdanje, pojavila se jedna traka na sempleru. Prvo izdanje bilo je u kolaboraciji sa Šoksijem. U to vreme smo zajedno radili, spontano smo uradili jednu traku, rešili da je pošaljemo Desolatu, da probamo. Dobar feedback smo dobili. U narednom periodu, imam potpisana, za sada, tri izdanja, za Phobic, Set About, Metodi Hristova. Na tom EP sam sa Timid Boy, uradili smo dve trake. Izlazi i jedan vinil na Digital traffic. To je to za sada. Imam završenih traka koje ću videti gde da udomim. Radim na novim, ne žurim, jer se fokusiram na kvalitet koliko god mogu. Svaku traku krećem iz početka, nemam nikakav patern”.
Hvala ti što si bio deo Belgrade Intro!
Hvala i vama!
