Iako se prvobitno pretpostavljalo da je njegov nastup u Ložionici ostao u senci revije proverenih formula u Hangaru, zakazanih za isti dan, ispostavilo se da je pozadina događaja sasvim drugačija – Juan Atkins preminuo je 31. oktobra u Meksiko Sitiju, u 64. godini života. Agencija Greensmith Artists potvrdila je smrt „kuma tehna” na društvenim mrežama. Atkins je pronađen bez svesti u hotelskoj sobi, a preminuo je u bolnici.
Rođen u Detroitu 1962. godine, u periodu društvene depresije i industrijskog propadanja, Juan Atkins je odmalena imao priliku da se upozna sa zvucima mašina i mehaničkim ritmovima, dok su industrijske hale, radnička kultura i afroamerička muzička tradicija oblikovale njegov pogled na svet.
Kao tinejdžer svirao je bas-gitaru i gitaru u lokalnim fank i garažnim sastavima. Njegovi uzori bili su Parliament-Funkadelic, George Clinton i nemački Kraftwerk. Posebno značajna bila je emisija radijskog di-džeja The Electrifying Mojo, koji je mladim ljudima iz „Motornog grada” otkrivao zvuke budućnosti.
Sa samo 15 godina dobio je svoj prvi sintisajzer, Korg MS-10, koji mu je kupila baka. Eksperimentisao je sa elektronskim zvucima, ritmovima i šumovima, snimajući muziku na kasetofonima. Taj skromni početak postavio je temelje onoga što će kasnije postati poznato kao detroitski tehno.
Tokom srednjoškolskih dana u naselju Belvil, Juan je upoznao Kevina Saundersona i Derricka Maya, sa kojima je činio čuvenu „Belvilsku trojku”. Njih trojica smatraju se „svetim trojstvom” tehna jer su uspeli da podignu elektronsku muziku na novi nivo i postave jedan od temelja moderne plesne muzike. Ritam-mašine, prvobitno zamišljene kao pomoćni instrumenti za bendove, pretvorili su u glavne instrumente.
Godine 1981. osnovao je grupu Cybotron sa Richardom „Rikom” Davisom. Njihova muzika spajala je fank, elektroniku, naučnu fantastiku i futurističku estetiku. Singl „Alleys of Your Mind” privukao je pažnju detroitske publike, posebno zahvaljujući podršci radijskog di-džeja The Electrifying Mojoa. Pesma je prošla njegov rigorozni „rege test”, dospela u etar i otvorila vrata novom muzičkom svetu.
Cybotron je ubrzo objavio „Clear”, jednu od najvažnijih elektronskih kompozicija u istoriji. Njeni sintisajzerski motivi i robotska atmosfera postali su inspiracija generacijama producenata. Pesma je kasnije privukla i novu publiku kada je Missy Elliott iskoristila njen prepoznatljivi zvuk u hitu „Lose Control” iz 2005. godine. Do danas je „Clear” semplovana u više od 60 pesama.
Atkins je bio jedan od umetnika koji su pomogli da naziv techno postane prepoznatljiv kao oznaka za novi muzički pravac. Numera „Techno City”, koju je objavio sa grupom Cybotron, dodatno je povezala ovaj naziv sa zvukom Detroita. Kroz njegov rad tehno je dobio svoj identitet: muziku budućnosti, mašina, urbanog života i ljudske mašte.
Nakon razlaza sa Davisom 1985. godine, Atkins je nastavio samostalnu karijeru pod imenom Model 500. Objavio je numere „No UFO’s”, „Night Drive” i „The Chase”. Njegov zvuk bio je hladan, futuristički i emotivan, duboko povezan sa atmosferom noćnog Detroita. Iste godine osnovao je Metroplex Records, izdavačku kuću koja je postala jedna od najvažnijih institucija detroitskog tehna.
Krajem osamdesetih godina detroitski tehno stigao je do evropskih klubova i hangara. Atkins je nastupao u Londonu pred hiljadama ljudi, a kasnije i na međunarodnim festivalima. Time je otvorio vrata brojnim umetnicima i izvođačima iz svog grada, omogućivši im da razviju međunarodne karijere i probiju se širom „Starog kontinenta”.
Pored projekata Cybotron i Model 500, stvarao je i pod imenom Infiniti. Bio je i deo projekta Borderland, u saradnji sa nemačkim producentom Moritzom von Oswaldom. Njegova sposobnost da istražuje različite zvučne pravce, a da pritom zadrži prepoznatljiv identitet, pokazuje koliko je bio ispred svog vremena. Njegov rad inspirisao je generacije di-džejeva i producenata, dok su njegove kompozicije postale nezaobilazan deo istorije elektronske muzike.
Njegov uticaj oseća se u radu izvođača kao što su Carl Craig, Richie Hawtin, Stacey Pullen, Jeff Mills i brojni drugi predstavnici elektronske muzike. Zvuk „magičnog” Juana inspirisao je i britansku elektronsku scenu, uključujući izvođače poput grupa 808 State i LFO, te je ovim otvorio vrata čitavoj generaciji muzičara.
Atkins nije smatrao da muzika treba da služi isključivo zabavi i plesu. Verovao je da umetnici imaju odgovornost da prenose ideje i podstiču razmišljanje. Njegove kompozicije često su istraživale odnos čoveka, tehnologije i budućnosti. U tome se ogledala posebnost njegovog stvaralaštva: ritam je bio samo početak priče, a njegova umetnička vizija nije se ogledala isključivo u muzičkoj produkciji.
Za Atkinsa je neprestano pisanje pesama imalo dublji smisao od pukog podsticanja ljudi da se prepuste plesnom transu. „Moji tekstovi trebalo bi da vas podstaknu na razmišljanje o nečemu drugom, a ne samo o mrdanju zadnjicom na podijumu za ples ili zaljubljivanju”, izjavio je nedavno za „The Guardian” i dodao: „Smatram da umetnici imaju obavezu da kažu nešto što ima smisla.”
Atkins, koga je Kevin Saunderson nazvao začetnikom tehna, pomogao je da se oblikuje čitava filozofija ovog muzičkog pravca, zasnovana na tehnološkom napretku, naučnoj fantastici i viziji budućnosti. Prema njegovom shvatanju, tehno muzika predstavlja spoj industrijskog duha Detroita i ideje o svetu u kojem tehnologija postaje novo sredstvo umetničkog izražavanja.
Atkins je još od tinejdžerskih dana bio aktivan kao di-džej i izvođač, nastupajući širom sveta sve do samog kraja života. Poslednjih nekoliko godina bilo ga je moguće videti na nastupima u klubovima i na glavnim festivalskim binama širom sveta, uključujući „Movement” u Detroitu, „Dekmantel” u Amsterdamu i „Houghton” u Engleskoj.
Vest o njegovoj smrti izazvala je brojne reakcije u svetu elektronske muzike. Kolege, producenti i ljubitelji tehna odali su počast čoveku koji je pomogao da se stvori jedan od najznačajnijih muzičkih pokreta modernog doba. Njegov uticaj prevazišao je granice Detroita i generacija, ostavljajući dubok trag u svetskoj kulturi.
